Zaseda kod Neština avgusta 1943.
| Zaseda kod Neština avgusta 1943. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugog svetskog rata | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 NOVJ |
 Nacistička Nemačka | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| nepoznato | nepoznato | ||||||
| Jačina | |||||||
| nepoznato | nepoznato | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| dva ranjena | 63 poginula, 23 zarobljena | ||||||
23. avgusta 1943. Treća vojvođanska brigada NOVJ dočekala je kod Neština u zasedi nemačku inžinjerijsku četu i potpuno je uništila. Nemcima su naneti gubici od 85 poginulih prema partizanskim[1], odnosno 63 poginula po nemačkim izveštajima[2][3] i 23 zarobljena, dok je brigada imala dva teško ranjena borca koji su kasnije umrli od rana.
Zarobljeni Nemci su kasnije razmenjeni za uhapšene pripadnike NOP-a i taoce[2][3].
Plan i priprema napada[uredi | uredi izvor]
U drugoj polovini avgusta 1943. štab Treće vojvođanske brigade primio je od terenskog obaveštajca iz Neština informacija da je na pustaru Cerovača iz Iloka stigla jedna nemačka inžinjerijska četa (120 vojnika) koja svakog dana odlazi na zanimanje na livadu u Janok dolu, 3 km jugoistočno od Neština. Ova lokacija nalazila se u neposrednoj blizini osovinskih posada. Nakon izviđanja neprijatelja i zemljišta, štab je odlučio da organizuje napad iz zasede na ovu nemačku četu 23. avgusta ujutro. Pošto su se u neposrednoj blizini nalazile jake osovinske snage (u Iloku jedan neprijateljski puk u transportu, u Suseku stalna posada, a na jedan kilometar istočno od pustare Cerovača posada od oko 50 ustaša), napad je morao biti izveden odlučno i rešen brzo.
Bataljoni brigade su se nalazili na oko 15 kilometara od mesta napada, pa je bio neophodan konspirativni noćni marš. Za napad su upotrebljeni 1, 2 i Prateća četa 4. bataljona brigade, dok su bataljon Sremskog odreda i jedna četa 4. bataljona predviđena kao obezbeđenje od Neština i Iloka. 3. bataljon ostavljen je u središnjem delu Fruške gore da bi zamaskirao pokret brigade.
Livada na kojoj je nemačka četa održavala nastavu opkoljena je šumom koja je omogućila dobro maskiran raspored zasede. Ideja štaba bila je da se nemačka četa pusti u zasedu, pa pošto se krilima bataljona zatvori, otvori vatra iz sveg naoružanja u trajanju od 5 minuta, i potom izvrši juriš. Prateća četa 4. bataljona trebalo je da vatrom svojih oruđa podrži borbu i juriš bataljona.[4]
Tok borbe[uredi | uredi izvor]
Pred zoru su jedinice stigle na mesto zasede i zazele raspored maskirajući položaje. Komandant brigade je naredio da se vatra ne sme otvoriti pre njegovog znaka, odnosno pre ispaljivanja prve minobacačke mine. Oko 6,15 časova nemačka inžinjerijska četa (3. četa 46. rezervnog pionirskog bataljona 173. rezervne divizije[2]) je u koloni po dva ušla u zasedu. Četa se kretala putem bez ikakvog obezbeđenja, osim isturene patrole od 3 vojnika koja nije zalazila u šumu. Pošto je stigla na livadu, podoficiri su postrojili četu i očekivali komandira čete da mu predadu raport. U tom momentu on je na konju ušao u zasedu. Na znak komandanta brigade minobacačkom odeljenju ispaljena je mina, koja je eksplodirala posred same postrojene čete. Na to su i bataljoni u zasedi otvorili vatru iz puškomitraljeza i pušaka. Ova vatra iz neposredne blizine bila je ubitačna i precizna, tako da prilikom juriša gotovo da i nije bilo borbe, već samo prikupljanja preživelih zarobljenika i plena.
Čim je plen pokupljen, brigada je sa zarobljenicima napustila poprište borbe. Oko jedan čas posle borbe usledila je intervencija nemačke motorizovane pešadije sa desetak tenkova. Intervencija je udarila u prazno, jer se brigada bezbedno dohvatila Fruške gore.
Rezultat borbe[uredi | uredi izvor]
Tokom borbe uništena je kompletna nemačka četa. Izbrojano je 85 poginulih i 22 zarobljena Nemca. Zaplenjena su 2 laka mitraljeza, 72 puške Mauzer, 1 aparat za traženje mina, oko 1500 metaka i oko 50 pari odela[1]. Zarobljenici su razmenjeni za uhapšene pripadnike NOP-a i taoce u Rumi. Treća vojvođanska brigada imala je dva teško ranjena borca koji su kasnije umrli od rana. Jedna od poginulih bila je Radinka Vitasović iz Laćarka, borac 1. bataljona, sestra diverzanta, narodnog heroja Trivuna Vitasovića.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, I / 6, dokument 126
- ^ a b v Radio-izveštaj 173. divizije Komandi LXIX korpusa od 2. septembra 1943. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2014), Nacionalna arhiva Vašington - T311 rolna 285 frejmovi 770-771
- ^ a b Radio-izveštaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta od 4. septembra 1943.[mrtva veza], Nacionalna arhiva Vašington - T311 rolna 285 frejm 772
- ^ Radovan Panić: TREĆA VOJVOĐANSKA NOU BRIGADA, str. 84
- ^ Radovan Panić: TREĆA VOJVOĐANSKA NOU BRIGADA, str. 85
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Radovan Panić (1980). TREĆA VOJVOĐANSKA NOU BRIGADA. Beograd: Vojnoizdavački zavod. Arhivirano iz originala 17. 3. 2011. g.
- Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom I (borbe u Srbiji), knjiga 6, dokumenti 126 i 179
- HRONOLOGIJA NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA 1941-1945 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. septembar 2020), Vojnoizdavački zavod, Beograd 1964, avgust 1943.