Петар II Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар II Карађорђевић

Петар II Карађорђевић, 1966. година.
Петар II Карађорђевић, 1966. година.

Датум рођења 6. септембар 1923.
Место рођења Београд (Краљевина СХС)
Датум смрти 3. новембар 1970.
Место смрти Денвер (САД)
Гроб Манастир Св. Саве у Либертвилу (1970-2013),
Црква Светог Ђорђа на Опленцу
Титула Краљ Југославије
Период 9. октобар 193429. новембар 1945.
Претходник/ци Александар I Карађорђевић
Наследник/ци успостављена Федеративна Народна Република Југославија
Порекло и породица
Династија Карађорђевићи
Отац Александар I Карађорђевић
Мајка Марија Карађорђевић
Супружник/ци Александра Карађорђевић
Потомство Александар Карађорђевић
Монограм Петра II, краља Југославије

Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923Денвер, 3. новембар 1970) био је трећи и последњи краљ Краљевине Југославије (1934—1945). Био је први син краља Александра I и краљице Марије.

У време убиства свог оца 1934. године, Петар II је био малолетан па је краљевска власт пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I, на челу са кнезом намесником Павлом Карађорђевићем, а чланови су били још Иво Перовић и Раденко Станковић.

Биографија[уреди]

Прворођени син краља Александра I и краљице Марије, рођен је у Београду (1923). Кумови на крштењу су му били енглески краљ Џорџ VI и његова жена Елизабет Боуз-Лајон. После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је Сандроид школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. У Београду је потом имао приватне наставнике, за часове фискултуре наставник је сматрао да краљ треба да има другове и позивао је неколико његових вршњака у двор, међу којима су били будући лекари Бранко Радуловић[1] и Љубомир Костић[2].

Почетак Другог светског рата (1939) ставио је Краљевину Југославију пред тешку одлуку: да ли да приступи Тројном пакту (НемачкаИталијаЈапан) или да се супротстави неупоредиво снажнијем непријатељу. Одлука кнеза Павла да потпише понуђени уговор наишла је на жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до кризе Владе и војног удара. Краљ Петар Други проглашен је пунолетним, и одмах преузео власт од Намесништва. Југословенска војска била је потпуно неспремна да се одупре инвазији нацистичке Немачке која је уследила, и Југославија је за једанаест дана била окупирана. Краљ Петар II био је приморан да са Никшићког аеродрома, заједно са Владом, емигрира, прво у Грчку, а затим у Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску. За време свог избеглиштва Краљ Петар II је довршио школовање у Кембриџу, а потом се придружио снагама британског Краљевског ратног ваздухопловства. Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарничка покрета отпора. Први је био Југословенска војска у отаџбини, позната и као Четнички или Равногорски покрет, на челу са ројалистом, касније генералом Драгољубом (Дражом) Михаиловићем, Министром одбране Владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз — касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.

Губитак престола и укидање монархије[уреди]

Савезници су најпре подржавали Михаиловића, а онда су се преоријентисали на Тита. Под притиском Британаца краљ Петар је позвао снаге под командом генерала Михаиловића да се ставе под команду комунистичких одреда Јосипа Броза Тита. Године 1944. Београд је ослобођен од стране јединица НОВЈ и Црвене армије. Поставило се питање легитимитета краљевске власти. Договором „Тито-Шубашић“ и пристанком краља Петра II решен је тај проблем формирањем прелазне владе на челу са др Шубашићем. Указом краља Петра II смењен је генерал Михајиловић са места министра војске и морнарице и на његово место постављен маршал Јосип Броз Тито.

У јануару 1945. у преговорима између председника краљевске владе Ивана Шубашића и председника Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) Јосипа Броза Тита постигнут је споразум да се именује трочлано намесничко веће (један Србин - Срђан Будисављевић, један Хрват - Анте Мандић и један Словенац - Душан Сернец) које ће заступати краља Петра II за његове одсутности из земље, тј. до одлука о унутрашњем уређењу државе које ће донети Уставотворна скупштина. Након дуготрајног притиска од странке Британаца и Американаца да прихвати свршени чин или ће све одлучити и без њега, Петар је 2. март 1945. именовао намесничко веће и пренео сва политичка овлашћења на њих.

Наредне године (1945), у новембру, монархија је укинута референдумом, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала једнопартијска држава под влашћу Комунистичке партије. Одлука о одрицању од својих ингеренција и преносу истих на намесништво и владу од стране једног броја историчара се сматра абдикацијом, док други сматрају да није никада абдицирао.[3][4] У изгнанству је прво живео у Лондону са својом супругом (оженио се грчком принцезом Александром, 20. марта 1944[5]) и сином Александром, рођеним 1945. Политички је био активан до смрти, тесно је сарађивао са српском емиграцијом. Последње године живота провео је у Америци. Био је на челу реду Светог Јована Јерусалимског.[6]

После неуспеле трансплантације јетре, јер је боловао од цирозе јетре, умро је у денверској болници 3. новембра 1970. године, у коју је примљен под псеудонимом Петар Петровић. [7] Сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертивилу (САД). Његови посмртни остаци су ексхумирани 17. јануара 2013. године са циљем да буду пренети у задужбинску Цркву Светог Ђорђа на Опленцу (код Тополе), а до тада да почивају у дворској капели Светог Андреја Првозваног у склопу Двора на Дедињу.[8] Државна сахрана четири члана породице Карађорђевић обављена је 26. маја 2013. на Опленцу.[9][10] На његовој сахрани 1970. као и 2013. опело је служио исти свештеник Марко Тодоровић.[11]

Галерија[уреди]

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Александар I
Kralj aleksandar1.jpg
16. децембар 1888. 9. октобар 1934.
Краљица Марија
Kraljica marija.jpg
9. јануар 1900. 22. јун 1961.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљица Александра
Aleksandra Karadjordjevic.jpg
25. март 1921. 30. јануар 1993.

Деца[уреди]

име слика датум рођења супружник
Принц Александар
HRH The Crown Prince of Serbia.jpg
17. јул 1945. Принцеза Марија; Катарина Карађорђевић

Преци[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Учио сам краља Петра да игра кликере („Вечерње новости“, 10. септембар 2011), Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Са краљем Петром II често сам бежао са двора („Вечерње новости“, 28. јануар 2013), Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Краљ Петар II није абдицирао („Вечерње новости“, 1. март 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ Историчари: Краљ Петар II није абдицирао, то је Брозова кампања („Блиц“, 1. март 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ Краљ без земље и принцеза без мираза (Српско наслеђе), Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ The King Peter Order of Saint John Grand Masters ((en))
  7. ^ Poslednja bitka kralja
  8. ^ Петар II Карађорђевић на путу за отаџбину („Вечерње новости“, 19. јануар 2013), Приступљено 8. 4. 2013.
  9. ^ Сахрањени Карађорђевићи на Опленцу („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
  10. ^ Сахрана Карађорђевића: Династији мир, а Србији помирење („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
  11. ^ Прота Марко Тодоровић: Сахранио сам краља два пута („Вечерње новости“, 2. јун 2013)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Напомена[уреди]

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.




Претходник:
Краљ Александар I Карађорђевић
Карађорђевићи Наследник:
Престолонаследник Александар Карађорђевић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}