Jevtimije Ugričić
| Jevtimije Ugričić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1800. |
| Mesto rođenja | Smederevo, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 26. oktobar 1886. (85/86 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Srbija |
Jevtimije Ugričić (Smederevo, 1800 — Beograd, 26. oktobar 1886) bio je srpski pravnik i političar. Nakon Svetoandrejske skupštine bio je jedan od trojice namesnika, do povratka Miloša Obrenovića u Srbiju. Bio je ministar prosvete i pravde i predsednik Kasacionog suda.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ugričić je rođen 1800. godine u Smederevu.[1] Njegov deda Marko doselio se iz Like u sremsko selo Surduk, a njegov otac Pavle bio je učitelj i smederevski prota.[1] Jevtimije je osnovnu školu završio u Smederevu, gimnaziju u Sremskim Karlovcima i filozofiju u Pešti.[1] Nakon toga završio je Srpsku pravoslavnu bogosloviju Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.[2]
Uzeo je prezime Ugričić po vojvodi Ugrici, iako sa njim nije bio u rodbinskim vezama.[1] U Srbiju se vratio 1824. godine pa ga je knez Miloš postavio za pisara u kragujevačkoj Konzistoriji.[1] Od 1825. do kraja 1826. bio je pisar u mitropoliji, najpre kod mitropolita beogradskog Agatangela, pa onda kod mitropolita beogradskog Kirila.[1] Od 1827. bio je u Brusnici pisar kod Jovana Obrenovića.[1] Posle toga bio je sve do 1834. pisar u Kneževoj kancelariji.[1] Od aprila 1834. do marta 1835. bio je pisar velikoga podunavskog serdara Jokse Milosavljevića.[1]
Mesec dana bio je pisar smederevskog okružnog suda, a onda je od aprila 1835. do februara 1838. bio predsednik smederevskog okružnog suda.[1] Postavljen je 1838. za člana rudničkog magistrata, a krajem marta 1839. postavljen je za pomoćnika smederevskog načelnika.[1] Postao je septembra 1840. načelnik ministarstva finansija.[1] Postavljen je januara 1843. za člana Apelacionog suda.[1] Januara 1847. postao je predsednik Apelacionog suda.[1] Od februara 1855. do decembra 1858. bio je najpre član, a onda potpredsednik, pa predsednik Vrhovnoga suda (Kasacionog suda).[1]
Politički je pripadao liberalima.[3] Bio je izabran za poslanika na Svetoandrejskoj skupštini.[4] Prilikom smene dinastija na Svetoandrejskoj skupštini 24. decembra 1858. skupština je izabrala namesništvo u koje su izabrani: Ilija Garašanin, Stevča Mihailović i Jevtimije Ugričić.[5] Kasnije je knez Miloš Obrenović imenovao Stevču Mihailovića za svoga mestozastupnika, tako da se tada okončao rad namesništva. Ugričića je tada postavio za pomoćnika mestozastupnika.[1] Knez Miloš ga je nakon dolaska u Srbiju postavio 9. februara 1859. za ministra pravde i prosvete.[1] Ugričić je sproveo sudske reforme, čiji cilj je bio da se ubrza sudski postupak.[6] Uveo je sudske izvršitelje, pa je na taj način bitno ubrzao sudski postupak.[6] Međutim od toga ubrzanja najviše koristi su imali zelenaši, koji su počeli da mnogo lakše naplaćuju svoje dugove.[6] U to vreme vladala je novčana kriza i imanja dužnika su se prodavala u bescenje.[6] Narod se do tada žalio na sporost sudskog postupka, a tada se počeo žaliti na suviše brz postupak.[6] Na Malogospojinskoj skupštini u Kragujevcu, najviše su se obrušili na Jeftimija Ugričića.[6] Knez Miloš je bio prisiljen da ga žrtvuje, pa je sa sebe skidao odgovornost i tvrdio je da je za sve kriv Ugričić.[6] Ugričić je smenjen sa mesta ministra 27. septembra/9. oktobra 1859, kada je vraćen na mesto predsednika Kasacionog suda.[1]
Postavljen je oktobra 1861. za člana Državnog saveta i na tim mestu se zadržao do jula 1869. godine.[1] Pošto je Kasacioni sud oslobodio optužene u Majstorovićevoj zaveri knez Mihailo Obrenović se naljutio, pa je onda naredio da se sudi sudijama Kasacionog suda.[7] Jevtimije Ugričić je 1864. postavljen za sudiju toga specijalnog suda, koji je po kneževoj volji sudio i presudio sudijama Kasacionog suda.[7] Ugričić je penzionisan jula 1869. Umro je 14/26. oktobra 1886. godine u Beogradu.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r Milićević 1888.
- ^ Znamenite ličnosti Srbije HIX veka fondacijasnd.rs
- ^ Jovanović S. 1933, str. 4.
- ^ Svetoandrejska skupština – nova faza razvoja političkih ideja talas.rs 20. 8. 2021.]
- ^ Jovanović Slobodan 1933, str. 453.
- ^ a b v g d đ e Jovanović S. 1933, str. 111.
- ^ a b Jovanović S. 1933, str. 326.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Milićević, Milan Đ. (1888). Pomenik znamenitihi ljudi srpskog naroda novijega doba. Beograd: Srpska kraljevska štamparija.
- Jovanović, Slobodan (1933). Ustavobranitelji i njihova vlada (1838-1858). Beograd.
- Jovanović, S. (1933). Druga Vlada Miloša i Mihaila. Beograd: Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon.
- Hristić, Nikola (2006). Memoari 1840-1862. Valjevo: Prosveta.
