Карл Бош
Карл Бош | |
---|---|
Име по рођењу | Царл Босцх |
Датум рођења | 27 август 1874 |
Место рођења | Келн Немачко царство |
Датум смрти | 26. април 1940. (65 год.) |
Место смрти | Хајделберг Немачка |
Пребивалиште | Немачка |
Држављанство | немачко |
Универзитет | Технички универзитет у Берлину |
Занимање | хемичар |
Послодавац | БАСФ, ИГ Фарбен |
Деловање | хемија |
Радови | Хабер-Бошов процес |
Претходник | Јоханес Вислиценус[1] |
Награде |
|
Потпис | |
Карл Бош (27. август 1874 – 26. април 1940) био је немачки хемичар и инжењер, и добитник Нобелове награде за хемију.[2] Он је био пионир у пољу индустријске хемије високог притиска и оснивач фирме ИГ Фарбен, која је својевремено била највећа светска хемијска компанија.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Ране године
[уреди | уреди извор]Карл Бош је рођен у Келну у Немачкој у породици успешног снабдевача гаса и гасне опреме.[4] Његов ујак Роберт Бош био је пионир развоја свећице и оснивач мултинационалне компаније Бош. Карл, покушавајући да се одлучи између каријере у металургији или хемији, студирао на Кениглич Техничком универзитету Шарлотенбург (данас Технички универзитет у Берлину) и на Универзитету у Лајпцигу од 1892 до 1898.
Каријера
[уреди | уреди извор]Карл Бош је похађао Универзитет у Лајпцигу, и тамо је студирао под Јоханесом Вислиценусом,[5] и стекао је докторат 1898. године за своја истраживања у области органске хемије. Након тога је 1899. године почео да ради за БАСФ, у то време највећу немачку фирму за производњу хемикалија и боја. Од 1909 до 1913 он је трансформисао Фриц Хаберов стони модел метода за фиксирање азота користећи хемију високог притиска путем Хабер-Бошовог процеса за продукцију синтетичког нитрата, процес који има безбројне индустријске примене за прављење многобројних индустријских једињења, робе широке потрошње и комерцијалних производа. Његов примарни допринос био је ширење обима процеса, омогућавајући индустријску производњу огромних количина синтетичког нитрата. Да би то остварио, морао је да изгради постројење и опрему која би ефикасно функционисала под високим притисцима и температурама гаса.
Бош је исто тако био одговоран за проналазак неколико практичних катализатора, поред осмијума и уранијума које је користио Хабер. То је значајно јер је осмијум био веома ограничен ресурс, а уранијум веома скуп.[6]
Бош је добио Сименсов прстен 1924. за допринос примењеном истраживању и подршку основним истраживањима. Године 1931, добио је Нобелову награду за хемију заједно са Фридрихом Бергиусом за увођење хемије високог притиска. Данас Хабер-Бошов процес производи 100 милиона тона азотног ђубрива сваке године.[7] Након нацистичког преузимања власти, Бош је био један од индустријалаца изабраних за чланство у Академији немачког права Ханса Франка у октобру 1933, где је био члан Општег економског савета (Генералрат дер Wиртсцхафт). У децембру 1933, Бош је добио уговор за проширење производње синтетичког уља, развој који је био од суштинског значаја за будуће ратне планове Адолфа Хитлера.[8]
Лични живот
[уреди | уреди извор]Бош се оженио Елсу Шилбах 1902. Карл и Елса су имали сина и ћерку. Као критичар многих нацистичких политика, укључујући антисемитизам, Бош је постепено разрешен својих високих положаја, те је пао у депресију и алкохолизам.[4] Умро је у Хајделбергу.
