Кикирики
| Кикирики | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Fabales |
| Породица: | Fabaceae |
| Род: | Arachis |
| Врста: | A. hypogaea
|
| Биномно име | |
| Arachis hypogaea | |
| Subspecies and varieties | |
| |
| Синоними[1] | |
| |
Кикирики (лат. Arachis hypogaea)[2][3] је врста биљке из породице махунарки (Fabaceae), потиче из Јужне Америке, Мексика и Централне Америке. То је једногодишња биљка која нарасте од 30 до 50 cm.[4] Има жуте цветове. Плодови се развијају испод земље, у махунама у којима буде 1-4 семена. У људској употреби налази се семе, као храна, додатак колачима, за производњу кикирики путера и сл. Он се широко узгаја у тропима и суптропима, што је важно за мале и за велике комерцијалне произвођаче. Класификован је и као зрна махунарки,[5] а због високог садржаја уља, као уљарица.[6] Светска годишња производња ољуштеног кикирикија износила је 44 милиона тона у 2016, предвођена Кином са 38% укупне светске производње. Нетипично међу биљкама махунарки, махуне кикирикија се развијају под земљом (геокарпија), а не изнад земље. Имајући на уму ову карактеристику, ботаничар Карл Лине дао је кикирикију специфичан епитет hypogaea, што значи „испод земље“.
_-_in_shell,_shell_cracked_open,_shelled,_peeled.jpg)
Кикирики припада ботаничкој породици Fabaceae (или Leguminosae), познатој као породица махунарки, пасуља или грашка.[1] Као и већина других махунарки, кикирики садржи симбиотске бактерије које фиксирају азот у чворићима корена.[7] Капацитет да фиксира азот значи да кикирики захтева мање ђубрива које садржи азот и побољшава плодност земљишта, што га чини вредним у плодореду.
Кикирики је по укусу и нутритивном профилу сличан орашастим плодовима као што су ораси и бадеми, и, као кулинарски ораси, често се сервирају на сличан начин у западним кухињама. Ботаничка дефиниција ораха је „плод чији зид јајника постаје тврд у зрелости“. По овом критеријуму, кикирики није орах.[8] Међутим, кикирики се обично категорише као орашасти плодови за кулинарске сврхе и уопштено у уобичајеном енглеском језику.
Историја
[уреди | уреди извор]Род Arachis је ендемски за Јужну Америку.[9] Култивисани кикирики (A. hypogaea) је настао као хибрид између две дивље врсте кикирикија, за које се сматра да су A. duranensis и A. ipaensis.[9][10][11] Почетни хибрид би био стерилан, али је спонтано удвостручење хромозома вратило његову плодност, формирајући оно што се назива амфидиплоид или алотетраплоид.[9] Генетска анализа сугерише да се хибридизација можда догодила само једном и да је довела до A. monticola, дивљег облика кикирикија који се јавља на неколико ограничених локација у северозападној Аргентини, или у југоисточној Боливији, где се та доместикована сорта кикирикија данас узгаја,[12] а из које је вештачком селекцијом настао A. hypogaea.[9][10]
Нутритивна вредност
[уреди | уреди извор]| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 2.385 kJ (570 kcal) |
21 g | |
| Шећери | 0,0 g |
| Прехрамбена влакна | 9 g |
48 g | |
| Засићене | 7 g |
| Мононезасићене | 24 g |
| Полинезасићене | 16 g |
25 g | |
| Триптофан | 0,2445 g |
| Треонин | 0,859 g |
| Изолеуцин | 0,882 g |
| Леуцин | 1,627 g |
| Лизин | 0,901 g |
| Метионин | 0,308 g |
| Цистин | 0,322 g |
| Фенилаланин | 1,300 g |
| Тирозин | 1,020 g |
| Валин | 1,052 g |
| Аргинин | 3,001 g |
| Хистидин | 0,634 g |
| Аланин | 0,997 g |
| Аспарагинска киселина | 3,060 g |
| Глутаминска киселина | 5,243 g |
| Глицин | 1,512 g |
| Пролин | 1,107 g |
| Серин | 1,236 g |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (52%) 0,6 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (25%) 0,3 mg |
| Ниацин (Б3) | (86%) 12,9 mg |
| Витамин Б5 | (36%) 1,8 mg |
| Витамин Б6 | (23%) 0,3 mg |
| Фолат (Б9) | (62%) 246 μg |
| Витамин Ц | (0%) 0 mg |
| Витамин Е | (44%) 6,6 mg |
| Минерали | |
| Калцијум | (6%) 62 mg |
| Гвожђе | (15%) 2 mg |
| Магнезијум | (52%) 184 mg |
| Манган | (95%) 2 mg |
| Фосфор | (48%) 336 mg |
