Slovo

Slovo je najmanja jedinica zapisa jezika, kojom se formiraju zapisi reči. Skup slova kojima se formiraju zapisi reči nekog jezika je po pravilu konačan, a u ljudskim jezicima, sa izuzetkom nekih poput kineskog, ovaj broj iznosi 20 do 40 a redna uređenost kao i sam izgled slova (pismo) se razlikuju od jezika do jezika.

Većina jezika ima dva slovna spisa (izuzeci su npr. Japanski, ili Korejski kod kojih postoji samo jedan oblik karaktera). Ta dva oblika su velika slova (A, B, V... češće nego a, b, v...) i mala slova (a, b, v... češće nego A, B, V...).

U srpskom jeziku se ovaj skup zove azbuka i čini ga 30 slova, pri čemu su ćirilični i latinični zapis ravnopravni. „Azbuka“ dolazi od toga da je svako slovo u 19. veku imalo svoje ime pa tako: A - az, B - buki, V - vjedi, G - glagolj, itd.

Definicija i upotreba

Pismo je vrsta grafema, koji je funkcionalna jedinica u sistemu pisanja: slovo (ili grupa slova) vizuelno predstavlja fonemu (jedinicu zvuka koja može razlikovati jednu reč od druge na određenom jeziku). Slova se kombinuju da formiraju pisane reči, baš kao što se fonemi kombinuju da bi se formirale izgovorene reči. Niz grafema koji predstavlja fonemu naziva se multigraf ili poligraf. Digraf je slučaj poligrafa koji se sastoji od dve grafeme. Primeri digrafa na engleskom uključuju ch, sh, i th. Neke foneme su predstavljene sa tri slova, koja se nazivaju trigraf, kao što je schkôd: deu je napređen u kôd: de na nemačkom.

Isti oblik slova se može koristiti u različitim alfabetima, ali imati različite zvukove. Slova ⟨H⟩, ⟨Η⟩ i ⟨N⟩ izgledaju prilično slično, kao što su latinično H, grčko eta i ćirilično en; obrnuto, slova ⟨S⟩, ⟨Σ⟩ (sigma) i ⟨S⟩ (Es (ćirilica)) iz ovih alfabeta predstavljaju (približno) isti [s] zvuk. Osnovno latinično pismo koriste stotine jezika širom sveta, ali postoje i mnoga druga pisma.

Starogrčka slova na vazi.

Posebna imena su povezana sa slovima, koja se mogu razlikovati u zavisnosti od jezika, dijalekta i istorije. Z, na primer, obično se naziva zed u svim zemljama engleskog govornog područja osim u SAD, gde se zove zi. Kao elementi alfabeta, slova imaju propisane redoslede, iako se i to može razlikovati u zavisnosti od jezika. Na španskom, na primer, ⟨ñ⟩ je zasebno slovo, poređano odvojeno od ⟨n⟩: ova razlika se obično ne prepoznaje u engleskim rečnicima. (U računarskim sistemima, svako slovo ima svoju jedinstvenu kodnu tačku, U+006E n latinično malo slovo n i U+00F1 ñ latinično malo slovo n sa tildom, respektivno.)

Istorija azbučnog pisanja

Ideografski simboli korišćeni u ranoj rimskoj astronomiji koji predstavljaju zodijak i nebeska tela

Pre alfabeta, korišćeni su fonogrami, grafički simboli zvukova. Postojale su tri vrste fonograma: verbalni, slike za čitave reči, slogovni, koji su označavali artikulaciju reči, i azbučni, koji su predstavljali znakove ili slova. Najraniji primeri koji potiču iz Starog Egipta i Drevne Kine, datiraju oko 3.000 godina pre nove ere. Prvo konsonantsko pismo pojavilo se oko 1800. p. n. e., predstavljajući Feničane, semitske radnike u Egiptu. Njihovo pismo je prvobitno pisano i čitano s desna na levo. Od feničanskog alfabeta nastalo je etrursko i grčko pismo. Odatle je proizašlo i danas najčešće korišćeno pismo, latinica, koja se piše i čita s leva na desno.

