Izraelske odbrambene snage

Izraelske odbrambene snage
צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵל‎‎
Zastava Izraelskih odbrambenih snaga
Osnovana	26. maj 1948. god. (1948-05-26)
Vidovi vojske	Kopnena vojska Ratno vazduhoplovstvo Ratna mornarica
Vođstvo
Ministar odbrane	Ehud Barak
Načelnik Generalštaba	Beni Ganc
Brojno stanje
Vojno sposobni	od 18
Broj raspoloživih za vojnu službu	1.499.186 muškaraca, godina 15—49, 1,462,063 žena, godina 15—49
Broj sposobnih za vojnu službu	1.226.903 muškaraca, godina 15—49, 1.192.319 žena, godina 15—49
Broj godišnje stasalih za vojnu službu	50.348
Aktivni sastav	187.000 (34. u svetu)
Rezervni sastav	565.000
Troškovi
Budžet	16 milijardi dolara (2011)
Procenat BDP	6,9%
Industrija
Strani dobavljači	SAD Nemačka Ujedinjeno Kraljevstvo Francuska Italija Južna Koreja Španija Češka Slovačka Kanada Slovenija Bosna i Hercegovina Austrija Australija Rumunija Mađarska Srbija Indija Kolumbija Brazil

Izraelske odbrambene snage (hebrejski: צה"ל — Cahal ili צבא ההגנה לישראל — C'va Ha-Hagana Le-Israel — „Snaga za odbranu Izraela”) je naziv za izraelsku armiju koja se sastoji od izraelske kopnene vojske, izraelskog ratnog vazduhoplovstva i izraelske ratne mornarice.

Vreme osnivanja izraelske vojske poklapa se s vremenom osnivanja države, godinom 1948, a preteču današnjih odbrambenih snaga valja tražiti u paravojnim jedinicama poznatim pod nazivom Hagana, posebno u operativnoj grani Palmah.

Izraelske odbrambene snage razlikuju se od oružanih snaga ostalih država na više načina. Od svog nastanka, IOS su bile posebno osmišljene da odgovaraju jedinstvenoj bezbednosnoj situaciji u Izraelu. IOS su jedna od najistaknutijih institucija u izraelskom društvu, utičući na ekonomiju, kulturu i političku scenu Izraela.

Istorija

Koreni IOS nalaze se u jevrejskim paravojnim organizacijama nastalim na teritoriji Palestine za vreme Druge Alije (1904—1914). Prva takva organizacija bila je Bar-Giora, nastala u septembru 1907. godine. Tokom Prvog svetskog rata, preteča Hagane/IOS bila je Jevrejska legija u sastavu britanske vojske. Nakon arapskih pobuna protiv Jevreja u aprilu 1920. godine, nastala je Hagana.

Izraelske odbrambene snage nastale su nakon osnivanja države Izrael, naredbom premijera Davida Ben-Guriona, 26. maja 1948, kojom se ukidaju sve ostale jevrejske oružane snage i osnivaju Izraelske odbrambene snage. Nova armija se organizovala tokom Arapsko-izraelskog rata 1948. godine u kojem je novonastala država Izrael odnela svoju prvu pobedu.

Po završetku rata iz 1948. godine, IOS su se prebacile na konflikt niskog intenziteta protiv palestinskih gerilaca. U Sueckom ratu, 1956. godine, Izraelska vojska se dokazala zauzimajući Sinajsko poluostrvo, koje je kasnije vraćeno Egiptu. 1967. godine, u Šestodnevnom ratu, Izrael je od susednih arapskih država osvojio Sinajsko poluostrvo, Pojas Gaze, Zapadnu Obalu (uključujući Istočni Jerusalim) i Golansku visoravan, menjajući odnose snaga u regiji, kao i ulogu IOS. U predstojećim godinama, sve do Jomkipurskog rata, IOS su vodile Rat iscrpljivanja protiv Egipta na Sinaju i pogranični rat protiv Palestinske oslobodilačke organizacije u Jordanu.

