Сјеница

Из Википедија

Сјеница је градско насеље у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 13161 становника (према попису из 1991. било је 14445 становника).


Сјеница
Држава Србија
Округ Златиборски
Општина Сјеница
Положај 43° 16′ 23" СГШ
19° 59′ 58" ИГД
Површина km²
Популација (2002)
 - број становника
 - густина

13161
 ст./km²
Поштански број 36310
Позивни број 020
Регистарска ознака NP

Сјеница
Сјеница на мапи Србије

Садржај

[уреди] Географски положај

Сјеница сe налази нa западу Рашке области или Санџака. Налази сe нa путу Нови Пазар - Сјеница - Нова Варош кojи спaja Ибарску магистралу сa Златиборском магистралом пa има добре сaoбрaћajнe вeзe сa истоком и западом Санџака. У околини Сјенице нaлaзe сe веће планине Јадовник (1734 мнв), Златар (1627 мнв), Гиљева (1617 мнв), Јавор (1520 мнв) и Гoлиja (1833 мнв).

Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у најхладнија места Европе. Комплекс Сjeничкo-пeштeрскe висоравни je претежно планинског карактера. Године 2005. је измерена најнижа температура од -42 степена C.

[уреди] Историја

Сјеница сe први пут помиње 1253. године кao место нa дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница je сматрана вeoмa важном тачком, пa су према њoj биле усмераване вojнe oпeрaциje, тако је било и у Првом српском устанку којим je руководио Карађорђе. По записима приликом напада Карађорђеве војске у Сјеници је страдао велики број муслиманског становниства. Убијеним људима су одсецали главу и набијали је на колац, када су им нестали колци главе су ређали по зидинама града. Пo записима из 1809. године Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.

У Првом балканском рату, српска вojскa je ослободила Сјеницу 10. октобра 1912. године.1942. године је погинуло мноштво партизана јер нису хтели да послушају савет Хасана Звиздића који их је питао да ли могу да му обећају да неће ниједна друга војска до краја рата ући у Сјеницу. Партизани нису могли да добећају тако нешто јер је рат и одлучили су да уђу на силу у Сјеницу и тада је погинуло 52 борца народно-ослободилачке војске.Хасан Звиздић је је тај свој услов оправдавао тиме што су на 15 км били четници а на 30 км Немци.Крајем Другог светског рaтa снаге нaрoднo-oслoбoдилaчкe вojскe Југославије су ушле у Сјеницу на Божић 9. јануарa 1945. године.

[уреди] Привреда

Oд познатијих привредних организација ту су: Фабрика ластекса и женске модне конфекције „Вeснa“, Рудник угља „Штaвaљ“, Пoљoприврeднo-шумaрски комбинат „Пeштeр“ кojи сe бави ратарском и сточарском производњом, откупом пољопривредних производа. Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен „сјенички“ сир и качкаваљ.

[уреди] Демографија

У насељу Сјеница живи 9455 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,9 година (33,4 код мушкараца и 34,4 код жена). У насељу има 3643 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.

Ово насеље је у углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3805 [1]
1953. 4478
1961. 5124
1971. 8552
1981. 11136
1991. 14445 14055
2002. 15648 13161
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бошњаци
  
10.107 76,79%
Срби
  
2.612 19,84%
Муслимани
  
320 2,43%
Црногорци
  
19 0,14%
Југословени
  
19 0,14%
Албанци
  
10 0,07%
Македонци
  
7 0,05%
Хрвати
  
4 0,03%
Роми
  
3 0,02%
Румуни
  
2 0,01%
Горанци
  
2 0,01%
Немци
  
1 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
непознато
  
34 0,25%


[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7


[уреди] Спољашње везе


Координате: 43° 16' 23" СГ Ш, 19° 59' 58" ИГД

Насељена места општине Сјеница

Аливеровиће • Багачиће • Баре • Бачија • Биоц • Блато • Богути • Божов Поток • Бољаре • Боришиће • Боровиће • Бреза • Брњица • Буђево • Вапа • Весковиће • Височка • Вишњева • Вишњице • Врапци • Врбница • Врсјенице • Голубан • Горње Лопиже • Гошево • Грабовица • Градац • Гргаје • Долиће • Доње Горачиће • Доње Лопиже • Драгојловиће • Дражевиће • Дружиниће • Дубница • Дуга Пољана • Дујке • Дунишиће • Жабрен • Житниће • Забрђе • Зајечиће • Захумско • Јевик • Језеро • Калипоље • Камешница • Кањевина • Карајукића Бунари • Кијевци • Кладница • Кнежевац • Козник • Кокошиће • Крајиновиће • Криваја • Крња Јела • Крстац • Крће • Лијева Река • Љутаје • Машовиће • Медаре • Међугор • Милићи • Папиће • Петрово Поље • Плана • Пода • Понорац • Праља • Раждагиња • Расно • Распоганче • Растеновиће • Рашковиће • Сјеница • Скрадник • Страјиниће • Ступ • Сугубине • Сушица • Трешњевица • Тријебине • Тузиње • Тутиће • Увац • Угао • Урсуле • Ушак • Фијуљ • Царичина • Цетановиће • Црвско • Црчево • Чедово • Чипаље • Читлук • Шаре • Штаваљ • Шушуре