| Калијум | (7%) 332 mg |
| Цинк | (35%) 3,3 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 4,26 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. | |
Кикирики је богат есенцијалним хранљивим материјама (десна табела, подаци УСДА о нутријентима). У референтној порцији од 100-gram (3 1⁄2-ounce), кикирики обезбеђује 2.385 kilojoules (570 kilocalories)) енергије хране и одличан је извор (дефинисан као више од 20% дневне вредности, ДВ) неколико витамина Б, витамина Е, неколико прехрамбених минерала, као што су манган (95% ДВ), магнезијум (52% ДВ) и фосфор (48% ДВ), и дијетарних влакана (десна табела). Он такође садрже око 25 g протеина у порцији од 100 g, што је већи удео него у многим орашастим плодовима.[13]
Нека истраживања показују да је редовна конзумација кикирикија повезана са нижим специфичним ризиком од смртности од одређених болести.[14][15] Међутим, клиничке студије не дозвољава да се закључи узрок и последице. Према америчкој Управи за храну и лекове, „научни докази сугеришу, али не пружају доказе да конзумација 1,5 унци дневно већине орашастих плодова (као што је кикирики) као део исхране са ниским садржајем засићених масти и холестерола може смањити ризик од срчаних обољења."[16]
На другом месту после соје, кикирики је највећи светски извор биљног уља. Она су главни састојак маргарина и комерцијално се производе као уље за салату и за кување.[17]
Фитохемикалије
[уреди | уреди извор]Кикирики садржи полифеноле, полинезасићене и мононезасићене масти, фитостероле и дијетална влакна у количинама сличним неколико орашастих плодова.[15]
Коре кикирикија садрже ресвератрол који је под прелиминарним истраживањем због његовог потенцијалног дејства на људе.[18][19]
Састав уља
[уреди | уреди извор]Уље од кикирикија, као обично уље за кување и салату, садржи 46% мононезасићених масти (првенствено олеинске киселине), 32% полинезасићених масти (првенствено линолне киселине) и 17% засићених масти (првенствено палмитинске киселине).[20][21] Уље које се може екстраховати из целог кикирикија коришћењем једноставне воде и методе центрифугирања, NASA разматра у свом програму Напредне животне подршке за будуће дуготрајне људске свемирске мисије.[22]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Знак упозорења за присуство кикирикија и прашине од кикирикија -
Arachis hypogaea цвет -
Изданци кикирикија који продиру у земљу -
Текстуални детаљ -
Развијање махуна кикирикија -
Комбајн гусеничар за кикирики -
Ручна берба кикирикија (Хаити, 2012) -
Здела сев мамре, која се састоји од прерађеног пиринча, кикирикија и пржених зачињених резанаца -
-
Уље од кикирикија -
Путерр од кикирикија -
Драже „чоколадирани кикирики”
.jpg)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2013. Приступљено 13. 2. 2015.
- ^ USDA GRIN Taxonomy, Приступљено 29. 6. 2016
- ^ Domonoske, Camila (20. 4. 2014). „A Legume With Many Names: The Story Of 'Goober'”. NPR. National Public Radio. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г.
- ^ Putnam, D.H., et al. (1991) Peanut. University of Wisconsin-Extension Cooperative Extension: Alternative Field Crops Manual.
- ^ „Grain Legumes”. www.hort.purdue.edu. Приступљено 2015-09-29.
- ^ „Oil crops for production of advanced biofuels”. European Biofuels Technology Platform. Архивирано из оригинала 9. 9. 2015. г. Приступљено 28. 9. 2015.
- ^ „Legumes Of The World | Royal Botanic Gardens, Kew”. www.kew.org. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступљено 2015-09-29.
- ^ „The Peanut Institute – Peanut Facts”. peanut-institute.org. Архивирано из оригинала 8. 4. 2019. г.
- ^ а б в г Seijo, Guillermo; Graciela I. Lavia; Aveliano Fernandez; Antonio Krapovickas; Daniel A. Ducasse; David J. Bertioli; Eduardo A. Moscone (1. 12. 2007). „Genomic relationships between the cultivated peanut (Arachis hypogaea, Leguminosae) and its close relatives revealed by double GISH”. American Journal of Botany. 94 (12): 1963—1971. PMID 21636391. doi:10.3732/ajb.94.12.1963
.