Jomkipurski rat u potpunosti je promenio procedure i prilaz ratovanju Izraelskih odbrambenih snaga. Došlo je do promena u organizaciji i više je vremena posvećeno obuci za konvencionalno ratovanje. U predstojećim godinama, uloga vojske ponovo se prebacila na konflikte niskog intenziteta, ulične borbe i protiv-terorizam. IOS bile su umešane u Libanski građanski rat, gde su pokrenule Operaciju Litani, u kojoj su isterale palestinske gerilce iz Libana. Od tada, glavni fokus izraelske vojske su palestinski militanti, posebno tokom Prve i Druge Intifade, Operacije odbrambeni zid i Operacije Liveno olovo. Hezbolah je takođe rastuća pretnja Izraelu. Protiv Hezbolaha, Izrael je vodio rat 2006. godine.

Ratovi u kojima su učestvovale Izraelske odbrambene snage

• Arapsko-izraelski rat (1948—1949) — Počeo je kao šestomesečni građanski rat između Arapa i Jevreja u britanskoj Palestini, a izraelskim proglašenjem države i intervencijom nekoliko arapskih država prerastao je u pravi rat.
• Operacije odmazde — Niz operacija sproveden od strane Izraelskih odbrambenih snaga tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Ove operacije bile su odgovor na terorističke napade tokom kojih su palestinski militanti prelazili iz Sirije, Jordana, i Egipta da bi vršili gerilske napade na izraelsku vojsku.
• Suecki rat (Suecka kriza) (oktobar 1956)-Vodio se između Egipta i udruženih snaga Izraela, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske, koje su se udružile u tajni savez protiv odluke egipatskog lidera Nasera da nacionalizuje Suecki kanal. Evropske su se snage u tom ratu borile iz ekonomskih razloga, dok je Izrael hteo otvoreni kanal za svoje brodove i okončanje upada arapskih gerilaca iz Egipta.
• Šestodnevni rat (jun 1967) — Vodio se između Izraela i njegovih arapskih suseda: Egipta, Sirije i Jordana. Irak, Saudijska Arabija, Kuvajt i Alžir takođe su pomagali arapskim snagama, snabdevajući ih ljudstvom i oružjem. U ovom ratu, Izrael je osvojio: Zapadnu obalu od Jordana, Golansku visoravan od Sirije, te Sinaj i Gazu od Egipta.
• Rat iscrpljivanja (1968—1970) — Bio je ograničeni rat između Egipta i Izraela koji se vodio od 1968. do 1970. Otpočeo ga je Egipat u nameri da zauzme Sinajsko poluostrvo koje je izgubio u Šestodnevnom ratu. Rat je završio prekidom vatre 1970. sa linijama razgraničenja između te dvije države koja je ostala nepromenjena.
• Jomkipurski rat (oktobar 1973) — Rat između Izraela i koalicije arapskih zemalja pod vođstvom Egipta i Sirije između 6. i 26. oktobra 1973. Rat je počeo na dan jevrejskog praznika Jom Kipur iznenadnim napadom Egipćana i Sirijaca. Napali su Sinaj i Golansku visoravan, koje je Izrael zauzeo 1967.
• Operacija Litani (1978) — Izraelska invazija južnog Libana do reke Litani 1978. godine. Vojna operacija bila je usmerena protiv snaga PLO-a, koje se povlače. Nakon toga Izrael povlači svoje trupe iz Libana.
• Libanski rat (1982) — Izrael je 6. juna 1982. izvršio invaziju na južni Liban kako bi iz njega isterao PLO. Protiv Izraelske vojske borili su se PLO, Sirija i Amal. Libanski rat 1982. takođe se naziva i Prvi libanski rat (u odnosu na Libanski rat 2006).
• Libanski građanski rat (1982—2000) — 22 godine dug otpor Libanaca protiv invazije izraelske vojske i njihovih saveznika, libanskih militanata.
• Prva intifada (1987—1993) — Prvi veliki ustanak Palestinaca protiv Izraela. Konfrontacije su često nazivane „Rat kamenja”, zbog toga što je glavno oružje demonstranata bilo kamenje.
• Druga intifada (2000—2005) — Talas nasilja koji je počeo 28. septembra 2000. između palestinskih Arapa i Izraelaca; takođe se naziva Intifada el Aksa.
• Rat u Libanu (2006) — Serija vojnih intervencija u Libanu i severnom Izraelu koja je eskalirala nakon što je Hezbolah 12. jula 2006. upao u severni deo Izraela i oteo 2 vojnika. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je ovo do danas najveći oružani sukob u kojem ne učestvuju SAD.
• Operacija Liveno olovo (2008—2009) — Vojne akcije Izraela protiv Hamasa u pojasu Gaze koji je izbio poslednjih dana 2008. godine. Operacija je odgovor Izraela na raketne i minobacačke napade iz pojasa Gaze na Izrael. Izrael je pokrenuo seriju vazdušnih udara protiv Palestinaca, a ubrzo je otpočeo i sa kopnenom ofanzivom.