Rimsko carstvo je dalje razvijalo i usavršavalo latinicu, počevši oko 500. godine pre nove ere. Tokom petog i šestog veka, razvoj malih slova počeo je da se javlja u rimskom pisanju. U ovom trenutku, paragrafi, velika i mala slova i koncept rečenica i klauzula još se nisu pojavili; ovi poslednji delovi razvoja pojavili su se u kasnom 7. i ranom 8. veku.

Konačno, u uobičajenom pismu korišćenom u zapadnom svetu napravljeno je mnogo malih dodataka i ispuštanja slova. Učinjene su manje promene kao što je uklanjanje određenih slova, kao što su trn (Þ þ), vin (Ƿ ƿ) i ed (Ð ð).

Transliteracije i ikonografija prvog konsonantskog pisma, semitskog pisma

Tipovi slova

Velika i mala slova

Pismo može imati više varijanti, ili alografa, u vezi sa varijacijama u stilu rukopisa ili štampe. Neki sistemi pisanja imaju dva glavna tipa alografa za svako slovo: veliko slovo (koji se naziva i majuskula) i oblik malog slova (koji se naziva i minuskulom). Velika i mala slova predstavljaju isti zvuk, ali imaju različite funkcije u pisanju. Velika slova se najčešće koriste na početku rečenice, kao prvo slovo sopstvenog imena ili naslova, ili u zaglavlju ili natpisu. Ona takođe mogu da služe i drugim funkcijama, kao na primer u nemačkom jeziku gde sve imenice počinju velikim slovom.

Izrazi velika i mala slova su nastali u vremenima kada su se koristile štamparske mašine. Pojedinačni blokovi slova čuvani su u određenim pregradama fioka u futroli za kucanje. Velika slova su čuvana u višoj fioci ili gornjoj futrolu.

Gravure ukrašenih latiničnih slova, iz 18. veka (obratite pažnju na nedostatak J i U)

Primeri slova u sistemima pisanja

U sledećoj tabeli prikazana su slova iz više različitih sistema pisanja, kako bi se demonstrirala raznolikost slova koja se koriste širom sveta.

