Сјеница

Сјеница
Џамија у Сјеници
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Сјеница
Географски подаци
Географске координате	43° 16′ 14" СГШ 19° 59′ 35" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	1026 m
Становништво (2002)
број становника	13161
Остали подаци
Поштански број	36310
Позивни број	020
Регистарска ознака	SJ
Сјеница  Сјеница на мапи Србије

Сјеница је градско насеље у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 13161 становника (према попису из 1991. било је 14445 становника). Данашњи град се развио из средњовековног трга и караванске станице Сенице на Дринском путу.Налазио се у жупи Сеница и у њој је био један од дворова Немањића у средњовековној Србији.

Географски положај

Сјеница се налази на западу Рашке области или Санџака. Налази се на путу Нови Пазар - Сјеница - Нова Варош који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Санџака. У околини Сјенице налазе се веће планине Јадовник (1734 мнв), Златар (1627 мнв), Гиљева (1617 мнв), Јавор (1520 мнв) и Голија (1833 мнв).

Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у најхладнија места Европе. Комплекс Сјеничко-пештерске висоравни је претежно планинског карактера. Године 2005. је измерена најнижа температура од -42 степена C.

Историја

Црква у Сјеници

Сјеница се први пут помиње 1253. године као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, жене цара Душана Силног, која је сматрала даје то најлепши део тадашњег српског царства. Из Сјенице је учествовао у Косовској бици 1389. године против Османлија војвода Стево Васојевић. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у Првом српском устанку којим је руководио Карађорђе. По записима из 1809. године Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.

У Првом балканском рату, српска војска је ослободила Сјеницу и порушила сјеничку тврђаву 10. октобра 1912. године. Крајем Другог светског рата снаге народно-ослободилачке војске Југославије су ослободиле Сјеницу 12. децембра 1944. године.

Привреда

Од познатијих привредних организација ту су: Фабрика ластекса и женске модне конфекције „Санатекс, „Весна“, Рудник угља „Штаваљ“, Пољопривредно-шумарски комбинат „Пештер“ који се бави ратарском и сточарском производњом, откупом пољопривредних производа. Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен „сјенички“ сир и качкаваљ.

Демографија

У насељу Сјеница живи 9455 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,9 година (33,4 код мушкараца и 34,4 код жена). У насељу има 3643 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.

Ово насеље је у углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 3805 1953. 4478 1961. 5124 1971. 8552 1981. 11136 1991. 14445 14055 2002. 15648 13161

Етнички састав према попису из 2002.
Бошњаци			10.107	76,79%
Срби			2.612	19,84%
Муслимани			320	2,43%
Црногорци			19	0,14%
Југословени			19	0,14%
Албанци			10	0,07%
Македонци			7	0,05%
Хрвати			4	0,03%
Роми			3	0,02%
Румуни			2	0,01%
Горанци			2	0,01%
Немци			1	0,00%
Бугари			1	0,00%
непознато			34	0,25%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	38			45
80+	60			71
75-79	76			100
70-74	159			193
65-69	239			235
60-64	254			314
55-59	302			287
50-54	453			417
45-49	493			533
40-44	481			511
35-39	433			505
30-34	353			462
25-29	441			496
20-24	533			520
15-19	606			552
10-14	613			584
5-9	457			475
0-4	455			415
просек	33.4			34.4

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 793 883 1076 2052 2659 3532 3643

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 389 669 596 905 681 267 100 20 12 4 3.61

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	4921	1645	3058	146	42	30
Женски	5241	1411	3134	573	95	28

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1926	221	-	196	335	59	78	148	87	241
Женски	1724	56	-	27	1038	13	11	120	25	22
Оба	3650	277	-	223	1373	72	89	268	112	263
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	16	197	138	75	19	-	-	103
Женски	11	9	67	150	126	17	-	-	32
Оба	24	25	264	288	201	36	-	-	135

Види још

• ФК Слога Сјеница

Спољашње везе

• Званични сајт града Сјеница (Official)
• Photo Blog with pictures from Sjenica
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Информације о Сјеници
• Рашка област