Европска партија зелених
| Европска партија зелених European Greens
|
|
|---|---|
 |
|
| Лидери | Моника Фрасони и Филип Ламберс |
| Основана | 21. фебруар 2004. |
| Седиште | Брисел |
| Држава |  Европска унија |
| Идеологија | Екологизам |
| Европски парламент |
46 / 736
|
| Међународно чланство | Глобални зелени |
| Група у Европском парламенту | Европски зелени-Европски слободни савез |
| интернет страница | |
Европска партија зелених је политичка партија зелене идеологије на европском нивоу. Пре оснивања Европске партије зелених 2004. године, партије зелених Европе, биле су у координацији од 1979. до 1993. г. и у федерацији од 1993. до 2004.[1] године.
Координација европских зелених и радикалних партија организована је после Европских парламентарних избора 1979. године. Међутим, услед разлике између неких зелених и радикалних група, није дошло до стварања заједничке платформе са којом би се изашло на изборе. Тако да, зелени нису ушли у Европски парламент.
Зелени, поново излазе на изборе 1984. године. У пролеће 1984. године на конгресу у Лијежу, где се ствара реструктурирана Европска зелена координација (ЕЗК). После ових избора једанаест посланика зелених улази у Европски парламент[2]. Формирају Европску зелену везу. Ова група је била мала тако да није испуњавала услове за добијање новца из фондова и рад у комитетима Парламента. Због тога посланичка група зелених улази у групу Дуга, коју чине регионалисти, дански Народни покрет против Европске заједнице, и неке радикалне и социјалистичке странке. Овим је позиција зелених била јако ослабљена услед принципа ротирања, где су неки посланици били мењани након половине мандата. На изборима за Европски парламент 1989[3]. године Зелени освајају 26 посланичких места, али због претходних унутрашњих сукоба, напуштају групу Дуга, и оснивају Зелену групу у Европском парламенту.
У јуну 1993. године формирана је Европска федерација зелених партија у финском граду Кирконумију. Овим је организација добила већу структурну повезаност и формирани су Конгрес, Веће и извршни комитет. На изборима 1994[4]. године Зелени освајају 20 места у Парламенту. У посланичку групу су ушли и по један представник Данске Социјалистичке народне партије, као и по један представник Италијанских Јужно тиролске народне партије и странке Мрежа.
На изборима 1999[5]. године зелени су побољшали резултат и освојили 38 места. Формирали су посланичку групу са члановима Слободне алијансе, која је представљала регионалистичке странке, и која је раније деловала под називом Европска радикална алијанса.
Европска зелена партија основана је на четвртом конгресу Европске федерације зелених партија који је био одржан у фебруару 2004. године у Риму и коме је присуствовало преко 1000 делегата. Две трећине зелених партија из целе Европе је ушло у новоосновану пан-Европску партију. Тако су зелени први формирали своју партију на Европском нивоу, остале федерацију су основане између 2004. и 2006. године.
Избори 2004. године доносе зеленима 35 места у Европском парламенту, а избори 2009. године 46 места, што је најбољи резултат у тридесетогодишњој историји Зелене партије.
Садржај |
Идеологија [уреди]
Европска зелена партија је увек била посвећена основних вредностима зелене политике, као што су еколошка мудрост (екозофија), политичка слобода, различитост, социјална правда, родна равноправност, одрживи развој и ненасиље[6]. Међутим, однос између зелених странака и Европске уније се драматично мењао кроз историју. Седамдесетих и осамдесетих година Европски зелени су показивали велику скептичност према европској политици и економској интеграцији, која је била у супротности са социјалним и интересима животне средине. Такође, на самом Европском нивоу, постоје различита мишљења међу странкама чланицама, од проевропски настројених Луксембуршке партије Зелених, до евроскептичне Шведске зелене партије. У сфери политике када је Интернет у питању, Европски зелени - Европска слободна алијанса, је позната по снажној подршци слободном информисању.
Организација [уреди]
Европска зелена партија састављена је од политичких партија из земаља Европе. Најважнија тела ЕЗП су Конгрес, Веће и Комитет.[7]
Конгрес чине 400 представника партија чланица као и посланици у Европском парламенту. Свака партија чланица мора имати најмање четири представника. Конгрес даје коначну реч о политици ЕЗП.
