Хијалуронан

С Википедије, слободне енциклопедије
Хијалуронан
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.695
УНИИ
  • [Na+].O=C(N[C@H]4[C@H](O)O[C@H](CO)[C@@H](O)[C@@H]4O[C@@H]3O[C@H](C(=O)O)[C@@H](O[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O[C@@H]1O[C@H](C(=O)O)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)[C@H]2NC(=O)C)CO)[C@H](O)[C@H]3O)C
Својства
(C14H21NO11)n
rastvoran (so natrijuma)
Opasnosti
S-oznake S22, S24/25 (so natrijuma)
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
 > 2400 mg/kg (миш, орално, со натријума)
>4000 mg/kg (миш, супкутано, со натријума)
1500 mg/kg (миш, интраперитонално, со натријума)
Сродна једињења
Сродна једињења
 D-глукуронска киселина и D-N-ацетилглукозамин (мономери)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Хијалуронан (хијалуронска киселина, хијалуронат, HA) је ањонски, несулфатисани гликозаминогликан који је присутан широм везивног, епителног, и неуронског ткива. То је животињски полисахарид, чија понављајућа дисахаридна структура је састављена од D-глукуронске киселине и Н-ацетилглукозамина, међусобно повезаних β-1,3-гликозидним везама.

Хијалуронска киселина је јединствена међу гликозаминогликанима по томе што је несулфатисана, да се формира у ћелијској мембрани уместо Голџијевог апарата, и што може да буде веома велика, са молекулском масом која често досеже милионе далтона.[1] Као једна од главних компоненти екстрацелуларног матрикса, хијалуронска киселина у знатној мери доприноси ћелијској пролиферацији и миграцији, а може такође да узме удела и у прогресији поједних малигних тумора.[2]

Хијалуронска киселина је главни састојак такозваних хијалуронских пунилаца који се користе у оквиру антистаросне медицине.

У просеку особа са 70 кг (154 лбс) има око 15 грама хијалуронске киселине у телу, једна трећина од чега се претвара (разграђује и синтетише) сваког дана.[3] Хијалуронска киселина је исто тако компонента групе А streptococcal екстрацелуларних капсула,[4] и сматра се да учествује у вируленцији.[5][6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Фрасхер, Ј.Р.Е; Лаурент, Т. C.; Лаурент, У. Б. Г.; et al. (1997). „Hyaluronan: its nature, distribution, functions and turnover”. Journal of Internal Medicine. 242 (1): 27—33. PMID 9260563. doi:10.1046/j.1365-2796.1997.00170.x. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2012. г. Приступљено 5. 6. 2009. 
  2. ^ „Хијалуронска киселина: шта је то и чему служи?”. 
  3. ^ R, Stern (2004). „Hyaluronan catabolism: a new metabolic pathway”. Eur J Cell Biol. 83 (7): 317—25. PMID 15503855. doi:10.1078/0171-9335-00392. 
  4. ^ Sugahara, K.; N.B. Schwartz; A. Dorfman (1979). „Biosynthesis of hyaluronic acid by Streptococcus” (PDF). Journal of Biological Chemistry. 254 (14): 6252—6261. PMID 376529. 
  5. ^ Wessels, M.R.; A.E. Moses; et al. (1991). „Хyалурониц ацид цапсуле ис а вируленце фацтор фор муцоид гроуп А стрептоцоцци” (ПДФ). ПНАС. 88 (19): 8317—8321. ПМЦ 52499 Слободан приступ. ПМИД 1656437. дои:10.1073/пнас.88.19.8317. 
  6. ^ Сцхрагер, Х.M.; Ј.Г. Рхеинwалд; M.Р. Wесселс (1996). „Хyалурониц ацид цапсуле анд тхе роле оф стрептоцоццал ентрy инто кератиноцyтес ин инвасиве скин инфецтион”. Јоурнал оф Цлиницал Инвестигатион. 98 (9): 1954—1958. ПМЦ 507637 Слободан приступ. ПМИД 8903312. дои:10.1172/ЈЦИ118998. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hijaluronan&oldid=26747122”