Зимске олимпијске игре 1984.

С Википедије, слободне енциклопедије
XIV Зимске олимпијске игре - Сарајево 1984.
Амблем симболише стилизовану снежну пахуљицу.
Такође носи традиционални дизајн украсног веза
који се прави у сарајевском региону.[1]
Град домаћинСарајево, СФРЈ
Број држава49
Број спортиста1.272 (998 м и 274 ж.)
Број спортова6
Број такмичења49
Отварање игара8. фебруар 1984.
Затварање игара19. фебруар 1984.

XIV Зимске олимпијске игре су одржане 1984. године у Сарајеву, тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Остали градови кандидати за Олимпијске игре су били Сапоро, Јапан и Фалун / Гетеборг, Шведска.

Ово су биле прве зимске и друге заредом игре генерално одржане у источној Европи, на говорном подручју словенских језика и у социјалистичкој земљи, као и прве и за сада једине Олимпијске игре одржане у држави из Покрета несврстаних и у већински муслиманском граду. Такође, ово је било први пут да се Олимпијске игре организују на Балканском полуострву након првих у модерном добу у Атини.

Надметање за домаћинство[уреди | уреди извор]

Надметање за домаћинство Зимских олимпијских игара 1984.
Град Држава Први круг Други круг
Сарајево  Југославија 31 39
Сапоро  Јапан 33 36
Гетеборг  Шведска 10 -

Сарајево је организацију зимских олимпијских игара добило 19. маја 1978. у конкуренцији с јапанским Сапором и заједничком кандидатуром шведских градова Фалун и Гетеборг.[2] МОК се при томе делимично водио политичким разлозима - као несврстана земља, тадашња Југославија је давала мање прилике за хладноратовске бојкоте - али главни је мотив ипак била жеља да се Игре, као симбол свјетског мира и братства међу људима - одрже у граду који је дотада обично био везиван за избијање Првог свјетског рата.

За власти Југославије сарајевске Олимпијске игре су биле сјајна прилика да државу свету представе у најбољем могућем светлу, и у том настојању их није омела ни велика економска криза која је СФРЈ била погодила почетком 1980-их. У Игре су утрошена велика средства, те саграђен велики број импозантних грађевина и остале инфраструктуре. У томе су власти имале подршку Сарајлија, а већ пре самог одржавања су Игре довеле до повећања интереса за зимске спортове, дотада готово непознате у том делу Југославије.

Борилишта[уреди | уреди извор]

Борилишта у граду[уреди | уреди извор]

Борилишта на планинама[уреди | уреди извор]

Детаљи са Олимпијских игара[уреди | уреди извор]

Олимпијска бакља са Зимских олимпијских игара 1984.

XIV Зимске олимпијске игре су отворене 8. фебруара 1984. на сарајевском стадиону Кошево. Олимпијску бакљу до највишег постоља донела Санда Дубравчић.

Кратак преглед[уреди | уреди извор]

  • Ово су прве и за сада једине Зимске олимпијске игре у комунистичкој држави.
  • Организација 14. ЗОИ коштала је 142,6 милиона долара, а половина прихода била је остварена од продаје права на ТВ пренос.
  • Укупно је продато 250.000 улазница, а само у иностранству 200.000, док су ТВ пренос сарајевске „беле олимпијаде“ пратиле две милијарде људи.
  • Учествовало је 1.272 спортиста из 49 земаља, а са Игара је извештавало више од 4.500 новинара.
  • Трка на 20 км је додата у женско такмичење у нордијском скијању.
  • Скијаш Јуре Франко је освојио прву медаљу за Југославију на ЗОИ у историји - сребрну медаљу у велеслалому.
  • Марја-Лиса Хамалаинен је освојила све три појединачне трке у скијашком трчању.
  • Гаетан Буше (Канада) и Карин Енке (Источна Немачка) су освојили по два злата у брзом клизању, док је женски тим Источне Немачке освојио 9 од 12 могућих медаља у том спорту.
  • Биатлонац Ерик Квалфос из Норвешке је освојио по једно злато, сребро и бронзу.
  • Близанци Фил и Стив Маре из САД су освојили прво и друго мјесто у слалому.
  • Џејн Торвил и Кристофер Дин, плесни клизачки пар из Велике Британије, су својим наступом освојили максималне оцене за уметнички утисак.
  • Након 14. ЗОИ Сарајеву је, уз прелепе олимпијске објекте, остало 2.850 новоизграђених комфорних станова, више лепих хотела и много тога другог, а било је отворено и 9.500 нових радних места.
  • Изложба о олимпијском Сарајеву обишла је 1640 градова бивше Југославије и света.

Маскота[уреди | уреди извор]

Вучко, званична маскота XIV зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984.

Читаоци југословенских новина су замољени да одаберу маскоту Зимских олимпијских игара 1984. међу 6 финалиста. Победник је био Вучко, мали вук, којег је дизајнирао словеначки дизајнер и цртач Јоже Тробец. Вучко је симболизовао жељу људи да се спријатеље са животињама. Према МОК-у, Вучко је помогао да се промене предрасуде о вуку као застрашујућој и крвожедној животињи.[3]

Остали финалисти су били веверица, јагње, дивокоза, бодљикаво прасе и грудва снега.

Списак спортова[уреди | уреди извор]

Медаље[уреди | уреди извор]

Изглед медаље: на предњој страни је званични амблем, стилизована снежна пахуља коју је дизајнирао Мирослав Антонич изнад које се налазе Олимпијски кругови. По ободу круга је исписан текст XIV Zimske Olimpijske Igre - Sarajevo 1984. На задњој страни је стилизована глава атлетичара крунисаног ловоровим венцем.[4] Укупно је направљено 285 медаља у ковници Мајданпек, а 222 су додељене.[4]

Међународни олимпијски комитет не признаје опште бодовање по државама; табеле с медаљама имају информативну сврху. Табела по државама се заснива на броју освојених медаља, са златним које имају предност у односу на сребрне и бронзане. Победа тима рачуна се као једна медаља.[5]

Табела медаља освојених на Зимским олимпијским играма у Сарајеву 1984. године:

Зимске олимпијске игре 1984.
Место Држава Укупно
1 Источна Немачка Источна Немачка 9 9 6 24
2  Совјетски Савез 6 10 9 25
3  Сједињене Америчке Државе 4 4 0 8
4  Финска 4 3 6 13
5  Шведска 4 2 2 8
6  Норвешка 3 2 4 9
7   Швајцарска 2 2 1 5
8  Канада 2 1 1 4
Њемачка Западна Немачка 2 1 1 4
10  Италија 2 0 0 2
11  Уједињено Краљевство 1 0 0 1
12 Чешка Чехословачка 0 2 4 6
13  Француска 0 1 2 3
14  Јапан 0 1 0 1
СФР Југославија 0 1 0 1
16  Лихтенштајн 0 0 2 2
17  Аустрија 0 0 1 1
39 39 39 117

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]