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Хабер–Бошов процес данас троши више од једног процента људске производње енергије и одговоран је за исхрану отприлике једне трећине популације.[9] У просеку, половина азота у људском телу долази из синтетички фиксираних извора, производ Хабер-Бошове биљке.[10] Бош је био ватрени колекционар инсеката, минерала и драгуља. Његови прикупљени метеорити и други узорци минерала позајмљени су Универзитету Јејл, а на крају их је купио Смитсонијан.[11][12] Он је био астроном аматер са добро опремљеном приватном опсерваторијом. У његову част је назван астероид 7414 Бош.[13]
Карл Бош, заједно са Фрицом Хабером, проглашени су за најутицајније хемијске инжењере свих времена од стране чланова Института хемијских инжењера.[14]
Хабер-Бошов процес,[15][16][17] вероватно најпознатији хемијски процес на свету, који захвата азот из ваздуха и претвара га у амонијак, има своју улогу у процесу Зелене револуције која храни растућу популацију света.[18]
Бош је такође освојио бројне награде, укључујући почасни докторат Универзитета у Карлсруеу (1918), Либигову Меморијалну медаљу Удружења немачких хемичара заједно са Бунзеновом медаљом Немачког Бунзеновог друштва, Сименсовим прстеном и Златном Грашофовом меморијалном медаљом ВДИ. Године 1931, добио је Нобелову награду за хемију за допринос проналаску хемијских метода високог притиска.[19] Он је добио и Екснерову медаљу од Аустријског трговинског удружења и Меморијалну медаљу Карла Луега. Бош је такође био у члан у разним немачким и страним научним академијама и био је председавајући Друштва Кајзер Вилхелм, чији је председник постао 1937.[20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ентрy ат Ацадемиц Трее
- ^ „Царл Босцх - Биограпхицал”. Нобелпризе.орг. Нобел Медиа АБ. Приступљено 15. 12. 2013.
- ^ Хагер, Тхомас (2006). Тхе Демон ундер тхе Мицросцопе. Неw Yорк: Хармонy Боокс. стр. 74. ИСБН 978-1-4000-8214-8.
- ^ а б Хагер, Тхомас (2008). Тхе алцхемy оф аир. Неw Yорк: Хармонy Боокс. ИСБН 978-0-307-35178-4. ОЦЛЦ 191318130.
- ^ „Царл Босцх | Герман цхемист”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2017.
- ^ Босцх, Царл. „Тхе девелопмент оф тхе цхемицал хигх прессуре метход дуринг тхе естаблисхмент оф тхе неw аммониа индустрy” (ПДФ). Приступљено 17. 11. 2019.
- ^ „Царл Босцх (Герман цхемист)”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 15. 12. 2013.
- ^ Клее, Ернст (2007). Дас Персоненлеxикон зум Дриттен Реицх. Wер wар wас вор унд нацх 1945. Франкфурт-ам-Маин: Фисцхер-Тасцхенбуцх-Верлаг. стр. 66—67. ИСБН 978-3-596-16048-8.
- ^ Смил, Вацлав (2001). Енрицхинг тхе еартх. Цамбридге, Массацхусеттс: МИТ Пресс. ОЦЛЦ 61678151.
- ^ „Фиxинг тхе Нитроген Фиx, Цан Цхемистрy Саве Тхе Wорлд?, Дисцоверy – ББЦ Wорлд Сервице”. ББЦ. Приступљено 27. 8. 2016.
- ^ Wилсон, Wенделл Е. (2013). „Царл Босцх (1874–1940)”. Биограпхицал Арцхиве. Тхе Минералогицал Рецорд. Архивирано из оригинала 28. 9. 2006. г. Приступљено 15. 12. 2013.
- ^ Сервос, Курт (1954). „Метеоритес ин тхе Царл Босцх Цоллецтион оф Минералс Yале Университy”. Геоцхимица ет Цосмоцхимица Ацта. 5 (6): 299—300. Бибцоде:1954ГеЦоА...5..299С. дои:10.1016/0016-7037(54)90037-X.
- ^ Лехманн, Герхард; Кандлер, Јенс; Кнöфел, Андрé (27. 10. 2004). „Аматеурастрономен ам Стерненхиммел” (на језику: Герман). Аматеуре ам Стерненхиммел. Приступљено 15. 12. 2013.
- ^ „Хабер анд Босцх намед топ цхемицал енгинеерс”. ИЦхемЕ.орг. Институтион оф Цхемицал Енгинеерс. 21. 2. 2011. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013.
- ^ Паперс, Цхемистрy (2018). Хаберс процесс цхемистрy. Индиа: Арихант публицатионс. стр. 264. ИСБН 9789313163039.
- ^ Аппл, M. (1982). „Тхе Хабер–Босцх Процесс анд тхе Девелопмент оф Цхемицал Енгинееринг”. А Центурy оф Цхемицал Енгинееринг. Неw Yорк: Пленум Пресс. стр. 29—54. ИСБН 978-0-306-40895-3.
- ^ „Аммониа”. Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. 2005. дои:10.1002/14356007.а02_143.пуб2.