Primer abecede	Slova u primjeru abecede
Asamska	অ, আ, ই, ঈ, উ, ঊ, ঋ, এ, ঐ, ও, ঔ, ক, খ, গ, ঘ, ঙ, চ, ছ, জ, ঝ, ঞ, ট, ঠ, ড, ঢ, ণ, ত, থ, দ, ধ, ন, প, ফ, ব, ভ, ম, য, ৰ, ল, ৱ, শ, ষ, স, হ,ক্ষ, ড়, ঢ়, য়, ৎ, ং, ঃ, ঁ
Bengalska	অ, আ, ই, ঈ, উ, ঊ, ঋ, এ, ঐ, ও, ঔ, ক, খ, গ, ঘ, ঙ, চ, ছ, জ, ঝ, ঞ, ট, ঠ, ড, ঢ, ণ, ত, থ, দ, ধ, ন, প, ফ, ব, ভ, ম, য, ল, শ, ষ, স, হ,ক্ষ, ড়, ঢ়, য়, ৎ, ং, ঃ, ঁ
Arapska	(Abecedno s desna na levo) ﺍ, ﺏ, ﺕ, ﺙ, ﺝ, ﺡ, ﺥ, ﺩ, ﺫ, ﺭ, ﺯ, ﺱ, ﺵ, ﺹ, ﺽ, ﻁ, ﻅ, ﻉ, ﻍ, ﻑ, ﻕ, ﻙ, ﻝ, ﻡ, ﻥ, هـ, ﻭ, ﻱ
Jermenska	Ա, Բ, Գ, Դ, Ե, Զ, Է, Ը, Թ, Ժ, Ի, Լ, Խ, Ծ, Կ, Հ, Ձ, Ղ, Ճ, Մ, Յ, Ն, Շ, Ո, Չ, Պ, Ջ, Ռ, Ս, Վ, Տ, Ր, Ց, Ւ, Փ, Ք, Օ, Ֆ
Sirijska	(Abecedno s desna na levo) ܐ, ܒ, ܓ, ܕ, ܗ, ܘ, ܙ, ܚ, ܛ, ܝ, ܟܟ, ܠ, ܡܡ, ܢܢ, ܣ, ܥ, ܦ, ܨ, ܩ, ܪ, ܫ, ܬ
Ćirilica	A, B, V, G, D, E, Ё, Ž, Z, I, Й, K, L, M, N, O, P, R, S, T, U, F, H, C, Č, Š, Щ, Ъ, Ы, Ь, Э, Ю, Я
Gruzinska	ა, ბ, გ, დ, ე, ვ, ზ, თ, ი, კ, ლ, მ, ნ, ო, პ, ჟ, რ, ს, ტ, უ, ფ, ქ, ღ, ყ, შ, ჩ, ც, ძ, წ, ჭ, ხ, ჯ, ჰ
Grčka	Α, Β, Γ, Δ, Ε, Ζ, Η, Θ, Ι, Κ, Λ, Μ, Ν, Ξ, Ο, Π, Ρ, Σ, Τ, Υ, Φ, Χ, Ψ, Ω
Hebrejska	(Abecedno s desna na levo) א, ב, ג, ד, ה, ו, ז, ח, ט, י, כ, ל, מ, נ, ס, ע, פ, צ, ק, ר, ש, ת
Latinica	A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, Q, R, S, T, U, V, W, X, Y, Z
Korejska	ㄱ ㄲ ㄴ ㄷ ㄸ ㄹ ㅁ ㅂ ㅃ ㅅ ㅆ ㅇ ㅈ ㅉ ㅊ ㅋ ㅌ ㅍ ㅎ ㅏ ㅐ ㅑ ㅒ ㅓ ㅔ ㅕ ㅖ ㅗ ㅘ ㅙ ㅚ ㅛ ㅜ ㅝ ㅞ ㅟ ㅠ ㅡ ㅢ ㅣ
Burmanska	က ခ ဂ ဃ င စ ဆ ဇ ဈ ည ဋ ဌ ဍ ဎ ဏ တ ထ ဒ ဓ န ပ ဖ ဗ ဘ မ ယ ရ လ ဝ သ ဟ ဠ အ
Džujinska	ㄅ ㄆ ㄇ ㄈ ㄉ ㄊ ㄋ ㄌ ㄍ ㄎ ㄏ ㄐ ㄑ ㄒ ㄓ ㄔ ㄕ ㄖ ㄗ ㄘ ㄙ ㄚ ㄛ ㄜ ㄝ ㄞ ㄟ ㄠ ㄡ ㄢ ㄣ ㄤ ㄥ ㄦ ㄧ ㄨ ㄩ ㄭ
Ogamska	ᚁ ᚂ ᚃ ᚄ ᚅ ᚆ ᚇ ᚈ ᚉ ᚊ ᚋ ᚌ ᚍ ᚎ ᚏ ᚐ ᚑ ᚒ ᚓ ᚔ ᚕ ᚖ ᚗ ᚘ ᚙ ᚚ ᚛ ᚜
Etiopska	ሀ ለ ሐ መ ሠ ረ ሰ ሸ ቀ በ ተ ቸ ኀ ነ ኘ አ ከ ኸ ወ ዐ ዘ ዠ የ ደ ጀ ገ ጠ ጨ ጰ ጸ ፀ ፈ ፐ
Tifinaška (Amaziški alfabet)	ⴰ, ⴱ, ⵛ, ⴷ, ⴹ, ⴻ, ⴼ, ⴳ, ⴳⵯ, ⵀ, ⵃ, ⵉ, ⵊ, ⴽ, ⴽⵯ, ⵍ, ⵎ, ⵏ, ⵓ, ⵄ, ⵖ, ⵅ, ⵇ, ⵔ, ⵕ, ⵙ, ⵚ, ⵜ, ⵟ, ⵡ, ⵢ, ⵣ, ⵥ
Mitejska	ꯀ, ꯁ, ꯂ, ꯃ, ꯄ, ꯅ, ꯆ, ꯈ, ꯉ, ꯊ, ꯋ, ꯌ, ꯍ, ꯎ, ꯏ, ꯐ, ꯑ, ꯒ, ꯓ, ꯔ, ꯕ, ꯖ, ꯗ, ꯘ, ꯙ, ꯚ, ꯛ, ꯜ, ꯝ, ꯞ, ꯟ, ꯠ, ꯡ, ꯢ, ꯥ, ꯤ, ꯨ, ꯦ, ꯣ, ꯩ, ꯧ, ꯪ

