Republika Kongo
| Republika Kongo République du Congo (francuski) | |
|---|---|
.svg) | |
| Glavni grad | Brazavil |
| Službeni jezik | francuski |
| Vladavina | |
| Predsednik | Deni Sasu Ngeso |
| Predsednik Vlade | Klement Muamba |
| Istorija | |
| Nezavisnost | Od Francuske 15. avgusta 1960. |
| Geografija | |
| Površina | |
| — ukupno | 342.000 km2 (62) |
| — voda (%) | 3,3 |
| Stanovništvo | |
| — 2013.[1][2] | 4.448.000 (125) |
| — gustina | 13,01 st./km2 |
| Ekonomija | |
| Valuta | CFA franak |
| — kod valute | XAF |
| Ostale informacije | |
| Vremenska zona | UTC +1 |
| Internet domen | .cg |
| Pozivni broj | +242 |
Republika Kongo (fr. République du Congo), poznata i kao Kongo-Brazavil (fr. Congo-Brazzaville) kako bi se razlikovala od DR Konga koji se naziva Kongo-Kinšasa (fr. Congo-Kinshasa), Kongo Republika,[3][4] ili jednostavno Kongo (fr. Congo), država je u središnjoj Africi.[5] Na zapadu izlazi na Atlantski okean, a graniči sa Gabonom na severozapadu, Kamerunom i Srednjoafričkom Republikom na severu, Demokratskom Republikom Kongo na istoku i jugu, te angolskom enklavom Kabindom na jugu.
U regionu su dominantna plemena koja govore Bantu jezik tokom više od 3.000 od godina. Oni su izgradili trgovačke puteve u slive reke Kongo. Kongo je ranije bio deo kolonije Francuska ekvatorijalna Afrika.[6] Republika Kongo je uspostavljena 28. novembra 1958, a nezavisnost od Francuske je stekla 1960. godine. Suverena država je imala višepartijske izbore od 1992, mada je demokratski izabrana vlada svrgnuta s vlasti tokom građanskog rata u Republici Kongo iz 1997. godine, i predsednik Deni Sasu Ngeso, koji je prvi došao na vlast 1979. godine, vladao je tokom 33 od zadnjih 38 godina.
Republika Kongo je postala četvrti po veličini proizvođač nafte u Gvinejskom zalivu, obezbeđujući zemlju sa stepenom prosperiteta uprkos političkoj i ekonomskoj nestabilnosti u nekim oblastima i nejednakoj raspodeli prihoda od nafte u celoj zemlji. Privreda Konga je u velikoj meri zavisna od naftnog sektora, i ekonomski rast je znatno usporen nakon pada naftnih cena u 2015 godini.
Geografija
[uredi | uredi izvor]Republika Kongo, bivša Francuska Ekvatorijalna Afrika, nalazi se u zapadnoj centralnoj Africi. To je država sa površinom preko 342.000 km², a stanovništvo broji 4,2 miliona. Najveći deo zemlje se sastoji od šuma sa tropskim kišama i savanama.
Položaj
[uredi | uredi izvor]Države sa kojima se Republika Kongo graniči su: Angola, Kamerun, Centralnoafrička Republika, Demokratska Republika Kongo i Gabon. Površina države iznosi oko 342.000
Geologija i reljef
[uredi | uredi izvor]![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Vode
[uredi | uredi izvor]Najveće reke Republike Kongo čine njenu istočnu granicu. To su reke Ubangi i Kongo. Reka Kuilu je najznačajnija reka za drenažu obalskog dela Republike Kongo. Protiče kroz region Niari i u tom delu svog toka nosi ime Niari. Uliva se u Atlanktik nedaleko od Poant Noara. Od izvora do ušća duga je preko 650 km.
Flora i fauna
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Klima
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Istorija
[uredi | uredi izvor]U pretkolonijalnom razdoblju u današnjem Kongu i okolnim područjima postojalo je nekoliko većih država različitih Bantu naroda, među kojima su se isticale Loango i Kongo. Od 15. do 17. veka Portugalci su dominirali u ovom regionu. Od 1889. godine smenjuju ih Francuzi. Ova teritorija postaje Francuska Ekvatorijalna Afrika 1910. godine.
Godine 1960, u velikom valu dekolonizacije nezavisnost je dobio i Francuski Kongo.