- ^ „Цхемицал енгинеерс wхо цхангед тхе wорлд”. тце тодаy. Институтион оф Цхемицал Енгинеерс. март 2010. 2010 Ентриес: Феед тхе wорлд. Архивирано из оригинала 20. 3. 2011. г.
- ^ Руперт Стевенсон Брадлеy, Дунцан Цоттрел Мунро (1965). Хигх Прессуре Цхемистрy. Пергамон Пресс. ИСБН 0080110320.
- ^ „Фамоус Сциентистс – Царл Босцх”. Тхе Хуман Тоуцх оф Цхемистрy. Тата Цхемицалс. Архивирано из оригинала 29. 6. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Смил, Вацлав (2004). Енрицхинг тхе Еартх: Фритз Хабер, Царл Босцх, анд тхе Трансформатион оф Wорлд Фоод Продуцтион. МИТ Пресс. ИСБН 978-0-262-69313-4.
- Тхомас Хагер (2008). Тхе Алцхемy оф Аир: А Јеwисх Гениус, а Доомед Тyцоон, анд тхе Сциентифиц Дисцоверy Тхат Фед тхе Wорлд бут Фуелед тхе Рисе оф Хитлер. ИСБН 978-0-307-35178-4.
- Хаyес, Петер (1987). „Царл Босцх анд Царл Крауцх: Цхемистрy анд тхе Политицал Ецономy оф Германy, 1925–1945”. Тхе Јоурнал оф Ецономиц Хисторy. 47 (2): 353—363. ЈСТОР 2122234. дои:10.1017/С0022050700048117.
- К. Холдерманн (1949). „Царл Босцх унд дие Натурwиссенсцхафт”. Натурwиссенсцхафтен. 36 (6): 161—165. Бибцоде:1949НW.....36..161Х. дои:10.1007/БФ00626575.
- Крауцх, Царл (1940). „Царл Босцх зум Гедäцхтнис”. Ангеwандте Цхемие. 53 (27–28): 285—288. дои:10.1002/анге.19400532702.
- „Царл Босцх”. Фамоус Сциентистс. Хуман Тоуцх оф Цхемистрy. Архивирано из оригинала 29. 6. 2013. г.
- „Царл Босцх”. Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 1931. Нобелпризе.орг.
- „Царл Босцх (Герман цхемист)”. Енцyцлопæдиа Британница.
- Мессерсцхмид, Ернст анд Реинхолд Бертранд. Спаце Статионс. Спрингер. 1999.
- Порософф, Марц D.; Yан, Бинханг; Цхен, Јинггуанг Г. (2016). „Цаталyтиц редуцтион оф ЦО 2 бy Х 2 фор сyнтхесис оф ЦО, метханол анд хyдроцарбонс: цхалленгес анд оппортунитиес”. Енергy & Енвиронментал Сциенце (на језику: енглески). 9 (1): 62—73. ИССН 1754-5692. дои:10.1039/Ц5ЕЕ02657А.
- Метходс оф wатер продуцтион Архивирано мај 29, 2005 на сајту Wayback Machine
- Смил, Вацлав (2004). Енрицхинг тхе Еартх: Фритз Хабер, Царл Босцх, анд тхе Трансформатион оф Wорлд Фоод Продуцтион (1ст изд.). Цамбридге, МА: МИТ. ИСБН 9780262693134.
- Хагер, Тхомас (2008). Тхе Алцхемy оф Аир: А Јеwисх гениус, а доомед тyцоон, анд тхе сциентифиц дисцоверy тхат фед тхе wорлд бут фуелед тхе рисе оф Хитлер (1ст изд.). Неw Yорк, НY: Хармонy Боокс. ИСБН 978-0-307-35178-4.
- Ситтиг, Марсхалл (1979). Фертилизер Индустрy: Процессес, Поллутион Цонтрол, анд Енергy Цонсерватион. Парк Ридге, Њ: Ноyес Дата Цорп. ИСБН 978-0-8155-0734-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- рецогнитион оф тхеир цонтрибутионс то тхе инвентион анд девелопмент оф цхемицал хигх прессуре метходс на сајту Wayback Machine (архивирано 2006-06-30).
- Fritz Haber and Carl Bosch
- BASF Where Carl Worked
- BASF's Production
- Новински исечци на тему Карл Бош у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ЗБW)