Vidi još

• Arapsko pismo
• Grčko pismo
• Hebrejsko pismo

Literatura

• Drogin, Marc (1980). Medieval Calligraphy: Its History and Technique. Courier Corporation. str. 37. ISBN 9780486261423. Arhivirano iz originala 2022-01-23. g. Pristupljeno 2022-03-14. 
• Hansard, Thomas Curson (1825). Typographia, an Historical Sketch of the Origin and Progress of the Art of Printing. str. 406. Pristupljeno 12. 8. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Daniels, Peter T, and William Bright, eds. 1996. ISBN 0-19-507993-0.
• Fromkin, Victoria, Robert Rodman, and Nina Hyams (2014). An Introduction to Language (Tenth Ed.). [Boston]: Wadsworth Cengage. ISBN 978-1-1333-1068-6.
• Man, John (2005) [1941]. Alpha beta : how 26 letters shaped the Western world. [New York]: Barnes and Noble. ISBN 978-0-7607-6610-1. OCLC 60936567. 
• Homer and the Origin of the Greek Alphabet. 1991. ISBN 978-0-521-58907-9. 
• Robinson, A (2003). "The Origins of Writing" in Crowley, David and Paul Heyer Communication in History: Technology, Culture, Society (Fourth Ed). [Boston]: Allyn and Bacon pp 34–40.
• Harper, Douglas. „Origin and meaning of letter”. Online Etymology Dictionary (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2017-11-03. g. 
• Millard, AR (1986), „The Infancy of the Alphabet”, World Archaeology, 17 (3): 390—398, doi:10.1080/00438243.1986.9979978 
• Sacks, David (2003). Language Visible: unraveling the mystery of the alphabet from A to Z (First izd.). New York: Broadway Books. ISBN 978-0-7679-1172-6. OCLC 51210302. 
• Rogers, Henry (2005). Writing Systems. Blackwell Publishing. ISBN 978-0631234647. 
• Colless, Brian E. (2014). „The Origin of the Alphabet”. Antiguo Oriente. 12: 71—104. 
• Peter T. Daniels; William Bright, ur. (1996). The World's Writing Systems. ISBN 0-19-507993-0. 
• Diringer, David (1977). History of the Alphabet. ISBN 0-905418-12-3. 
• Stephen R. Fischer, A History of Writing, 2005 Reaktion Books CN 136481
• Haarmann, Harald (2004). Geschichte der Schrift [History of Writing] (na jeziku: nemački) (2nd izd.). München: C. H. Beck. ISBN 3-406-47998-7. 
• Hoffman, Joel M. (2004). In the Beginning: A Short History of the Hebrew Language. ISBN 0-8147-3654-8. 
• Robert K. Logan, The Alphabet Effect: The Impact of the Phonetic Alphabet on the Development of Western Civilization, New York: William Morrow and Company, Inc., 1986.
• Millard, A. R. (1986). „The Infancy of the Alphabet”. World Archaeology. 17 (3): 390—398. JSTOR 124703. doi:10.1080/00438243.1986.9979978. 
• Joseph Naveh, Early History of the Alphabet: an Introduction to West Semitic Epigraphy and Palaeography (Magnes Press – Hebrew University, Jerusalem, 1982)
• Barry B. Powell, Homer and Origin of the Greek Alphabet, Cambridge: Cambridge University Press, 1991.
• B.L. Ullman, "The Origin and Development of the Alphabet," American Journal of Archaeology 31, No. 3 (Jul., 1927): 311–328.
• Boudreau, Vincent, ur. (9. 12. 2004). The First Writing: Script Invention as History and Process. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83861-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Daniels, Peter T. (1996). Daniels, Peter T.; Bright, William, ur. The World's Writing Systems. Oxford University Press. ISBN 9780195079937. 
