Pređi na sadržaj

Nadija Murad

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nadija Murad (arap. نادية مراد)
Nadija Murad 2017. godine
Ime po rođenjuNadija Murad Basi Taha
Datum rođenja1993.
Mesto rođenjaKodžo, Irak
PrebivališteNemačka
NarodnostJezidi
ZanimanjeBorac za ljudska prava
PartnerAbid Šadmin
NagradeNobelova nagrada za mir
Veb-sajthttps://nadiasinitiative.org/

Nadija Murad Basi Taha (arap. نادية مراد; rođena 1993. u Kodžou, Irak) pripadnica je jezidskog naroda sa teritorije Iraka, a trenutno je nastanjena u Nemačkoj. Aktivistkinja je za ljudska prava i dobitnica Nobelove nagrade za mir. Bila je kidnapovana i talac Islamske države u periodu od tri meseca.[1]

Tokom 2018. godine, ona i Denis Makvege postali su dobitnici Nobelove nagrade za „njihove napore u cilju prestanka upotrebe seksualnog nasilja kao načina ratovanja u oružanim konfliktima”.[2] Ona je prvi stanovnik Iraka koji je osvojio Nobelovu nagradu.[3]

Nadija Murad je osnovala Nadijinu inicijativu, organizaciju koja se bavi „pružanjem pomoći ženama i deci zahvaćenoj genocidom, masovnim zločinima i trgovinom ljudima, u cilju oporavka i ponovnog započinjanja njihovih života i zajednica”.[4]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Nadija Murad je rođena u selu Kodžo na Sindžaru, Irak. Njena porodica, koja pripada etno-religijskoj manjini Jezidima, bavila se poljoprivredom.[5]

Zarobljeništvo[uredi | uredi izvor]

Sa devetnaest godina, Nadija je bila učenica iz sela Kodžo u Severnom Iraku, kada su borci Islamske države okupili sve pripadnike Jezidske zajednice u selu, i tom prilikom su ubili 600 ljudi, uključujući šestoro Nadijine braće i polubraće, i odveli devojčice i mlade žene u ropstvo. Tada je Nadija bila jedna od 6.700 jezidskih žena koje je kidnapovala Islamska država u Iraku.[6] Bila je tretirana kao robinja u Mosulu, i bila fizički zlostavljana, žarena cigaretama i silovana kada je pokušala da pobegne. Uspela je da pobegne kada je vlasnik kuće ostavio otključana vrata.[7]

Prihvatila ju je komšijska porodica koji su uspeli da je prokrijumčare izvan teritorije pod kontrolom Islamske države, što joj je omogućilo da dospe do izbegličkog kampa u Duhoku, Severni Irak. U februaru 2015. godine je dala svoju prvu izjavu novinarima belgijskog dnevnika La Libre Belgique dok je boravila u kampu Rvanga.[8] Tokom 2015, bila je jedna od hiljadu žena i dece koji su bili uključeni u izbeglički program nemačke vlade Baden Virtemberga, Nemačka, što je postalo njen novi dom.[9][10]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Plakat Nadije Murad tokom njenog obraćanja Savetu bezbednosti UN, ispred jazidskog hrama u Lališu, Kurdistan, Irak

Dana 16. decembra 2015, Nadija Murad je izlagala pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, na temu trgovine ljudima i konflikata, što je prvi put da je neko izvestio Savet o trgovini ljudima.[5][11] Kao deo njene uloge ambasadora, Nadija učestvuje u globalnom i lokalnom zalaganju radi podizanja svesti o trgovini ljudima i izbeglicama.[12] Ona posećuje zajednice izbeglica i žrtava, slušajući svedočenja o genocidu i zlostavljanjima.[13]

