Краљевина Илирија

Краљевина Илирија; Илирија
	; Мапа античке Краљевине Илирије у време краља Агрона
Географија
Континент	Европа
Регија	Балкан
Друштво
Службени језик	илирски
Религија	паганизам
Политика
Облик државе	краљевина
— Краљ	Агрон
	Теута
Историја
Историјско доба	стари век
— Оснивање	4. век п. н. е.
— Укидање	2. век п. н. е.
Земље претходнице и наследнице;
Претходнице:	Наследнице:

Краљевина Илирија је назив државе која је постојала на Балканском полуострву у античко доба и представљала је савез илирских племена под вођством Ардијејаца. У савез са њима улазе Плереји, Манијци и Даорси, који су највећа од 89 племена која су чинила овај савез.^[1]

Историја

Први илирски краљ по имену Бардил владао је у 4. веку пре нове ере. У 3. веку, у време краља Агрона (250—231. п. н. е.), Краљевина Илирија је заузимала широко подручје од Епира до Неретве и била је велика војна сила и на мору и на копну.^[2]

Краљевина Илирија за разлику од Дарданске краљевине није била централизована држава, већ се њено средиште селило зависно од политичких и ратних ситуација. Током селидбе Ардијејаца на обалу као седиште наводе данашње Ошањиће, касније се сели на јужнодалматинска острва, а за време Скердилаида средиште је највероватније био Скадар. У основи њено државно уређење се може описати као племенски савез са елементима класичне робовласничке државе. Имала је племенске организације којима су управљали деспоти, а постајао је и закон наслеђивања власти унутар династије. А државом је владало 15 владара из две династије.^[1]

Илирску краљевину потом, у 2. веку п. н. е., покоравају Римљани, који ће на овом подручју формирати своју провинцију Илирик.

Владари

Бардил, краљ, оснивач династије (393—359. п. н. е.)
Граб, краљ (356-344. п. н. е.)
Клит, краљ (335-325. п. н. е.)
Глаук, краљ (325-302. п. н. е.)
Бардил II, краљ (302-280. п. н. е.)
Монун, краљ (280-270. п. н. е.)
Митил, краљ (270-260. п. н. е.)
Плеурат, краљ (260-250. п. н. е.)
Агрон, краљ (250-231. п. н. е.)
Теута, краљица (231—228. п. н. е.)
Димитер Фар, грчки војсковођа (228—219. п. н. е.), тутор Агроновог и Теутиног сина Пинеса
Скердилаид, краљ (291-216. п. н. е.)
Плеурат, краљ (197-180. п. н. е.)
Гент, краљ (180-168. п. н. е.)

Наслеђе

С обзиром да је у новом веку наука сматрала Албанце и Јужне Словене потомцима старих Илира, једна од територија Аустријског царства у 19. веку носила је назив Краљевина Илирија. Ова територија је, међутим, имала своје средиште на подручју данашње Словеније и није обухватала подручје античке Илирске краљевине.

Референце

Литература

Др Животије Ђорђевић, Косово и Метохија кроз векове, Јагодина, 2009.
Драган Брујић, Водич кроз свет антике, Београд, 2005.
Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Београд, 2000.

Види још

[Tovarović,_Ilirski_ratovi-1] а ^б Tovarović, Ilirski ratovi

[2] Илирска краљевина

[1]

[2]