Zorana Mihajlović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zorana Mihajlović
Zorana Mihajlović Crop.JPG
Zorana Mihajlović
Biografija
Ime pri rođenjuZorana Mihajlović
Datum rođenja(1970-05-05)5. maj 1970.(51 god.)
Mesto rođenjaTuzla
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFRJ
Državljanstvo Srbija
ReligijaPravoslavlje
DecaDragan
Profesijadoktor ekonomskih nauka
UniverzitetEkonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Politička
stranka
Srpska napredna stranka (od 2010)
Ranije:
G17 plus (2002—2006)
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
27. april 2014. — 28. oktobar 2020.
Izbori16. mart 2014.
Predsednik vladeAleksandar Vučić
PrethodnikAleksandar Antić
NaslednikTomislav Momirović
Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine
27. jul 2012. — 27. april 2014.
Izbori6. maj 2012.
Predsednik vladeIvica Dačić
NaslednikAleksandar Antić
Ministar rudarstva i energetike
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 28. oktobar 2020.
Izbori21. jun 2020.
Predsednik vladeAna Brnabić
PrethodnikAleksandar Antić

Zorana Mihajlović (Tuzla, 5. maj 1970) srpska je političarka, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike u drugoj vladi Ane Brnabić[1] i potpredsednica Srpske napredne stranke.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je maja 1970. godine u Tuzli, SR Bosna i Hercegovina, SFRJ. Osnovnu i srednju školu je završila u Beogradu.

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu[2], 1993. godine, na smeru za spoljnu i unutrašnju trgovinu, sa diplomskim radom „Energetski resursi u Evropskoj ekonomskoj zajednici“.

Titulu magistra je stekla na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za međunarodnu ekonomiju, sa magistarskim radom „Energetski sektor Srbije i odabranih evropskih zemalja - Francuske, Nemačke i Švedske“[2] 1998. godine.

Doktorsku titulu dobila je na Ekonomskom fakultetu beogradskog Univerziteta sa tezom „Energetika i privredni razvoj - Analiza međuzavisnosti na primeru Srbije i zemalja Evropske unije[2]“, 2001. godine.

Od 2006. godine radi kao naučna saradnica Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a od 2008. godine kao docent istog. Od 2011. godine stekla je zvanje vanrednog profesora. Danas predaje na Megatrend univerzitetu na predmetima Ekonomija prirodnih resursa, Obnovljivi izvori energije.

Govori engleski, francuski i italijanski jezik[2]. Napisala je četiri knjige iz oblasti energetike i energetske politike, koje su udžbenici na Ekonomskom fakultetu, kao i na Megatrend univerzitetu.

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Gotovo 20 godina se bavila poslovima u okviru svoje profesije. Tako je radila kao profesorka računovodstva i poslovne ekonomije u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu, u periodu od 1993. do 1995. godine. U vremenu od 1996. do 2006. godine, bila je zaposlena u Elektroprivredi Srbije, na više radnih mesta[2]. Bila je savetnica za energetiku i zaštitu životne sredine potpredsednika Vlade Srbije od 2004 do 2006. godine, potom savetnica za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske 2008—2009. godine.

Članica je savetodavnog odbora East West Bridge organizacije, koje je zamrznuto zbog aktivne službe u Vladi Srbije.

Od 2008. godine je bila docent, a vanredna profesorka je postala 2011. na Univerzitetu Džon Nezbit u Beogradu[2].

Trenutno je na funkciji potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike.

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Prof. dr Zorana Mihajlović je bila članica partije G17 plus. U to vreme se nalazila na mestu savetnice Miroljuba Labusa, potpredsednika Vlade Srbije, za energetiku i zaštitu životne sredine.[3]

Postala je članica Srpske napredne stranke aprila 2010. godine. Vrlo brzo je napredovala, i postala članica Izvršnog odbora Srpske napredne stranke. U periodu predizborne kampanje za opšte izbore u Srbiji 2012. godine, Zorana Mihajlović je bila jedna od vodećih ljudi kampanje Srpske napredne stranke.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sajt vlade i biofrafija Zorane Mihajlović[1]
  2. ^ a b v g d đ „Biografija na sajtu Univerziteta Džon Nezbit”. Megatrend.edu.rs. Arhivirano iz originala na datum 25. 7. 2016. Pristupljeno 29. 10. 2012. 
  3. ^ „Biografija na sajtu Istinomer”. Istinomer.rs. 9. 10. 2012. Arhivirano iz originala na datum 24. 9. 2012. Pristupljeno 29. 10. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]