Гастрични инхибиторни полипептид
| Гастрични инхибиторни полипептид | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ГИП |
| Ентрез | 2695 |
| ХУГО | 4270 |
| ОМИМ | 137240 |
| РефСеq | НМ_004123 |
| УниПрот | П09681 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 17 q21.3-q22 |
Гастрични инхибиторни полипептид (GIP, глукозно завистан инсулинотропни пептид) је члан секретинске фамилије хормона.[1]
GIP, заједно са глукагону сличним пептидом 1 (GLP-1), припада класи молекула који се називају инкретинима.[2]
Синтеза и транспорт[уреди | уреди извор]
GIP се формира из 153 аминокиселина дугог пропротеина кодираног GIP геном и циркулише као биолошки активан 42 аминокиселине дуг пептид. GIP синтетишу К ћелије, који су присутне у слузокожи дванаестопалачног црева и јејунуму гастроинтестиналног тракта.
Попут свих ендокриних хормона, он се транспортује путем крви.
Рецептор гастричног инхибиторног полипептида је седам-трансмембрански протеин нађен у бета ћелијама у панцреасу.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Меиер ЈЈ, Науцк МА (2005). „Глуцагон-лике пептиде 1(ГЛП-1) ин биологy анд патхологy”. Диабетес Метаб. Рес. Рев. 21 (2): 91—117. ПМИД 15759282. дои:10.1002/дмрр.538.
- ^ Ефендиц С, Портwоод Н (2004). „Овервиеw оф инцретин хормонес”. Хорм. Метаб. Рес. 36 (11–12): 742—6. ПМИД 15655702. дои:10.1055/с-2004-826157.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гастриц+инхибиторy+полyпептиде на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- Гастриц+инхибиторy+полyпептиде у речнику еMedicine
- The medical biochemistry page Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2007)