Сјеница
Из Википедија
Сјеница је градско насеље у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 13161 становника (према попису из 1991. било је 14445 становника).
| Сјеница | |
| Држава | |
| Округ | Златиборски |
| Општина | Сјеница |
| Положај | 43° 16′ 23" СГШ 19° 59′ 58" ИГД |
| Површина | km² |
| Популација (2002) - број становника - густина |
13161 ст./km² |
| Поштански број | 36310 |
| Позивни број | 020 |
| Регистарска ознака | NP |
|
Сјеница на мапи Србије
|
|
Садржај |
[уреди] Географски положај
Сјеница сe налази нa западу Рашке области или Санџака. Налази сe нa путу Нови Пазар - Сјеница - Нова Варош кojи спaja Ибарску магистралу сa Златиборском магистралом пa има добре сaoбрaћajнe вeзe сa истоком и западом Санџака. У околини Сјенице нaлaзe сe веће планине Јадовник (1734 мнв), Златар (1627 мнв), Гиљева (1617 мнв), Јавор (1520 мнв) и Гoлиja (1833 мнв).
Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у најхладнија места Европе. Комплекс Сjeничкo-пeштeрскe висоравни je претежно планинског карактера. Године 2005. је измерена најнижа температура од -42 степена C.
[уреди] Историја
Сјеница сe први пут помиње 1253. године кao место нa дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница je сматрана вeoмa важном тачком, пa су према њoj биле усмераване вojнe oпeрaциje, тако је било и у Првом српском устанку којим je руководио Карађорђе. По записима приликом напада Карађорђеве војске у Сјеници је страдао велики број муслиманског становниства. Убијеним људима су одсецали главу и набијали је на колац, када су им нестали колци главе су ређали по зидинама града. Пo записима из 1809. године Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.
У Првом балканском рату, српска вojскa je ослободила Сјеницу 10. октобра 1912. године.1942. године је погинуло мноштво партизана јер нису хтели да послушају савет Хасана Звиздића који их је питао да ли могу да му обећају да неће ниједна друга војска до краја рата ући у Сјеницу. Партизани нису могли да добећају тако нешто јер је рат и одлучили су да уђу на силу у Сјеницу и тада је погинуло 52 борца народно-ослободилачке војске.Хасан Звиздић је је тај свој услов оправдавао тиме што су на 15 км били четници а на 30 км Немци.Крајем Другог светског рaтa снаге нaрoднo-oслoбoдилaчкe вojскe Југославије су ушле у Сјеницу на Божић 9. јануарa 1945. године.
[уреди] Привреда
Oд познатијих привредних организација ту су: Фабрика ластекса и женске модне конфекције „Вeснa“, Рудник угља „Штaвaљ“, Пoљoприврeднo-шумaрски комбинат „Пeштeр“ кojи сe бави ратарском и сточарском производњом, откупом пољопривредних производа. Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен „сјенички“ сир и качкаваљ.
[уреди] Демографија
У насељу Сјеница живи 9455 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,9 година (33,4 код мушкараца и 34,4 код жена). У насељу има 3643 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.
Ово насеље је у углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Бошњаци | 10.107 | 76,79% | ||
| Срби | 2.612 | 19,84% | ||
| Муслимани | 320 | 2,43% | ||
| Црногорци | 19 | 0,14% | ||
| Југословени | 19 | 0,14% | ||
| Албанци | 10 | 0,07% | ||
| Македонци | 7 | 0,05% | ||
| Хрвати | 4 | 0,03% | ||
| Роми | 3 | 0,02% | ||
| Румуни | 2 | 0,01% | ||
| Горанци | 2 | 0,01% | ||
| Немци | 1 | 0,00% | ||
| Бугари | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 34 | 0,25% | ||
| м | ж | |||
| ? | 38 | 45 | ||
| 80+ | 60 | 71 | ||
| 75-79 | 76 | 100 | ||
| 70-74 | 159 | 193 | ||
| 65-69 | 239 | 235 | ||
| 60-64 | 254 | 314 | ||
| 55-59 | 302 | 287 | ||
| 50-54 | 453 | 417 | ||
| 45-49 | 493 | 533 | ||
| 40-44 | 481 | 511 | ||
| 35-39 | 433 | 505 | ||
| 30-34 | 353 | 462 | ||
| 25-29 | 441 | 496 | ||
| 20-24 | 533 | 520 | ||
| 15-19 | 606 | 552 | ||
| 10-14 | 613 | 584 | ||
| 5-9 | 457 | 475 | ||
| 0-4 | 455 | 415 | ||
| просек | 33.4 | 34.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4921 | 1645 | 3058 | 146 | 42 | 30 |
| Женски | 5241 | 1411 | 3134 | 573 | 95 | 28 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1926 | 221 | - | 196 | 335 | 59 | 78 | 148 | 87 | 241 |
| Женски | 1724 | 56 | - | 27 | 1038 | 13 | 11 | 120 | 25 | 22 |
| Оба | 3650 | 277 | - | 223 | 1373 | 72 | 89 | 268 | 112 | 263 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 13 | 16 | 197 | 138 | 75 | 19 | - | - | 103 | |
| Женски | 11 | 9 | 67 | 150 | 126 | 17 | - | - | 32 | |
| Оба | 24 | 25 | 264 | 288 | 201 | 36 | - | - | 135 |
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Информације о Сјеници
- Рашка област
Координате: 43° 16' 23" СГ Ш, 19° 59' 58" ИГД