Budžet

Tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, Izrael je prosečno trošio 9% BDP-a na vojsku. Vojni budžet značajno je porastao nakon Šestodnevnog rata i Jomkipurskog rata. Na svom vrhuncu, 80-ih, vojni budžet iznosio je 24% izraelskog BDP-a, ali nakon potpisivanja mirovnih sporazuma sa Jordanom i Egiptom pao je na 9%. 2008. godine, Izrael je na vojsku potrošio 16,2 milijarde dolara (2.300 dolara po stanovniku).

30. septembra 2009. ministar odbrane Ehud Barak, ministar finansija Juval Stajnic i premijer Benjamin Netanjahu odobrili su dodatnih 1,5 milijardi izraelskih Šekela za vojni budžet, zbog problema sa Iranom.

Naoružanje

F-15I Ra'am izraelskog ratnog vazduhoplovstva

Merkava Mark III tenk

Tehnologija

IOS poseduju vrhunsko oružje i kompjuterske sisteme. Deo opreme dolazi iz SAD (jurišna puška M4A1, SR-25 7,62 mm polu-automatski snajper, lovački avioni F-15 Igl i F-16 fajting falkon, helikopteri AH-64 Apač i AH-1 Kobra). Većina opreme je modifikovana za potrebe izraelske vojske. Izrael ima razvijenu domaću vojnu industriju, koja je proizvela oružje i vozila među kojima su: glavni borbeni tenk Merkava, lovački avion Kfir, jurišne puške IMI Galil i Tavor, te automat Uzi. Izraelci takođe razmatraju i razvoj vlastitih ratnih brodova.

Najvažnija dostignuća

Izraelska vojna industrija poznata je po svojem pešadijskom oružju, oklopnim vozilima, bespilotnim letelicama i raketama. Izrael je takođe razvio i avione među kojima su: lovački avion Kifr (u rezervi), IAI Lavi (otkazan) te sistem za rano otkrivanje i kontrolu IAI Falkon.

Izrael je jedina zemlja na svetu koja ima funkcionalan antibalistički sistem na nacionalnom nivou-sistem Strela (engl. Arrow). Izrael ima sposobnost da samostalno lansira špijunske satelite u orbitu. Tu sposobnost pored Izraela, poseduju i Rusija, SAD, NR Kina, Južna Koreja, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija, Nemačka, Brazil, Indija i Ukrajina. Izraelska vojna industrija razvila je i satelite (Ofek) i lansere (Šavit).

Poznato je da Izrael poseduje nuklearno oružje, iako Izraelci to zvanično nisu priznali.

• 
  Merkava Mark 4 tenk
• 
  Oklopno vozilo Volf
• 
  Jurišna puška Tavor
• 
  Anti-balistička raketa Strela (engl. Arrow)
• 
  Helikopter AH-64 Saraf