Хијалуронан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хијалуронан
Хyалуронан.пнг
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.029.695
УНИИ
Svojstva
(C14H21NO11)n
rastvoran (so natrijuma)
Opasnosti
S-oznake S22, S24/25 (so natrijuma)
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
> 2400 mg/kg (миш, орално, со натријума)
>4000 mg/kg (миш, супкутано, со натријума)
1500 mg/kg (миш, интраперитонално, со натријума)
Сродна једињења
Сродна једињења
D-глукуронска киселина и D-N-ацетилглукозамин (мономери)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Хијалуронан (хијалуронска киселина, хијалуронат, HA) је ањонски, несулфатисани гликозаминогликан који је присутан широм везивног, епителног, и неуронског ткива. Он је јединствен међу гликозаминогликанима по томе што нонсулфатисан, да се формира у ћелијској мембрани уместо Голџијевог апарата, и што може да буде веома велик, са молекулском масом која често досеже милионе далтона.[1] Као једна од главних компоненти екстрацелуларног матрикса, хијалуронан у знатној мери доприноси ћелијској пролиферацији и миграцији, а може такође да узме удела и у прогресији поједних малигних тумора.

Хијалуронска киселина је главни састојак такозваних хијалуронских пунилаца који се користе у оквиру антистаросне медицине.

У просеку особа са 70 кг (154 лбс) има око 15 грама хијалуронан у телу, једна трећина од чега се претвара (разграђује и синтетише) сваког дана.[2] Хијалуронска киселина је исто тако компонента групе А streptococcal екстрацелуларних капсула,[3] и сматра се да учествује у вируленцији.[4][5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Фрасхер, Ј.Р.Е; Лаурент, Т. C.; Лаурент, У. Б. Г.; et al. (1997). „Хyалуронан: итс натуре, дистрибутион, фунцтионс анд турновер”. Јоурнал оф Интернал Медицине. 242 (1): 27—33. ПМИД 9260563. дои:10.1046/ј.1365-2796.1997.00170.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 14. 12. 2012. Приступљено 5. 6. 2009. 
  2. ^ Р, Стерн (2004). „Хyалуронан цатаболисм: а неw метаболиц патхwаy”. Еур Ј Целл Биол. 83 (7): 317—25. ПМИД 15503855. дои:10.1078/0171-9335-00392. 
  3. ^ Сугахара, К.; Н.Б. Сцхwартз; А. Дорфман (1979). „Биосyнтхесис оф хyалурониц ацид бy Стрептоцоццус (ПДФ). Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 254 (14): 6252—6261. ПМИД 376529. 
  4. ^ Wесселс, M.Р.; А.Е. Мосес; et al. (1991). „Хyалурониц ацид цапсуле ис а вируленце фацтор фор муцоид гроуп А стрептоцоцци” (ПДФ). ПНАС. 88 (19): 8317—8321. ПМЦ 52499Слободан приступ. ПМИД 1656437. дои:10.1073/пнас.88.19.8317. 
  5. ^ Сцхрагер, Х.M.; Ј.Г. Рхеинwалд; M.Р. Wесселс (1996). „Хyалурониц ацид цапсуле анд тхе роле оф стрептоцоццал ентрy инто кератиноцyтес ин инвасиве скин инфецтион”. Јоурнал оф Цлиницал Инвестигатион. 98 (9): 1954—1958. ПМЦ 507637Слободан приступ. ПМИД 8903312. дои:10.1172/ЈЦИ118998. 

Спољашње везе[уреди]