Веће се састоји од посланика у ЕП и партија чланица, мање партије имају једног, веће два представника. Веће је одговорно за вођење политике између два Конгреса, и одлучује о организационим питањима, као што су избори за Комитет, апликација за чланство и посматрачки статус, и статут ЕЗП.
Комитет чине девет чланова, укључујући и два портпарола (једног мушкарца и једну жену), генералног секретара и благајника. Они су одговорни за дневно политичка питања, извршавање одлука Већа и активности генералног секретара.
Сва тела одлучуја двотрећинском већином.
Европски зелени организовани су и у неколико регионалних мрежа, као што су: Зелена острвска мрежа (мрежа зелених партија Британије, Ирске), Зелени Балтичког мора, Зелена Медитеранска мрежа, Зелена Јадранска мрежа, Зелени Северног мора.
Партије чланице [уреди]
- Зелена партија (Partia e Gjelber)
- Зелени (Die Grünen)
- Зелена партија (Зелена партия)
- Бугарски зелени (Bulgarian Greens)
- Грузијски зелени (საქართველოს მწვანეთა პარტია)
- Еколошки зелени (Οικολόγοι Πράσινοι)
- Социјалистичка народна партија (Данска) (Socialistisk Folkeparti)
- Зелена партија Енглеске и Велса(Green Party of England and Wales)
- Естонски зелени (Eestimaa Rohelised)
- Зелена алијанса (Green Party/Comhaontas Glas)
- Зелени Италије (Federazione dei Verdi)
- Еколошки покрет Кипра (Κίνημα Οικολόγων Περιβαλλοντιστών)
- Летонска зелена партија (Latvijas Zaļā Partija)
- Зелени (Déi Gréng)
- Зелене демократе (Zöld Demokraták)
- Политика може бити другачија (Lehet Más a Politika)
- Демократска алтернатива (Малта) (Alternattiva Demokratika)
- Еколошка партија Молдавије - Зелена алијанса (Partidul Ecologist din Moldova "Aliante Verde")
- Савез 90/Зелени (Bündnis 90/Die Grünen)
- Еколошка партија зелених (Miljøpartiet De Grønne)
- Зелени 2004 (Zieloni 2004)
- Зелени (Os Verdes)
- Зелена партија (Partidul Verde)
- Зелена алтернатива (Zelyonaya Alternativa)
- Зелена партија Северне Ирске(Green Party in Northern Ireland)
- Зелена партија (Strana zelených)
- Странка младих Словеније (Stranka mladih Slovenije)
- Зелени (Yeşiller)
- Партија зелених Украјине (Партія Зелених України (Partija Zelenych Ukrajiny))
- Зелена лига (Vihreät)
- Зелени (Les Verts)
- Зелена левица (GroenLinks)
- Зелена странка (Strana zelených)
- Зелени (Grüne /Les Verts /La Verda /Verdi)
- Еколошка партија зелених (Miljöpartiet de Gröna)
- Шкотска зелена партија (Scottish Green Party)
- Зелени (Los Verdes)
- Иницијатива за зелену Каталонију (Iniciativa per Catalunya Verds)
Извори [уреди]
- ^ history of the European Green Party at europeangreens.org
- ^ 7 for the German Greens, 1 for the Dutch Political Party of Radicals, 1 for the Dutch Pacifist Socialist Party, an ally of the PPR, 1 for Ecolo and 1 for Agalev
- ^ 7 for the German Greens, 8 for French Greens, 2 for the Dutch GroenLinks, 2 for Ecolo and 1 for Agalev, 1 for the Spanish IP, 2 for the Italian Rainbow Greens and 2 for the Italian Federation of Greens
- ^ 12 for the German Greens, 1 for the Dutch GreenLeft, 1 for Ecolo and 1 for Agalev, 1 for the Luxembourgish Dei Greng IP, 2 for the Italian Federation of Greens and 2 for the Green Party
- ^ 7 for the German Greens, 4 for the Dutch GreenLeft, 3 for Ecolo and 2 for Agalev, 1 for the Luxembourgish Dei Greng, 2 for the Italian Federation of Greens, 2 for the Green Party, 9 for Les Verts, 2 for the Austrian Greens, 2 for the Finnish Green League, 2 for the Swedish Green Party and 2 for the Green Party of England and Wales
- ^ charter of the European Green Party at europeangreens.org
- ^ statutes of the European Green party at europeangreens.org
Спољашње везе [уреди]