Nakon nezavisnosti u Kongu su, kao i u mnogim drugim mladim afričkim državama, počeli vojni udari. Zemlja se približila Sovjetskom Savezu, ali nije raskinula svoje veze sa zapadnim zemljama, posebno sa bivšom maticom Francuskom. Posle kraja Hladnog rata i prvih višestranačkih izbora napeta politička situacija prerasla je u oružane sukobe koji su imali i etničko-teritorijalne elemente. Ratna delovanja uglavnom su završena do 2000. i u zemlji od tada vlada mir.
Početkom XXI veka, varoš Etumbi, koja se nalazi na severozapadu zemlje, je bila poprište izbijanja nekoliko epidemija ebole.
Stanovništvo
[uredi | uredi izvor]Dva najvažnija grada u Kongu su, Brazavil, glavni i najveći grad, i Poant Noar, luka na Atlantskom okeanu.
Glavna etnička grupa je Bakongo, a ostale su: Bateke, Mbochi i Sanga. Sve govore Bantu. Oko polovine stanovništva sledi tradicionalnu religiju. Katolika ima oko 30%. Službeni jezik je francuski.
Vlada
[uredi | uredi izvor]Vlada Republike je polupredsednički sistem sa izabranim predsednikom koji imenuje Savjet ministara, odnosno Kabinet. Savet, uključujući premijera, bira se između izabranih predstavnika u Parlamentu. Od 1990-ih, zemlja ima višestranački politički sistem kojim dominira predsednik Deni Sasu Ngeso. Sasu Ngesa podržava njegova sopstvena Kongoanska laburistička partija (fr. Parti Congolais du Travail), kao i niz manjih partija.
Sasouov režim je video razotkrića o korupciji, sa pokušajima da ih cenzuriše. Jedna francuska istraga pronašla je preko 110 bankovnih računa i desetine „raskošnih nekretnina“ u Francuskoj.[7] Sasu je osudio istrage o proneverama kao „rasističke” i „kolonijalne”.[8][9][10] Deni Hristel Sasu-Ngeso, sin Denija Sasu Ngesa, imenovan je u kontekstvu Panamskih dokumenata.[11]
Sasu Ngeso je 27. marta 2015. najavio da će njegova vlada održati referendum o promeni ustava zemlje iz 2002. kako bi mu se omogućilo da se kandiduje za treći uzastopni mandat.[12] Vlada je 25. oktobra održala referendum o dozvoli Sasu Ngesu da se kandiduje na sledećim izborima. Vlada je tvrdila da je predlog odobrilo 92 odsto birača, uz učešće 72 odsto birača sa pravom glasa. Opozicija koja je bojkotovala referendum rekla je da je vladina statistika lažna i da je glasanje lažno.[13] Izbori su pokrenuli mnoga pitanja i bili su praćeni građanskim nemirima i policijskom pucnjavom na demonstrante.[14] Najmanje 18 ljudi ubile su snage bezbednosti tokom skupova opozicije uoči referenduma održanog u oktobru.
Administrativna podela
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Privreda
[uredi | uredi izvor]Republika Kongo jedna je od afričkih država najbogatijih naftom. Izvozi se i drvo. BDP za 2004. procijenjen je na 800 USD po stanovniku, mjereno po PPP-u.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. str. 51–55. Pristupljeno 11 August 2013. [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2014)
- ^ „Congo Republic of the”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency. Pristupljeno 24. 9. 2022. (Archived 2022 edition)
- ^ SEWELL CHAN, MADELEINE KRUHLY; HANNAH OLIVENNES (12. 5. 2016). „Congo Republic”. Arhivirano iz originala 7. 1. 2014. g. Pristupljeno 6. 1. 2014.
- ^ „Le congo”. Arhivirano iz originala 3. 6. 2020. g. Pristupljeno 3. 6. 2020.
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 10. 04. 2014.
- ^ „Congo, Republic of the”. CIA – The World Factbook. Arhivirano iz originala 7. 5. 2016. g. Pristupljeno 30. 5. 2007.
- ^ „FACTBOX-African leaders' French assets under scrutiny”. Reuters. 29. 4. 2009. Arhivirano iz originala 4. 2. 2012. g. Pristupljeno 1. 7. 2017.
