Живан Живановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Живан Живановић
Živan Živanović.jpg
Живан Живановић
Биографија
Датум рођења (1852-10-26)26. октобар 1852.
Место рођења Живковци
Кнежевина Србија
Датум смрти 17. мај 1931.(1931-05-17) (78 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Југославија

Живан Живановић (Живковци, 26. октобар 1852Београд, 17. мај 1931) је био српски политичар и публициста.

Биографија[уреди]

По завршеној гимназији у Београду и учитељској школи у Крагујевцу (1873.) студирао је као државни питомац природне науке у Јени. Прекинуо је студије због учешћа у Српско турског рата 1876, за који се пријавио као добровољац.

Школовање је завршио у Берлину (1879), а потом је службовао у просвеној струци у Великом Градишту, Нишу, Пироту и Београду.

Свој публицистички рад почео је у Јавности 1873, да би све интензивније сарађивао у листовима Либералне странке: Истоку, Српској Независности, Уставности, Новој Независности и Српској Застави, чији је главни уредник био 1895—98.

Својим радом је привукао пажњу Јована Ристића, за кога је остао везан до краја живота. Први пут је ушао у Народну скупштину као посланик Либералне странке 1887, учествовао у њеном раду 1890—93. и био кратко време њен председник. У више махова био је члан Државног савета (1892, 1903, 1907—24), министар привреде у влади Владана Ђорђевића (1899—1903) и министар просвете у влади Димитрија Цинцар-Марковића 1903. Године 1903. се повукао из политичког живота.

За време Првог светског рата био је интерниран у логор Нежидер у Мађарској (1916—18).

Поред великог броја чланака и политичких расправа Живановић је написао Политичку историју Србије у другој половини XIX века.

Био је ожењен Јеленом Димитријевић, рођеном сестром Драгутина Димитријевића Аписа, са којом је имао сина Александра Живановића-Сању. Његов син, рођен 1890. године је био студент Техничког факултета и погинуо је у Првом балканском рату, 18. октобра 1912. године на караули Лисица у близини Медвеђе, као четник у чети Љубе Вуловића.[1]

Библиографија[уреди]

  • Политичка историја Србије, I—IV, Beograd 1923—24;
  • Мемоари Стевана-Стевче Михаиловића, Београд 1928;
  • Ниш и нишке знаменитости, 1882;
  • Виделовачки паметар, I, 1982, II, 1887;
  • Васпитање у средњим школама, 1891;
  • Задаћа Србије 1894;
  • Просветна писма, 1897;
  • Србија у ратовима 1958.

Референце[уреди]

  1. Илустрована ратна кроника 1912-1913, бр. 1, pp. 14.

Литература[уреди]

  • Српска породична енциклопедија том, Народна књига, Политика НМ, 9, Ек—За