Kijevski misal
Kijevski misal (Kijevski listići) je sedmolisni glagoljski rukopis staroslovenskog kanona koji sadrži delove rimokatoličke liturgije. Smatra se najstarijim i najarhaičnijim staroslovenskim rukopisom[1] i datiran je najkasnije u 10. veku. Sedam listova pergamenta sačuvani su u malom formatu (14,5x10,5 cm). Ima neobičan tip glagoljskih slova koja se razlikuju od reprezentativnih spomenika staroslovenskog kanona. Slova ne dopiru do donje linije već su vezana za gornju i „vise” s nje.
Datiranje i poreklo[uredi | uredi izvor]
Prva stranica rukopisa je pisana kasnije, verovatno na prelazu iz 11. i 12. vek. Lingvistička, paleografska i grafička svojstva ukazuju na to da je poreklom sa Balkana. Na toj prvoj strani je sproveden jednojerov sistem koji je karakterističan za pismenost našeg područja.
Preostalih šest listova pokazuju češke i slovačke dijalekatske crte i oni datiraju iz 10. veka. Jedan od glavnih dokaza njihove starine jeste dosledno čuvanje poluglasnika Jž— u 10. veku još uvek nije došlo do vokalizacije poluglasnika.
Nađeni su u manastiru Svete Katarine na Sinaju. Napisao ih je Dimitrije Sinait i čuvaju se u Kijevu.[2][3]
Uzorak teksta[uredi | uredi izvor]
po vъsѫdѣ :. Smѣrьno tѧ molimъ vьsemogъi b҃že . molitvami svѧtыhъ tvoihъ . i tы samъ bѫdi . i darъ tvoi vъseli vъ nы . i vrѣmѧ naše vъ pravьdѫ postavi :. g҃mь :.
mьšѣ na vьsѧ dьni vьsego lѣta obidѫcѣ :. B҃ъ iže tvarь svoѭ velmi pomilova . i po gnѣvѣ svoemь . izvoli vъplъtiti sѧ sъpaseniѣ radi človѣčьska . i vъshotѣvъ namъ outvrьdi srьdьcѣ našѣ . i milostiѭ tvoeѭ prosvѣti nы : g҃mь :
nadъ oplatъmь :. Blizъ nasъ bѫdi g҃i prosimъ tѧ . i molitvѫ našѫ ouslыši . da oupъvanie [vъ]nьmemъ dѣlъ svoihъ . i vъ lюbъvь darъ sь tebѣ prinosimъ : g҃mь :.
prѣfaciѣ: vѣčьnъi b҃že : Nebesьskыѧ tvoѧ silы prosimъ i molimъ . da sъ vыšьnimi tvoimi . dostoinы sъtvoriši nы : i vѣčьnaѣ tvoѣ ihъže žѧdaemъ podasъ namъ milostivьno : h҃mь g҃mь našimь . i҃mь
po vъsѫdѣ :. Prosimъ tѧ g҃i dazь namъ . da svѧtъi tvoi vъsѫdъ priemlѭce dostoini bѫdemъ očiščeniѣ tvoego . i vѣra tvoѣ vъ nasъ da vъzdrastetъ : g҃mь našimь is҃m .
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lunt 2001, str. 9 "The seven glagolitic folia known as the Kiev Folia (KF) are generally considered as most archaic from both the paleographic and the linguistic points of view..."
- ^ Dimitrijevi zapisi stariji od Miroslavljevog jevanđelja („Politika“, 16. oktobar 2015)
- ^ Dimitrije Sinait je najstariji srpski književnik („Politika“, 18. oktobar 2015)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lunt, Horace G. (2001). Old Church Slavonic Grammar (7h revised izd.). New York: Mouton de Gruyter. ISBN 978-3-11-016284-4.
- Mošin, V. (2000), Slovenska paleografija, Skopje: Menora
- Nemčuk, V. V. (1983), Kiїvsьki glagoličnі listki (faksimilno izd.), Kiev
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- The Kiev Missal - World Digital Library (jezik: engleski)
