Петровскаја
Петровскаја Петровская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Славјански рејон |
Основан | 1823. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 13.554 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 25′ 48″ С; 37° 57′ 37″ И / 45.429936° С; 37.960296° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 2 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 353579 |
Позивни број | +7 86146 |
ОКАТО код | 03 245 813 001 |
ОКТМО код | 03 645 413 101 |
Веб-сајт | |
http://st-petrovskaja.ru/ |
Петровскаја (рус. Петровская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Славјанском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 13.554 становника и била је друго по величини насеље у припадајућем рејону, одмах после Славјанска на Кубану.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Петровскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине на територији делте Кубања, свега 5 километара западније од Протоке, највећег рукавца реке Кубањ. Налази се на око 20 км северозападно од рејонског центра, града Славјанска на Кубану, односно на око 80 км северозападно од административног центра Покрајине, града Краснодара. Село лежи на надморској висини од свега 2 метра.
Историја
[уреди | уреди извор]Село су 1823. основали Кубањски Козаци, а 1842. оно добија званичан статус козачке станице.[1] Иако се у границама Славјанског рејона налази од његовог оснивања 1924, једно кратко време, у периоду 1934−1953. станица Петровскаја је била административним центром засебног Чернојераковског рејона.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 13.554 становника.
1939. | 1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|
10.722 | 10.161 | 11.111 | [2] | 13.170[3] | 13.554[4] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 244. — 395 с.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.