• Haarmann, Harald (2002). Geschichte der Schrift [History of Writing] (na jeziku: nemački). C. H. Beck. ISBN 3-406-47998-7. 
• Millard, A. R. (1986). „The Infancy of the Alphabet”. World Archaeology. 17 (3): 390—398. doi:10.1080/00438243.1986.9979978. 
• Olivier, J.-P. (1986). „Cretan Writing in the Second Millennium B.C”. World Archaeology. 17 (3): 377—389. doi:10.1080/00438243.1986.9979977. 
• Ferrara, Silvia (2022) [2019]. The Greatest Invention: A History of the World in Nine Mysterious Scripts. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-60162-1.
• Lambert, J. L. F. (2014–2017). Termcraft: The emergence of terminology science from the Vinčans and Sumerians to Aristotle. Lulu Press. ISBN 978-1-7751129-2-1.
• The Idea of Writing: Writing Across Borders. Edited by Alex de Voogt, Joachim Friedrich Quack. BRILL, 9 Dec 2011.
• Powell, Barry B. (2009). Writing: Theory and History of the Technology of Civilization. Oxford: Blackwell. ISBN 978-1-4051-6256-2. 
• Steven R. Fischer (2005). A History of Writing, Reaktion Books CN136481
• Hoffman, Joel M. (2004). In the Beginning: A Short History of the Hebrew Language. New York University Press. Chapter 3.
• Jean-Jacques Glassner (2003). The Invention of Cuneiform: Writing in Sumer. Johns Hopkins University Press. ISBN 0801873894. 
• Andrew Robinson, The Story of Writing. Thames & Hudson 1995 (second edition: 1999). ISBN 0-500-28156-4.
• Hans J. Nissen, P. Damerow, R. Englund (1993). Archaic Bookkeeping. University of Chicago Press. ISBN 0-500-01665-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Denise Schmandt-Besserat (1992). Before Writing, Vol. I: From Counting to Cuneiform. University of Texas Press. ISBN 0292707835. 
• Denise Schmandt-Besserat (1992). How Writing Came About. University of Texas Press. ISBN 0-292-77704-3. Arhivirano iz originala 09. 07. 2011. g. Pristupljeno 05. 05. 2023. 
• Saggs, H., 1991. Civilization Before Greece and Rome. Yale University Press. Chapter 4.
• Norman, Jerry (1988). Chinese. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29653-6. 
• Jack Goody, The Logic of Writing and the Organization of Society. Cambridge University Press, 1986
• David Diringer Writing. New York: Praeger. 1962.
• Otto E. Neugebauer, Abraham Joseph Sachs, Albrecht Götze. Mathematical Cuneiform Texts. Pub. jointly by the American Oriental Society and the American Schools of Oriental Research, 1945.
• Smith, William Anton. The Reading Process. New York: The Macmillan Company, 1922.
• Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica. vol. 28, pp. 852–853. Cambridge, England: University Press, 1911. "Writing".
• Clodd, Edward. The Story of the Alphabet. Library of useful stories. D. Appleton, 1910.

Spoljašnje veze

• Unicode Code Charts
• Letters, Characters and Words Counter online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2023)
• Animated examples of how the English alphabet evolved by Robert Fradkin, University of Maryland
• The Greek alphabet on h2g2
• The Development of the Western Alphabet on h2g2
• Site by Micheal W. Palmer about the Greek alphabet
• "The Alphabet – its creation and development" on BBC Radio 4's In Our Time featuring Eleanor Robson, Alan Millard, Rosalind Thomas
• Book Jacket Early History of the Alphabet-Free cover-to-cover limited-time access through Judaic Digital Library