Od septembra 2016, advokat Amal Kluni govorila je pred Kancelarijom Ujedninjenih nacija za drogu i kriminal (-{UNODC}-) da bi razmatrala svoju odluku iz juna 2016[14] o njenom zastupanju Nadije Murad u svojstvu klijenta u pravnoj parnici protiv komandanata ID.[12][13][15] Kluni je okarakterisala genocid, trgovinu ljudima i silovanje kao „birokratiju zla na industrijskom nivou”, dodajući da se trgovina robljem podjednako odvija onlajn na Fejsbuku, i uživo na Bliskom istoku, i da je još uvek aktivna.[6] Nadija Murad je dobijala ozbiljne pretnje po život kao rezultat svog rada.[5]

U septembru 2016, Nadija je obznanila otvaranje Nadijine inicijative na događaju koji je organizovala Tina Fej u Njujorku. Inicijativa se bavi zalaganjem za žrtve genocida i pružanjem pomoći.[16] Istog meseca je imenovana prvom Ambasadorkom dobre volje za Dostojanstvo žrtava trgovine ljudima pri Ujedinjenim nacijama (-{UNODC}-).[17]

Dana 3. maja 2017, Nadija Murad se sastala sa papom Franciskom i nadbiskupom Galagerom u Vatikanu. Tokom sastanka je zatražila pomoć Jezidima koji su još uvek zatočenici Islamske države, pohvalila podršku Vatikana manjinama, razmatrala mogućnosti nastanka nezavisne teritorije za manjine Iraka, i naglasila ozbiljnost trenutne situacije i izazova sa kojima se susreću verske manjine u Iraku i Siriji, pogotovo žrtve i interno raseljena lica kao i izbeglice.[18]