- ^ „Congo leader son fails in gag bid”. BBC. 15. 8. 2007. Arhivirano iz originala 30. 9. 2009. g. Pristupljeno 26. 7. 2009.
- ^ „Propping Up Africa's Dictators”. Foreign Policy In Focus. 22. 6. 2009. Arhivirano iz originala 12. 10. 2009. g.
- ^ „FACTBOX-African leaders' French assets under scrutiny”. Reuters. 29. 4. 2009. Arhivirano iz originala 4. 2. 2012. g.
- ^ Joan Tilouine; ICIJ (4. 4. 2016). „Les Africains du Panama (1) : les circuits offshore des " fils de "”. Le Monde (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 12. 11. 2016. g. Pristupljeno 10. 12. 2016.
- ^ Ross, Aaron (27 March 2015) Congo Republic president says expects referendum over the third term Arhivirano 29 septembar 2015 na sajtu Wayback Machine. Reuters
- ^ „Congo opposition holds ceremony for killed protesters=Reuters”. Reuters. 30. 10. 2015. Arhivirano iz originala 28. 11. 2015. g. Pristupljeno 1. 7. 2017.
- ^ lefigaro.fr (4. 4. 2016). „Violences au Congo : le government accuse les opposants à Sassou-Nguesso”. Le Figaro (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 14. 5. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Maria Petringa (2006). Brazza, A Life for Africa. ISBN 978-1-4259-1198-0.
- „Constitution de 2015”. Digithèque matériaux juridiques et politiques, Jean-Pierre Maury, Université de Perpignan (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 13. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 1. 2021.
- „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020.
- „GINI index”. World Bank. Arhivirano iz originala 9. 2. 2015. g. Pristupljeno 12. 9. 2015.
- Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF). United Nations Development Programme. 15. 12. 2020. str. 343—346. ISBN 978-92-1-126442-5. Arhivirano (PDF) iz originala 15. 12. 2020. g. Pristupljeno 16. 12. 2020.
- „Religions in Republic of the Congo | PEW-GRF”. Arhivirano iz originala 10. 10. 2022. g. Pristupljeno 29. 10. 2022.
- Appiah, Kwame Anthony; Gates, Henry Louis Jr., ur. (1999), Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience, New York: Basic Books.
- Bustin, Edouard (1963), Carter, Gwendolen Margaret, ur., Five African States: Responses to Diversity: the Congo, Dahomey, the Cameroun Federal Republic, the Rhodesias and Nyasaland, South Africa, Ithaca, New York: Cornell University Press.
- Davidson, Basil (1969), Africa in History: Themes and Outlines, New York: Macmillan Publishers, OCLC 5673.
- Davidson, Basil (1973), The Africans: An Entry to Cultural History, Harmondsworth: Penguin Books.
- Massengo, Gualbert-Brice (2004), L'économie pétrolière du Congo: les effets pervers de la monoressource économique dans les pays en développement (na jeziku: francuski), Paris: L'Harmattan.
- Moukoko, Philippe (1999), Dictionnaire Général du Congo-Brazzaville (na jeziku: francuski), Paris: L'Harmattan.
- Petringa, Maria (2006). Brazza, A Life for Africa. Bloomington, Indiana: AuthorHouse. ISBN 978-1-4259-1198-0.
- Wm. Roger Louis and Jean Stengers: E.D. Morel's History of the Congo Reform Movement, Clarendon Press Oxford, 1968.
- „M'banza Congo | Angola | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-17.
- „Kimpa Vita (Dona Beatrice), Angola/Congo/Dem. Rep. Of Congo, the Antonian Movement”. Arhivirano iz originala 2007-09-27. g. Pristupljeno 2005-09-24.
- Decalo, Samuel, Virginia, Richard (1996). The Historical Dictionary of Congo (na jeziku: engleski). Scarecrow Press. str. 6.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Presidency of the Republic Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2010) (jezik: francuski)
- Chief of State and Cabinet Members
- Country Profile from BBC News
- „Republic of the Congo”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency.
- Republic of the Congo from UCB Libraries GovPubs
- Republika Kongo na sajtu Curlie (jezik: engleski)
- Republika Kongo (Vikiatlas)
- Review of Congo by the United Nations Human Rights Council's Universal Periodic Review, 6 May 2009.
- Humanitarian news and analysis from IRIN – Congo
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
