Клочев глагољаш
Клочев глагољаш или Збирка Клоца, Клоцов кодекс, Клоцова збирка је старословенски глагљски рукопис, од око 500 листова пергамента од којих је 14 сачувано. Настао је током 11. века. [1][2] [3][4] [5] [6]
До краја 15. века, рукопис је припадао Ивану VII из породице Франкопан, владару острва Крка у Далмацији; касније углавном грофу Парису Клоцу, по чијем имену и носи назив. Збирка је тренутно подељена на два дела: гроф Клоц је завештао својих 12 листова (умро 1856) градском музеју у Тренту у Италији, а два листа су однета у Инзбрук у Аустрији, где се чувају у Тиролском националном музеју, познатом као Фердинандеум.
Од свих канонских текстова, према овим критеријумима, најсличније је Маријином јеванђељу, које је такође настало северозападно од бугарско-македонског подручја.
Издања: Е. Копитар (1836, део Трента), Ф. Миклошик (1860, део Инзбрук), И. И. Срезневски (1866, целина), В. Вондрак (1893, цео и са паралелним грчким текстом). Комплетно фототипско издање са ћирилском и латинском транслитерацијом, грчки текст, белешке, чешки превод и речник: Антонин Достал, Старословенскы хлахолскы сборник…, Праг, 1959.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Хабургаев Г. А. Старославянский язык|ссылка Просвещение 1974 с.45
- ^ Ёлкина Н. М. Старославянский язык Государственное учебно-педагогическое издательство Министерства просвещения РСФС 1960, с. 29
- ^ Иванова Т. А. Старославянский язык СПб Авалон — Азбука-классика 2005 с.18
- ^ Попов М. Б. Введение в старославянский язык Издательство Санкт-Петербургского университета 1997 с.29 ISBN 5-288-01842- неважећи ISBN1
- ^ Камчатнов А. М. Старославянский язык|ссылка Флинта — Наука 2000 с.22
- ^ Ремнёва М. Л. Старославянский язык Академический проект 2004 с.59 ISBN 5-8291-0270-6