- ^ а б Kochert, Gary; Stalker, H. Thomas; Gimenes, Marcos; Galgaro, Leticia; Lopes, Catalina Romero; Moore, Kim (1996-10-01). „RFLP and Cytogenetic Evidence on the Origin and Evolution of Allotetraploid Domesticated Peanut, Arachis hypogaea (Leguminosae)”. American Journal of Botany. 83 (10): 1282—1291. JSTOR 2446112. doi:10.2307/2446112.
- ^ Moretzsohn, Márcio C.; Gouvea, Ediene G.; Inglis, Peter W.; Leal-Bertioli, Soraya C.M.; Valls, José F.M.; Bertioli, David J. (2013-01-01). „A study of the relationships of cultivated peanut (Arachis hypogaea) and its most closely related wild species using intron sequences and microsatellite markers”. Annals of Botany. 111 (1): 113—126. ISSN 0305-7364. PMC 3523650 . PMID 23131301. doi:10.1093/aob/mcs237.
- ^ Krapovickas, Antonio; Gregory, Walton C. (2007). translated by David E. Williams and Charles E. Simpson. „Taxonomy of the genus Arachis (Leguminosae)” (PDF). IBONE. 16 (Supl.): 1—205. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 13. 9. 2016.
- ^ „Nutrition facts for peanuts, all types, raw, USDA Nutrient Data”. Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Приступљено 15. 1. 2015.
- ^ Bao, Ying; Han, Jiali; Hu, Frank B.; Giovannucci, Edward L.; Stampfer, Meir J.; Willett, Walter C.; Fuchs, Charles S. (2013-11-21). „Association of Nut Consumption with Total and Cause-Specific Mortality”. New England Journal of Medicine. 369 (21): 2001—2011. ISSN 0028-4793. PMC 3931001 . PMID 24256379. doi:10.1056/NEJMoa1307352.
- ^ а б „Nuts (including peanuts)”. Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2009. Приступљено 29. 11. 2016.
- ^ Taylor CL (14. 7. 2003). „Qualified Health Claims: Letter of Enforcement Discretion – Nuts and Coronary Heart Disease (Docket No 02P-0505)”. Center for Food Safety and Applied Nutrition, FDA. Приступљено 14. 10. 2015.
- ^ Tredgold, Margaret H. (1986). Food plants of Zimbabwe. Natural History Museum of Zimbabwe Library: Mambo Press. стр. 36. ISBN 9780869224007.
- ^ „Resveratrol”. Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2016.
- ^ Sales, J. M.; Resurreccion, A. V. (2014). „Resveratrol in peanuts”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 54 (6): 734—70. PMID 24345046. S2CID 13183809. doi:10.1080/10408398.2011.606928.
- ^ „Nutrition facts for oil, peanut, salad or cooking, USDA Nutrient Data”. Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Приступљено 15. 1. 2015.
- ^ Ozcan MM (2010). „Some nutritional characteristics of kernel and oil of peanut (Arachis hypogaea L.)”. J Oleo Sci. 59 (1): 1—5. PMID 20032593. doi:10.5650/jos.59.1 .
- ^ Shi L, Lu JY, Jones G, Loretan PA, Hill WA (1998). „Characteristics and composition of peanut oil prepared by an aqueous extraction method”. Life Support Biosph Sci. 5 (2): 225—9. PMID 11541680.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Sietsema, Robert (27. 1. 2009). „Strange Snacks of the World -- Cracker Nuts”. Village Voice. Приступљено 1. 9. 2016.[мртва веза]
- „Go-Tan, wereldmerk met de smaak van oma” [Go-Tan, global brand with grandma's taste] (на језику: Dutch). Chamber of Commerce of the Netherlands. 2020-01-24. Архивирано из оригинала 26. 03. 2022. г. Приступљено 2021-08-25.
- Jitpleecheep, Pitsinee (2019-03-04). „Climbing the global peanut hierarchy”. Bangkok Post. Приступљено 2021-08-25.
- Daniszewski, Hank (18. 1. 2015). „Shell shocked”. The London Free Press. Приступљено 1. 9. 2016.
- „Hygienists offer a gift from the heart”. Northumberland Today. 2. 2. 2014. Приступљено 1. 9. 2016.