Nadijini memoari Poslednja devojka: Moja priča o zarobljeništvu, i moja borba protiv Islamske države objavljeni su u izdanju izdavačke kuće -{Crown Publishing Group}- 7. novembra 2017.[19][20]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Avgusta 2018, verila se za svog jezidskog kolegu aktivistu za ljudska prava, Abida Šadmina.[21]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • 2016: Prva ambasadorka dobre volje za Dostojanstvo žrtava trgovine ljudima pri Ujedinjenim nacijama[6][22]
  • 2016: Nagrada Vaclav Havel za ljudska prava, dodelio Savet Evrope[23]
  • 2016: Nagrada Saharov za Slobodu misli (zajedno sa Lamijom Adži Bašar)[24][25][26]
  • 2018: Nobelova nagrada za mir (zajedno sa Denisom Mukvegeom)[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Westcott, Lucy (19. 03. 2016). „ISIS sex slavery survivor on a mission to save Yazidi women and girls”. Newsweek. Pristupljeno 22. 09. 2016. 
  2. ^ „Announcement” (PDF). The Nobel Peace Prize. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 10. 2018. g. Pristupljeno 05. 10. 2018. 
  3. ^ Nadia Murad - from rape survivor in Iraq to Nobel Peace Prize - BBC News
  4. ^ „Nadia Murad”. Forbes. Pristupljeno 05. 10. 2018. 
  5. ^ a b v Murad Basee Taha, Nadia (16. 12. 2015). „Nadia Murad Basee Taha (ISIL victim) on Trafficking of persons in situations of conflict - Security Council, 7585th meeting”. United Nations Television (UNTV). Arhivirano iz originala (Video) 26. 12. 2018. g. Pristupljeno 21. 09. 2016. 
  6. ^ a b v „Appointment Ceremony of Ms. Nadia Murad Basee Taha As UNODC Goodwill Ambassador for the Dignity of Survivors of Human Trafficking on the Occasion of the International Day of Peace”. United Nations Television (UNTV). 16. 09. 2016. Arhivirano iz originala (Video) 26. 12. 2018. g. Pristupljeno 21. 09. 2016. 
  7. ^ Alter, Charlotte (20. 12. 2015). „A Yezidi Woman Who Escaped ISIS Slavery Tells Her Story”. Time Magazine. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  8. ^ Lamfalussy, Christophe (22. 02. 2015). „La sixième nuit j'ai été violée par tous les gardes, Salman a dit: elle est à vous maintenant”. 
  9. ^ Alter, Charlotte (20. 12. 2015). „Yezidi Girl Who Escaped Isis Sex Slavery: Please Help Us”. Time. Pristupljeno 19. 09. 2016. 
  10. ^ Whyte, Lara (18. 02. 2016). „'Every Part of Me Changed in Their Hands': A Former ISIS Sex Slave Speaks Out”. Broadly. Vice. Pristupljeno 19. 09. 2016. 
  11. ^ „ظهورجريء للفتاة الازيديية نادية مراد ابكى اعضاءً في مجلس الامن وصفق لها الحاضرون”. عراق برس. 18. 12. 2015. Arhivirano iz originala 04. 08. 2017. g. Pristupljeno 05. 10. 2018. 
  12. ^ a b Harris, Elise (19. 09. 2016). „Amal Clooney, George's wife, takes on U.N. and ISIS”. The Washington Times. Pristupljeno 22. 09. 2016. 
  13. ^ a b McFadden, Cynthia; Whitman, Jake; Rappleye, Hannah (19. 09. 2016). „Amal Clooney Takes on ISIS for 'Clear Case of Genocide' of Yazidis'”. NBC News. Pristupljeno 19. 09. 2016. 
  14. ^ Allum, Cynthia (09. 06. 2016). „Exclusive: Amal Clooney to represent ISIS survivor Nadia Murad and victims of Yazidi genocide”. The New York Times. Arhivirano iz originala 17. 12. 2017. g. Pristupljeno 24. 09. 2016. 
  15. ^ Lara, Maria Mercedes (19. 09. 2016). „Watch: Amal Clooney Reveals She and George Talked About the 'Risks' of Taking on ISIS – 'I Mean, This Is My Work'”. People. Pristupljeno 19. 09. 2016. 
  16. ^ „Nadia's Initiative”. Uncommon Union. Pristupljeno 09. 10. 2016. 
  17. ^ del Campo, Carlos Gomez (16. 09. 2016). „Human trafficking survivor Nadia Murad named UNODC Goodwill Ambassador”. United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC). Pristupljeno 17. 09. 2016. 
  18. ^ „A Meeting with his Holiness Pope Francis”. nadiamurad.org. 08. 05. 2017. Arhivirano iz originala 28. 10. 2017. g. Pristupljeno 05. 10. 2018. 
  19. ^ „The Last Girl”. nadiamurad.org. 17. 08. 2017. Arhivirano iz originala 27. 12. 2017. g. Pristupljeno 05. 10. 2018. 
  20. ^ NadiaMuradBasee (23. 10. 2017). „Honored to announce my memoir THE LAST GIRL will be published by @CrownPublishingGroup on Nov 7th” (tvit) — preko Twitter-a. 
  21. ^ Islamic State survivor Nadia Murad engaged to Yazidi activist - BBC News
  22. ^ Monasebian, Simone (14. 09. 2016). „Nadia Murad Basee Taha to be appointed Goodwill Ambassador by United Nations Office on Drugs and Crime on 16th September”. United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC). Pristupljeno 21. 09. 2016. 
  23. ^ „Václav Havel Human Rights Prize 2016 awarded to Nadia Murad”. PACE News. Pristupljeno 05. 10. 2018. 
  24. ^ „Why I am nominating Nadia Murad for Sakharov Prize”. Beatriz Becerra. 12. 09. 2016. Pristupljeno 08. 10. 2016. 
  25. ^ Becerra Basterrechea, Beatriz (20. 07. 2016). „Yazidi genocide victims deserve European Parliament prize”. EurActiv. Pristupljeno 08. 10. 2016. 
  26. ^ „EU Parliament awards Sakharov prize to Yazidi women”. 27. 10. 2016. 
  27. ^ Callimachi, Rukmini; Gettleman, Jeffrey; Kulish, Nicholas; Mueller, Benjamin (05. 10. 2018). „Nobel Peace Prize Awarded to Denis Mukwege and Nadia Murad for Fighting Sexual Violence”. The New York Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 05. 10. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nadija Murad na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надија_Мурад&oldid=26565782”