2-Метил-2-бутанол
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| Преферисани IUPAC назив
2-Метил-2-бутанол[1] | |||
| Системски IUPAC назив
2-Метилбутан-2-ол[1] | |||
| Други називи | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| Бајлштајн | 1361351 | ||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.827 | ||
| EC број | 200-908-9 | ||
| КЕГГ[2] | |||
| МеСХ | терт-амyл+алцохол | ||
| RTECS | СЦ0175000 | ||
| УНИИ | |||
| УН број | 1105 | ||
| |||
| Својства | |||
| C5H12O | |||
| Моларна маса | 88,15 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | Безбојна течност | ||
| Мирис | мирис камфора, пеперминта | ||
| Густина | 805 mg cm−3 | ||
| Тачка топљења | −9 °C; 16 °F; 264 K | ||
| 120 g dm−3 | |||
| log P | 1,095 | ||
| Напон паре | 1,6 kPa (на 20°Ц) | ||
| Индекс рефракције (nD) | 1,405 | ||
| Термохемија | |||
| Стандардна моларна ентропија S |
229,3 J K−1 mol−1 | ||
Стд енталпија
формирања (ΔfH⦵298) |
−380,0–−379,0 kJ mol−1 | ||
| Стд енталпија сагоревања ΔcH |
−3,3036–−3.3026 MJ mol−1 | ||
| Opasnosti | |||
| Bezbednost prilikom rukovanja | hazard.com | ||
| GHS grafikoni |  
| ||
| GHS signalna reč | Opasnost | ||
| H225, H315, H332, H335 | |||
| P210, P261 | |||
EU klasifikacija (DSD)
|
 F  Xn
| ||
| R-oznake | R11, R20, R37/38 | ||
| S-oznake | (S2), S46 | ||
| NFPA 704 | |||
| Tačka paljenja | 19 °C (66 °F; 292 K) | ||
| 437 °C (819 °F; 710 K) | |||
| Eksplozivni limiti | 9% | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
2-Метил-2-бутанол (терц-амил алкохол, 2М2Б, амилен хидрат) је један од изомера амил алкохола. Он је чиста, безбојна течност са јаким мирисом пеперминта или камфора.[5][6] Код људи он испољава седативно, хипнотичко, и антиконвулсивно дејство слично етанолу при гутању или удисању. Раније је кориштен у медицини за те сврхе.[7] Он је активан у дозама у опсегу од 2.000-4.000 мг, те је 20 пута потентнији од етанол.а[8][9] Његов хипнотички потенцијал је између хлорал хидрата и паралдехида.[10] Ин хуманс, 2-метхyл-2-бутанол ис метаболизед примарилy виа глуцоноридатион анд оxидатион то 2,3-дихyдроxy-2-метхyлбутане.[11] Прекомерна доза производи симптоме сличне алкохолном тровању.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „терт-амyл алцохол - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 26. 3. 2005. Идентифицатион анд Релатед Рецордс. Приступљено 13. 12. 2011.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Coblentz, Virgil (1899). The Newer Remedies: A reference manual for physicians, pharmacists, and students (3rd изд.). Philadelphia: P. Blakiston's Son & Co. стр. 18. Пронађени су сувишни параметри:
|at=и|pages=(помоћ) - ^ H. C. Wood & R. M. Smith, ур. (1887). „Amylene hydrate - a new hypnotic”. Therapeutic Gazette - A monthly journal of physiological and clinical therapeutics. Detroit MI and Philadelpia PA: G. S. Davis. 3: 605—606.
- ^ Lewis, Robert A. (1998). Lewis' Dictionary of Toxicology. CRC Press. стр. 45. ISBN 978-1-56670-223-2.
- ^ Hans Brandenberger & Robert A. A. Maes, ур. (1997). Analytical Toxicology for Clinical, Forensic and Pharmaceutical Chemists. стр. 401. ISBN 978-3-11-010731-9.
- ^ D. W. Yandell; et al. (1888). „Амyлене хyдрате, а неw хyпнотиц”. Тхе Америцан Працтитионер анд Неwс. Лоусвилле КY: Јохн П. Мортон & Цо. 5: 88—89.
- ^ Ф. А. Цастле & C. Рице (1888). „Амyлене анд амyлене хyдрате”. Тхе Америцан Друггист. 17 (3): 58—59.
- ^ Цоллинс, А. С.; Сумнер, С. C.; Боргхофф, С. Ј.; Мединскy, M. А. (1999). „А пхyсиологицал модел фор терт-амyл метхyл етхер анд терт-амyл алцохол: Хyпотхесис тестинг оф модел струцтурес”. Тоxицологицал сциенцес : ан оффициал јоурнал оф тхе Социетy оф Тоxицологy. 49 (1): 15—28. ПМИД 10367338. дои:10.1093/тоxсци/49.1.15.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ханс Бранденбергер & Роберт А. А. Маес, ур. (1997). Аналyтицал Тоxицологy фор Цлиницал, Форенсиц анд Пхармацеутицал Цхемистс. стр. 401. ИСБН 978-3-11-010731-9.
- Цоблентз, Виргил (1899). Тхе Неwер Ремедиес: А референце мануал фор пхyсицианс, пхармацистс, анд студентс (3рд изд.). Пхиладелпхиа: П. Блакистон'с Сон & Цо. стр. 18. Пронађени су сувишни параметри:
|ат=и|пагес=(помоћ) - Леwис, Роберт А. (1998). Леwис' Дицтионарy оф Тоxицологy. ЦРЦ Пресс. стр. 45. ИСБН 978-1-56670-223-2.