Сјеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјеница

Пошаљи фотографију

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Златиборски
Општина Сјеница
Становништво
Становништво (2011) 13161
Положај
Координате 43°16′14″N 19°59′35″E / 43.2705, 19.993
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1026 m
Сјеница на мапи Србије
{{{alt}}}
Сјеница
Сјеница на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 36310
Позивни број 020
Регистарска ознака SJ


Координате: 43° 16′ 14" СГШ, 19° 59′ 35" ИГД
Сјеница је градско насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 13161 становника, док је општина бројала 27970 становника (према попису из 1991. било је 14445 становника). Данашњи град се развио из средњовековног трга и караванске станице Сенице на Дринском путу. Налазио се у жупи Сеница и у њој је био један од дворова Немањића у средњовековној Србији.

Географски положај[уреди]

Сјеница се налази на западу Рашке области или Санџака. Налази се на путу Нови Пазар - Сјеница - Нова Варош који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Санџака. Овој општини припада највећи део Сјеничко-пештерске висоравни. Граничи се са шест општина, и то Новим Пазаром, Тутином, Бијелим Пољем (Република Црна Гора), Пријепољем, Новом Вароши и Ивањицом. Површина општине је 1056 км².Као посебне мање природно-географске целине истичу се Пештерска висораван и Сјеничка котлина. Нижи део Пештерске висоравни је Пештерско поље по којем је некада текла понорница Бороштица па је и по томе ово поље слично крашким пољима. Просечна надморска висина Пештерске висоравни је између 1.100 и 1.200 метара. Сјеничку у котлину чине њен обод и Сјеничко поље које има нижу надморску висину за 100 до 150 метара од Пештерске висоравни. У овом делу се налази градско насеље. Најнижи делови ове општине су Куманица на обали Лима 480 метара, граница сјеничке и новопазарске општине у Белим водама 520 метара и у ушће реке Кладнице у Увац 905 метара надморске висине. Цео простор је скоро ограђен планинама Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом, Тројаном, Сухаром. Највише тачке су: Јанков камен 1.833 м, Катунић на Јадовнику 1.734 м, Озрен 1.680, Златар 1.627, Јеленак на Гиљеви 1.617, Жилиндар 1.616, Ограђеник на Јавору 1.445, Хомар 1.461, Жабрен на Сухару 1.416 и Велика Нинаја 1362 метара. Читав овај изванредан природни амбијент има све карактеристике крашких површи у којој преовлађују кречњачке стене и правим примерима крашког рељефа. Познате су Тубића, Ледена, Баждарска пећина као и кањон реке Увац. На Сјеничко-пештерској висоравни присутне су специфичне хидрометеоролошке карактеристике па се због тога појављују екстремно ниске температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена температура од минус 38,3 степена целзијуса. Такође је занимљиво да је 17. јуна 1989. године пао снег висине 15-20 центиметара. По брежуљцима око Сјеници пао је снег и 31. маја 1996 године.Слане су се појављују или јулу као што се то десило 12. јула 1935. године и 10. јула 1998. године, а у јуну и августу нису никаква реткост. Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у најхладнија места Европе. Комплекс Сјеничко-пештерске висоравни је претежно планинског карактера. Године 2005. је измерена најнижа температура од -42 степена целзијуса.

Историја[уреди]

Џамија Султаније Валиде у Сјеници

Сјеница се први пут помиње 1253. године као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, жене цара Душана Силног. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у Првом српском устанку којим је руководио Карађорђе. По записима из 1809. године Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.

У Првом балканском рату, српска војска је ослободила Сјеницу 10. октобра 1912. године. Крајем Другог светског рата снаге народно-ослободилачке војске Југославије су ослободиле Сјеницу 12. децембра 1944. године.

Привреда[уреди]

Од познатијих привредних организација ту су: Фабрика ластекса и женске модне конфекције „Санатекс, „Весна“, Рудник угља „Штаваљ“, Пољопривредно-шумарски комбинат „Пештер“ који се бави ратарском и сточарском производњом, откупом пољопривредних производа. Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен „сјенички“ сир и качкаваљ.

Познате личности[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Сјеница живи 9455 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,9 година (33,4 код мушкараца и 34,4 код жена). У насељу има 3643 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.

Ово насеље је у углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3805 [1]
1953. 4478
1961. 5124
1971. 8552
1981. 11136
1991. 14445 14055
2002. 15648 13161
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бошњаци
  
10.107 76,79%
Срби
  
2.612 19,84%
Муслимани
  
320 2,43%
Црногорци
  
19 0,14%
Југословени
  
19 0,14%
Албанци
  
10 0,07%
Македонци
  
7 0,05%
Хрвати
  
4 0,03%
Роми
  
3 0,02%
Румуни
  
2 0,01%
Горанци
  
2 0,01%
Немци
  
1 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
непознато
  
34 0,25%


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :