Džon Vejn

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druge upotrebe, pogledajte Džon Vejn (višeznačna odrednica).
Džon Vejn
John Wayne - still portrait.jpg
Džon Vejn u filmu Tragači (1956)
Puno ime Marion Mičel Morison
Datum rođenja (1907-05-26)26. maj 1907.
Mesto rođenja Vinterset
Ajova, SAD
Datum smrti 11. jun 1979.(1979-06-11) (72 god.)
Mesto smrti Los Anđeles
SAD
Supružnik Džozefina Ališja Sajns
(1933—1945)
Esperanza Baur
(1946—1953)
Pilar Palet
(1954—1979)
Deca Majkl Vejn
Patrik Vejn
Džon Itan Vejn
Veb-sajt http://johnwayne.com/
IMDb veza

Džon Vejn (engl. John Wayne; puno ime Marion Mičel Morison (engl. Marion Mitchell Morrison); Ajova, 26. maj 1907Los Anđeles, 11. jun 1979) je bio američki glumac, reditelj i producent.

Karijeru je započeo 1920-ih u studiju Foks (William Fox Studios) kao rekviziter, da bi uskoro počeo glumiti u niskobudžetnim filmovima. Zahvaljujući prijateljstvu sa rediteljem Džonom Fordom, dobio je glavnu ulogu u klasičnom vesternu iz 1939. godine pod imenom Poštanska kočija (engl. Stagecoach), što je predstavljalo prekretnicu u njegovoj karijeri.

Dobitnik je Oskara za glavnu ulogu u filmu iz 1969. godine Čovek zvani hrabrost (engl. True Grit).

Biografija[uredi]

Džon Vejn je bio prvo dete doktora Klajda Leonarda Morisona i Meri Alberte, rođene Braun. Oni su sina nazvali Marion Robert Morison, spajajući imena dvojice njegovih dedova. Kada im se četiri godine kasnije rodio drugi sin, komu su dali ime Robert, Vejn je, po dedu s očeve strane, preimenovan u Marion Mičela. To ime je nosio do kraja života, ali ga nikada nije voleo jer je Marion istovremeno bilo i žensko ime.

Više od imena, pak, malome Marionu Mičelu su smetale stalne svađe roditelja. Njegov je otac bio šarmantan i dobroćudan, no naivan i nemaran. Prepirke, koje su uglavnom izbijale zbog Klajdove navike da prodaje lekove na dug, bile su toliko žestoke da je Marion često odlazio od kuće. Nekoliko se puta ukrcao na voz ne bi li otišao što dalje, a roditelji bi ga onda u panici tražili. Kada je Klajd Morison 1914. zapao u finansijske teškoće, porodica se odlučila preseliti na farmu u selo Lankaster, na samome rubu pustinje Mohave.

Kuća u Ajovi u kojoj je rođen Džon Vejn.

Za razliku od kuće u Ajovi, farma u Kaliforniji nije imala struju, tekuću vodu, ni telefon. Naviknuta na društveni život u Vintersetu, Vejnova majka je bila očajna zbog toga što su im najbliži susedi bili udaljeni dva kilometra, ali Klajd Morison se nije obazirao na njena prigovaranja, nego je prionuo obrađivanju polja kako bi dokazao supruzi da im može priuštiti pristojan život. Iako je radio i više od dvanaest sati dnevno, Morisonovi su bili najsiromašnija porodica u okrugu. Vejn će posle kazati da su te godine bile bitne za učvršćivanje njegovog karaktera, ali niko u obitelji nije bio zadovoljan životom na farmi. Zbog toga su se 1916. preselili bliže Los Anđelesu, u gradić Grindejl, udaljen osam kilometara od Holivuda. Društveni život im se s preseljenjem poboljšao, ali ne i finansijske prilike. U potrazi za jeftinijim smještajem, nekoliko puta su se selili, a deca su mogla imati novu odeću jedino ako bi je sama zaradila.

Vejn je imao čak dva honorarna posla. Ustajao je u pola šest ujutru kako bi dostavio novine, a nakon škole je pomagao u očevoj apoteci raznoseći lekove kupcima. Zarađivao je za svoju, ali i bratovu odeću za školu, a i pored svog tog napora bio je među najboljim učenicima. Kasnije je rekao da se najviše obradovao tih dana kada je knačno odbacio ime Marion. Na leto 1918. dobio je psa kojeg je nazvao Djuk. Pas ga je svuda pratio, a kad je nakon tog leta krenuo u školu, Vejn ga je ostavljao u obližnjoj zgradi, kod vatrogasaca koji su znali da se pas zove Djuk, pa su dečaka prozvali Big Djuk (Veliki Djuk). Vejnu se to svidelo pa je rekao prijateljima da ga zovu samo Djuk. Marion je zauvek nestao.

Srednja škola i fakultet[uredi]

Djuk Morison bio je među najpopularnijim učenicima u srednjoj školi u Glendejlu. Sudelovao je u raznim aktivnostima, bio je predsednik razreda, pisao je za školske sportske novine, predstavljao je školu na državnom takmičenju u izvođenju Šekspirovih dela... Najviše su ga zanimale devojke i američki fudbal. Viši od 190 centimetara, tamnokos i zgodan, uz to i dobar plesač, privlačio je devojke, ali se nije upuštao u stalnu vezu. Delom zbog toga što je bio siromašan, jer devojku je ponekad trebalo izvesti, no najviše zato što se vikendima opijao do besvesti - što je nastavio činiti do kraja života. U Holivudu su viski u čaši od dva decilitra zvali koktel Džona Vejna.

Džon Vejn u Brizbejnu 1943.

Za njegovu budućnost je tada presudnu ulogu odigrao američki fudbal. Bio je u prvom timu srednje škole Glendale High, koja se plasirala na državno finale, pa je uspeo dobiti stipendiju za studiranje prava na Univerzitetu Južne Kalifornije. Tu su mu pomogli da poboljša materijalne prilike. Uz pomoć glumca Toma Miksa, tadašnje velike zvezde vesterna, zaposlio se kao scenski radnik u filmskom studiju Foks. Dvadeset dana prije Vejnovog 19. rođendana, njegovi su roditelji podneli zahtev za razvod braka.

No, Vejn nije previše patio, jer se u to doba prvi put zaljubio - u Džozefinu Aliciju Saenz, kćerku Džoza Saenza, uspešnog biznismena i panamskog konzula u Los Anđelesu. Vejn ju je upoznao kad je jednom dopratio kući njenu stariju sestru Karmen, s kojom je bio na igranci. Ugledavši Džozefinu, nije mogao da skine pogled s nje, a kad mu je ona uzvratila pogled, 19-godišnjak je ostao očaran. Pozvao je u obližnji kafić, potpuno opčinjen njenom lepotom. Gotovo pedeset godina kasnije Džon Vejn se prisetio prve ljubavi sledećim rečima:

Nikada se nisam tako osećao. Mislim da sam uspeo izgovoriti samo dve reči, toliko sam bio hipnotisan njenom lepotom. Sećam se da sam je slučajno okrznuo i proželi su me žmarci. Znao sam da sam zaljubljen. Ljubav je prekrasno ali i neverovatno bolno osećanje.

Na njegovu sreću, i 16-godišnja Džozefin, osećala je isto. Ubrzo su se i zaručili, uprkos protivljenju Džoza Saenza. Smatrao je, naime, da Vejn ne zaslužuje njegovu kćerku jer nije zarađivao dovoljno za sebe, a kamoli da bi se brinuo i o njoj. Osim toga nije bio katolik nego protestant. Postalo je još gore kad je na početku druge godine fakulteta izgubio sportsku stipendiju. Bio je solidan igrač američkog fudbala, no bilo je i boljih, pa ga je trener izbacio iz ekipe - delimično i zato što je na treninge dolazio izmoren brojnim honorarnim poslovima. Osim toga, novac je zarađivao i prodajući krv, i to toliko često da su mu u bolnici zabranili da dolazi.

Napuštanje fakulteta i prvi glumački poslovi[uredi]

Bez novca za školovanje i porodičnog doma, koji je izgubio kada su mu se roditelji rastali, odustao je od školovanja, preselio se na tavan u kući prijatelja i odlučio stalno se zaposliti u studiju Foks. Zarađivao je samo 35 dolara nedeljno, što mu je jedva pokrivalo životne troškove, no znao je da scenski radnici, ako su dobri, mogu zarađivati i do 130 dolara nedeljno, a to mu se činilo kao pravo bogatstvo. Radio je od jutra do mraka, sretan što može izvesti Džozefinu u grad. Kako je sve vreme bio na setu, u nekoliko filmova čak je i statirao, no na glumu tada još nije ni pomišljao.

Džon Vejn u filmu Crvena veštica

Čak i nakon što je 1929. u filmu Salut Džona Forda prvi put na odjavnoj špici potpisan kao Djuk Morison, i dalje je glumu smatrao samo načinom da „pokrpi“ kućni budžet. Ni Ford, koga mnogi smatraju jednim od najvećih filmskih reditelja svih vremena, nije prepoznao njegov glumački potencijal. Naprotiv, često je maltretirao Vejna.

„Nikada u životu nisam bio tako ponižen“ - govorio je kasnije. No, samo godinu kasnije dobio je glavnu ulogu u filmu Big Trail, koji je s budžetom od dva miliona dolara trebalo da bude najspektakularniji vestern toga doba. Redatelj Rajol Volš mučio se s odabirom glavnoga glumca. U to se doba pojavio zvučni film, a mnoge zvezde nemog filma nisu se mogle priviknuti na novi medij. Volšu je bio potreban glumac za ulogu junaka koji vodi karavan preko celog Divljeg zapada. Već je očajavao jer se približavao početak snimanja, kad je u studiju Foks primijetio mladog scenskog radnika koji je s lakoćom nosio dva teška stolca.

Dve nedelje kasnije Vejn je bio na probnom snimanju. I Volš i Vinfild Šian, šef studija Foks, shvatili su da nije dobar glumac, ali se pred kamerama ponašao prirodno i ostavljao upečatljiv utisak, pa su mu dali ulogu, uz platu od 75 dolara nedeljno. Problem je bio samo u njegovom imenu. Šian je smatrao da ono nije dovoljno glamurozno te ga je, po junaku američke revolucije Medu Entoniju Vejnu, preimenovao u Džona Vejna. Glumac se tome nije protivio jer mu je nakon Marion svako ime bilo dobro.

Filmovi[uredi]

Uloge Džona Vejna
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1930. Duga staza
1939. Poštanska kočija Stagecoach Ringo Kid
1942. Požanji divlji vetar Reap the Wild Wind Džek Stjuart
1942. Dugo putovanje kući The Long Voyage Home Ole Olsen
1948. Crvena reka
1948. Tvrđava Apača Fort Apache kapetan Kerbi Jork
1949. Nosila je žutu traku She Wore a Yellow Ribbon kapetan Nejtan Kating Britls
1950. Rio Grande Rio Grande potpukovnik Kirbi Jork
1952. Miran čovek The Quiet Man Šon Tornton
1953. Nevolje na putu Trouble Along the Way Stiv Alojšus Vilijams
1957. Krila orlova The Wings of Eagles Frank V. „Spig“ Ved
1959. Rio Bravo
1962. Čovek koji je ubio Liberta Valansa
1962. Najduži dan The Longest Day potpukovnik Bendžamin Vandervert
1966. El Dorado
1970. Rio Lobo

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Klif Robertson
Oskar za najboljeg glumca, 1969.
Naslednik:
Džordž K. Skot