Milenko Topić

Milenko Topić
Milenko Topić
	Milenko Topić 2017. godine
Lični podaci
Datum rođenja	6. mart 1969. (55 god.)
Mesto rođenja	Pančevo, SFRJ
Državljanstvo	Srbija
Visina	2,04 m
Informacije o karijeri
Prof. karijera	1988—2008 (igračka) ; 2015— (trenerska)
Pozicija	krilni centar
Seniorska karijera
Godine	Klub
1988—1991 ; 1991—1994 ; 1995—1997 ; 1997—1999 ; 1999—2001 ; 2001—2002 ; 2002—2003 ; 2003—2004 ; 2004—2007 ; 2007—2008	Sloga Banatsko Novo Selo ; Profikolor ; BFC Beočin ; Crvena zvezda ; Budućnost ; Montepaski Sijena ; Hemofarm ; Olimpija Milano ; Hemofarm ; Retimno
Trenerska karijera
2015—2016 ; 2017—2020 ; 2018	Segedin (pomoćnik) ; Crvena zvezda (pomoćnik) ; Crvena zvezda
Medalje
Košarka
Olimpijske igre
Svetsko prvenstvo
Evropsko prvenstvo

Milenko Topić (Pančevo, 6. mart 1969) je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš, a sadašnji košarkaški trener.

Igrao je na poziciji krilnog centra. Najpoznatiji je po nastupima za BFC Beočin i Crvenu zvezdu, kao i za reprezentaciju Jugoslavije.

Karijera

Karijeru je počeo u Slogi iz Banatskog Novog Sela, a nastavio u Profikoloru gde je radio sa trenerom Todorom Lazićem. Ipak najveću pažnju je skrenuo na sebe igrama u ekipi BFC Beočin. Sa Kuzmanovićem, Topalovićem, Smiljanićem, Kusmukom i dr. stigli su do finala doigravanja u sezoni 1995/96. Tada su izgubili u finalu od Partizana iako su prve dve utakmice pobedili. Odlične igre su ga preporučile već te godine i selektoru reprezentacije Jugoslavije Obradoviću.

Crvena zvezda

U Crvenu zvezdu je stigao u leto 1997. godine iz beočinskog BFC-a zajedno sa Vladimirom Kuzmanovićem i Željkom Topalovićem. Topić je već u prvoj sezoni bio lider tima po ukupnom broju poena – 697 poena na 51 utakmici u svim takmičenjima, prosek 13,7 po meču. Zvezdu su te sezone vodila čak četvorica trenera (Ranko Žeravica, Tom Ludvig, Vladislav Lučić i Mihailo Pavićević), ali je i pored toga uspela da stigne do šampionske titule sa 3:1 u pobedama u finalnoj seriji protiv FMP Železnika. Čak je promenjen trener usred finalne serije, što je redak slučaj, kada je Laleta Lučića zamenio Mihajlo Pavićević, koji je odveo ekipu do titule, ali velike zasluge u tome je imao i Vladislav Lučić, kome je to bila treća šampionska titula sa Zvezdom. Topić je posebno dobre partije pružio u doigravanju, gde je na osam utakmica postigao 139 poena (17,4 po meču) i još jednom bio najbolji strelac ekipe. I u evropskom Kupu Radivoja Koraća je bio prvi strelac tima sa prosekom od 14,3 poena po utakmici. Zvezda je u revanš meču finala ispustila prednost iz prve utakmice i dozvolila ekipi Meša iz Verone da podigne trofej u prepunoj hali Pionir. Tu utakmicu su igrači i navijači olako shvatili. Već je sve bilo spremno za veliko slavlje, a na kraju je ekipa doživela hladan tuš i ispustila priliku da osvoji vredan evropski trofej.

Iz sezone 1998/99. pamte se pobede u Evroligi protiv Cibone u Zagrebu i Žalgirisa u Beogradu, kada je Vlade Divac pojačao tim za vreme štrajka igrača u NBA ligi, a navijači Zvezde pri izlasku Divca na teren skandirali Milenku Topiću. Plej-of nije ni igran zbog bombardovanja, pa je titula dodeljena podgoričkoj Budućnosti, koja je ligaški deo završila sa pobedom više od crveno-belih, ali su obe ekipe naredne sezone igrale u Evroligi. Topić je te sezone postigao najviše poena u timu Zvezde računajući sva takmičenja, ukupno 576 poena. Bio je odličan šuter i vrlo dobar skakač, a nikada nije igrao za statistiku već isključivo za tim, pobede, uspeh ekipe i trofeje, što su navijači uvek znali da cene, pa je zbog toga bio i omiljen među Delijama.

Kasnija karijera

U leto 1999. prelazi u podgoričku Budućnosti koja je silno pojačana dominirala tih godina Jugoslovenskom ligom i imala zapažene nastupe u Evroligi. Sa Podgoričanima je osvojio dve šampionske titule 2000. i 2001. godine i jedan Kup 2001. Pružio je zapažene partije u Evroligi 2000/01, kada je beležio 14,4 poena i 6,9 skokova po utakmici. U Evroligi je imao najbolji učinak protiv London tauversa kada postigao 27 poena i imao indeks korisnosti 39.^[1]

Kasnije je igrao za italijansku Montepaski Sijenu sa kojom je 2002. godine osvojio Kup Rajmunda Saporte. Dres Hemofarma nosio je u dva navrata u sezoni 2002/03. i od 2004. do 2007. godine. Sa Vrščanima je osvojio Jadransku ligu 2005. godine, a nastupao je i za Milano u sezoni 2003/04. i grčki Retimno u sezoni 2007/08. U velikoj većini klubova za koje je igrao tokom bogate i duge karijere bio je među najboljim igračima i beležio dvocifren broj poena po utakmici.