Сјеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјеница
Sjenica Mosque.JPG
Џамија у Сјеници
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Управни округ Златиборски
Општина Сјеница
Географски подаци
Географске координате 43° 16′ 14" СГШ
19° 59′ 35" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1026 m
Становништво (2002)
број становника 13161
Остали подаци
Поштански број 36310
Позивни број 020
Регистарска ознака SJ
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Сјеница

 Сјеница на мапи Србије


Координате: 43° 16′ 14" СГШ, 19° 59′ 35" ИГД

Сјеница је градско насеље у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 13161 становника (према попису из 1991. било је 14445 становника). Данашњи град се развио из средњовековног трга и караванске станице Сенице на Дринском путу.Налазио се у жупи Сеница и у њој је био један од дворова Немањића у средњовековној Србији.

Садржај

[уреди] Географски положај

Сјеница се налази на западу Рашке области или Санџака. Налази се на путу Нови Пазар - Сјеница - Нова Варош који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Санџака. У околини Сјенице налазе се веће планине Јадовник (1734 мнв), Златар (1627 мнв), Гиљева (1617 мнв), Јавор (1520 мнв) и Голија (1833 мнв).

Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у најхладнија места Европе. Комплекс Сјеничко-пештерске висоравни је претежно планинског карактера. Године 2005. је измерена најнижа температура од -42 степена C.

[уреди] Историја

Црква у Сјеници

Сјеница се први пут помиње 1253. године као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, жене цара Душана Силног, која је сматрала даје то најлепши део тадашњег српског царства[тражи се извор од 06. 2011.]. Из Сјенице је учествовао у Косовској бици 1389. године против Османлија војвода Стево Васојевић[тражи се извор од 06. 2011.]. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у Првом српском устанку којим је руководио Карађорђе. По записима из 1809. године Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.

У Првом балканском рату, српска војска је ослободила Сјеницу и порушила сјеничку тврђаву[тражи се извор од 12. 2011.] 10. октобра 1912. године. Крајем Другог светског рата снаге народно-ослободилачке војске Југославије су ослободиле Сјеницу 12. децембра 1944. године.

[уреди] Привреда

Од познатијих привредних организација ту су: Фабрика ластекса и женске модне конфекције „Санатекс, „Весна“, Рудник угља „Штаваљ“, Пољопривредно-шумарски комбинат „Пештер“ који се бави ратарском и сточарском производњом, откупом пољопривредних производа. Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен „сјенички“ сир и качкаваљ.

[уреди] Демографија

У насељу Сјеница живи 9455 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,9 година (33,4 код мушкараца и 34,4 код жена). У насељу има 3643 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.

Ово насеље је у углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3805 [1]
1953. 4478
1961. 5124
1971. 8552
1981. 11136
1991. 14445 14055
2002. 15648 13161
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бошњаци
  
10.107 76,79%
Срби
  
2.612 19,84%
Муслимани
  
320 2,43%
Црногорци
  
19 0,14%
Југословени
  
19 0,14%
Албанци
  
10 0,07%
Македонци
  
7 0,05%
Хрвати
  
4 0,03%
Роми
  
3 0,02%
Румуни
  
2 0,01%
Горанци
  
2 0,01%
Немци
  
1 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
непознато
  
34 0,25%



[уреди] Види још

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе

Са других Викимедијиних пројеката :


Насељена места општине Сјеница

Аливеровиће • Багачиће • Баре • Бачија • Биоц • Блато • Богути • Божов Поток • Бољаре • Боришиће • Боровиће • Бреза • Брњица • Буђево • Вапа • Весковиће • Височка • Вишњева • Вишњице • Врапци • Врбница • Врсјенице • Голубан • Горње Лопиже • Гошево • Грабовица • Градац • Гргаје • Долиће • Доње Горачиће • Доње Лопиже • Драгојловиће • Дражевиће • Дружиниће • Дубница • Дуга Пољана • Дујке • Дунишиће • Жабрен • Житниће • Забрђе • Зајечиће • Захумско • Јевик • Језеро • Калипоље • Камешница • Кањевина • Карајукића Бунари • Кијевци • Кладница • Кнежевац • Козник • Кокошиће • Крајиновиће • Криваја • Крња Јела • Крстац • Крће • Лијева Река • Љутаје • Машовиће • Медаре • Међугор • Милићи • Папиће • Петрово Поље • Плана • Пода • Понорац • Праља • Раждагиња • Расно • Распоганче • Растеновиће • Рашковиће • Сјеница • Скрадник • Страјиниће • Ступ • Сугубине • Сушица • Трешњевица • Тријебине • Тузиње • Тутиће • Увац • Угао • Урсуле • Ушак • Фијуљ • Царичина • Цетановиће • Црвско • Црчево • Чедово • Чипаље • Читлук • Шаре • Штаваљ • Шушуре

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици