Tipi Hedren

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tipi Hedren
Tipi Hedren u filmu Marni (1964)
Lični podaci
Puno imeNatali Kej Hedren
Nadimci„Tipi”
„kraljica vriska”[1]
Datum rođenja(1930-01-19)19. januar 1930. (94 god.)
Mesto rođenjaNju Ulm, Minesota, SAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjeglumica
Porodica
SupružniciPiter Grifit
(1952—1961)
Noel Maršal
(1964—1982)
Luis Bareneča
(1985—1995)
DecaMelani Grifit
RoditeljiBernard Karl Hedren
Doroteja Henrijeta Hedren
PorodicaDakota Džonson (unuka)
Rad
Aktivni period1950—sadašnjost
Žanrovihoror
triler
Bitne ulogeMelani Danijels u filmu Ptice (1963)
Potpis
Veza do IMDb-a

Natali Kej „Tipi” Hedren (engl. Nathalie Kay "Tippi" Hedren; Nju Ulm, 19. januar 1930) američka je glumica, aktivistkinja za prava životinja i bivši model. Najpoznatija je po ulozi Melani Danijels u kultnom hororu Alfreda Hičkoka, Ptice iz 1963. Za ovu ulogu nagrađena je Zlatnim globusom za novu zvezdu godine i kasnije proglašena jednom od prvih „kraljica vriska”.[1][2]

Tumačenjem naslovne uloge u još jednom Hičkokovom filmu, Marni (1964), postala je jedna od prvih filmskih partnerki Šona Konerija.[3][4] Hedren je poznata i po glavnoj ulozi u poslednjem filmu Čarlija Čaplina, Grofica iz Hongkonga (1967).[5][6]

Imala je sporedne i epizodne uloge u nekoliko popularnih televizijskih serija, kao što su Gradić Providens (2000), Mesto zločina: Las Vegas (2008) i Kugar taun (2013). Nakratko se bavila i glasovnom glumom, pošto je pozajmila glas nekoliko likova iz animirane serije Betmen.

Godine 2003. Tipi Hedren je dobila svoju zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih za uloge u igranim filmovima.[2][7] Šest godina kasnije, dobila je i zvezdu na Stazi slavnih ispred Teatra u Orindi.[8]

U dosadašnjoj karijeri, dugoj 70 godina, Hedren se pojavila u preko 80 filmova i televizijskih serija. Nagrađena je sa više od 50 nagrada i priznanja.

Hedren započinje odlučnu borbu za spašavanje životinja od 1969, kada je, snimajući filmove po Africi, shvatila u koliko teškoj situaciji se nalaze afrički lavovi. U pokušaju da podigne svest o ugroženosti divljih životinja, provela je narednu deceniju pripremajući zajedno sa svojim tadašnjim suprugom film Roar, koji je premijerno prikazan 1981. Tokom 1983. osnovala je svoju neprofitnu organizaciju, pod nazivom Roar Foundation, kao i utočište za divlje životinje, Shambala Preserve, koje joj omogućuje da nastavi svoj rad i vodi brigu o povređenim lavovima i tigrovima. Hedren je osnovala i nekoliko humanitarnih programa koji za cilj ima pomoć gladnima i oštećenima u prirodnim katastrofama, poput uragana i zemljotresa. Imala je ključnu ulogu u razvoju vijetnamsko-američkih salona za nokte.[9][10][11]

Njena ćerka, Melani Grifit, i unuka, Dakota Džonson, takođe su poznate glumice.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Natali Kej Hedren rođena je u Nju Ulmu, u Minesoti, 19. jnauara 1930, kao ćerka Bernarda Karla Hedrena i Doroteje Henrijete (devojačko Ekhard) Hedren.[12][13] Ima jednu sestru, Pati Dejvis.[14] Tokom većeg dela karijere, pogrešno je predstavljana kao da je rođena 1935.[15][16][13][17][18] Međutim, Hedren je 2004. godine, javno objavile da je ta informacija netačna i da je ona zapravo rođena 1930, što je i potvrdila indeksom registracije rođenih iz Minesote.[12]

Tipi Hedren sa drugim suprugom, Noelom Maršalom, 1982. godine

Njen otac je poreklom Šveđanin, dok majka ima nemačko-norveške korene.[19] Otac joj bio vlasnik male prodavnice u Lafejetu i dao joj je nadimak „Tipi” koji je koristila kao pseudonim tokom čitave glumačke karijere. Kada je imala 4 godine, preselila se sa porodicom u Mineapolis. Kao tinejdžerka učestvovala je na modnim revijama u robnim kućama. Roditelji su joj se preselili u Kaliforniju dok je Hedren pohađala srednju školu.

Na svoj 20 rođendan kupila je kartu za Njujork, gde je ubrzo postala model i priključila se modnoj kući Ajlin Ford. Kroz par godina započela je glumačku karijeru u filmu Henrija Levina, Lepa devojka.[20] Hedren je nakon toga odbijala nekoliko ponuda od producenata, pošto je nije interesovala glumačka karijera, s obzirom na to da je znala koliko je teško uspeti u njoj.[21]

Godine 1952. Tipi je upoznala 18-godišnjeg Pitera Grifit, koji je bio nekadašnji popularni dečiji glumac, a kasnije se bavio marketingom. Par se venčao za par meseci i 1957. dobio ćerku, Melani Grifit. Posle sedam godina braka, Hedren i Grifit su se razveli tokom 1961. Nakon toga, ona se sa ćerkom vraća u Kaliforniju i iznajmljuje skupocenu kuću u Los Anđelesu. U jednom od kasnijih intervjua, Hedren se osvrnula na taj period života i izjavila: „Mislila sam da ću moći da nastavim sa svojom karijerom, kao dok sam bila u Njujorku. Mislila sam da će sve biti u savršenom redu, ali nije bilo.”[22]

Dana 22. septembra 1964. Hedren se udaje za svog tadašnjeg agenta, Noela Maršala, koji je kasnio bio producent u tri filma u kojima je Hedren tumačila glavnu ulogu. Razveli su se tokom 1982. Godine 1985, udala se za proizvođača čelika, Luisa Baraneča. Hedren se od Baraneča razvela posle 10 godina braka, tokom 1995. Nakon toga, bila je verena za veterinara, Martina Dajnsa, od 2002.[23][24] do njihovog raskida sredinom 2008.[25] U septembru 2008. Hedren je izjavila da još uvek čeka nekog ko će je „oboriti s nogu”.[25]

Tipi Hedren sa ćerkom Melani Grifit na filmskom festivalu u Beverli Hilsu 2014. godine.

Hedren je imala važnu ulogu u otvaranju vijetnamsko-američkih salona za nokte.[26][27] Tokom 1975. bila je međunarodni koordinator humanitarne organizacije Hrana za gladne i počela je da posećuje izbeglice u Sakramentu.[9] Kada je saznala da postoje žene zainteresovane za manikir i pedikir, unajmila je nekoliko stručnjaka da ih obuče i u saradnji sa školom lepote pomogla im da dođu do posla.[26] Tipin rad sa izbeglicama bio je tema dokumentarnog filma Srećne ruke, koji je nagrađen kao najbolji u kategoriji kratkih dokumentaraca na međunarodnom filmskom festivalu u Sonomi 2014. godine.[9][28][29] U januaru 2014. nekoliko kompanija za negu noktiju osnovale su „Tipi Hedren stipendiju”, kao podršku profesionalnom obrazovanju za kreativni dizajn noktiju.[30]

Hedren je godinama patila od migrene, zbog čega je morala da otkaže brojne projekte, uključujući i televizijsku seriju od producentkinje Beti Vajt.[31] Nakon što je stavila titanijumsku ploču na vrat, situacija se popravila i uz odobrenje od svojih lekara Hedren je odlučila da prihvati ulogu u sapunici Kuća mode. Dok je spremala jednu od scena, balon vode pao joj je na glavu sa plafona. Migrena se nakon toga vratila i nastavila da joj stvara probleme. Hedren je odlučila da tuži produkciju i naplati odštetu, ali je njen advokat, Džozef Alen, napravio grešku pri sudskom procesu koja je omogućila optuženoj strani da blokira njenu tužbu. Zauzvrat, Hedren je tužila Alena za zloupotrebu položaja. U decembru 2013, Holivud reporter je objavio da je Hedren dobila suđenje i naknadu veću od 1 500 000 $.[31] Međutim, Hedren je bila pogođena ovim člankom, pošto novac zapravo nije dobila. U intervjuu je objasnila da njen bivši advokat nema da joj isplati toliko novca i dodala da ju je članak stavio u nezgodnu situaciju jer je njenim fondacijama u tom trenutku „očajnički bila potrebna pomoć”. Izjavila je: „Sva je prilika da nikada neću ni videti taj novac, a ono što posebno boli u svoj ovoj patnji je to što je objavljivanje ovog ishitrenog članka, svim ljudima širom sveta koji su bili velikodušni da pomognu mojim fondacijama, reklo da mi njihova pomoć više nije potrebna”.[32]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Počeci (1950—1960)[uredi | uredi izvor]

Već početkom 1950-ih Hedren je bila veoma uspešna kao model. Dobila je svoju prvu ulogu u romantičnoj komediji Lepa devojka, ali pošto je u pitanju bio samo kameo, nije bila ni potpisana.[20] Pošto nikada nije planirala da se bavi glumom, počela je sa snimanjem reklama i od njih je zarađivala sve dok nije dobila poziv od Alfreda Hičkoka.

Saradnja sa Hičkokom (1961—1964)[uredi | uredi izvor]

Početak saradnje[uredi | uredi izvor]

Na petak 13. oktobra 1961. dobila je poziv od agenta koji joj je saopštio da je jedan producent zainteresovan da radi sa njom. Kada joj je rečeno da se radi o Alfredu Hičkoku, koji ju je video u reklami za dijetalno piće, Sigo, pristala je da sa njim potpiše ugovor na sedam godina. Tokom njihovog prvog sastanka, Hičkok i Hedren su pričali o svemu osim o ulozi koju je predvideo za nju. Hedren je nedeljama bila ubeđena da on želi da joj ponudi epizodnu ulogu u njegovoj televizijskoj seriji.[33][34] Hičkok je o Hedren kasnije rekao: „Nije mi bilo od primarne važnosti kako ona izgleda uživo. Najvažnije je bilo njeno pojavljivanje na ekranu i to mi se dopalo od prvog momenta. Videlo se da ima stila, da ima kvalitete jedne dame, koje su nekada dobro predstavljale glumice poput Ajrin Dan, Grejs Keli, Klodet Kolber, i druge, ali u sadašnjosti veoma retke glumice.”

Hičkok je uradio test-snimanje sa Hedren na skupocenom ekranu u boji, sa glumcem Martinom Balsamom, kao što je radio i na drugim svojim filmovima, poput Rebeke. Snimanje je trajalo dva dana i koštalo 25 000 $. Prema Balsamovim rečima, Hedren je bila veoma nervozna, ali je proučavala svaku rečenicu koju treba da izgovori, pravila je svaki pokret onako kako joj je rečeno i trudila se da sve uradi ispravno.[35] Hičkok je tražio od dizajnera Edita Heda da dizajnira odeću za Hedren i u privatnom životu, a on joj je delio savete oko vina i hrane.[35] Takođe, tražio je da u javnosti koristi samo pseudonim „Tipi”.[35] Mediji su uglavnom ignorisali ovaj zahtev reditelja, koji je mislio da je Hedrenin misteriozan i drugačiji od ostalih.[36] Hičkok je u potpunosti bio impresioniran njom. Dizajner produkcije, Robert Bojl, opisao je njihov odnos sledećim rečima: „Hič je uvek voleo žene koje su se ponašale kao prave dame. Tipi je bila oličenje tog kvalitet.”[37]

Nekoliko dana kasnije, Hedren je pozvana na ručak sa Hičkokom, njegovom ženom Almom i predsednikom Juniversal pikčersa, Luom Vasermanom. Nakon ručka dobila je na poklon zlatni broš sa tri ptice u letu, ukrašene sitnim biserima i Hičkok ju je tada upitao da li želi da tumači glavnu ulogu u njegovom predstojećem filmu Ptice. Hedren se u jednom od intervjua prisetila tog događaja: „Bila sam šokirana. Nikada i nije palo na pamet da će mi biti ponuđena glavna uloga u tako velikom filmu. Imala sam suze u očima”.[22]

Ptice[uredi | uredi izvor]

Hičkok, Hedren i gavran „Badi” u trejleru filma Ptice (1963)

Ptice (1963) bile su Tipin zvaničan filmski debi. Hičkok je postao njen instruktor drame i dao joj potrebno obrazovanje o stvaranju filmova, dok je ona prisustvovala velikom broju sastanaka i konferencija na kojima se govorilo o filmskim scenarijima, muzici i fotografiji.[38] Hedren je kasnije izjavila: „Verovatno sam za te tri godine naučila ono za šta bi mi inače trebalo bar 15 godina”.[39] Naučila je kako da izvrši prelom scenarija, kako da postane drugi lik, kako da prouči odnose između različitih likova.[40] Po Hičkokovom zahtevu, našla se u ulozi Melani Danijels. Učenje od Hičkoka i rad sa njim na početku karijere, Hedren je opisala na sledeći način: „On glumcu daje veoma malo prostora. Saslušaće to što imate da mu kažete, ali u glavi ima vrlo jasno definisan plan o tome kako želi da se njegovi likovi odglume. Sa mnom, to je bilo i za očekivati, pošto nisam bila glumica i nisam imala nikakvog iskustva. Prihvatala sam svako njegovo uputstvo.”[41]

Tokom snimanja koje je trajalo 6 meseci, Hedren je imala veoma tesan raspored, pošto je nedeljno imala samo jedno slobodno poslepodne.[39] U početku snimanje joj je bilo „predivno”.[42] Hičkok je već posle par nedelja izjavio da je Tipi izvanredna i rekao: „Ona je već dostigla glumački kvalitet u tematici terora.”[43] Nasuprot tome, Hedren se prisetila snimanja scene poslednji napad ptica na potkrovlju i izjavila da je to bio najgori dan u njenom životu.[38] Pre snimanja, upitala je Hičkoka koji bi bio motiv da njen lik ode na potkrovlje, a njegov odgovor je bio: „Zato što ja tako kažem!” Nakon toga, uveravali su je da će se za snimanje problematične scene koristiti mehaničke ptice.[44] Umesto toga, Hedren je snimala izuzetno opasnu scenu sa pravim pticama, pošto mehaničke navodno nisu radile. Kada je jedna ptica sletela na njen obraz i umalo joj iskopala oko, iscrpljena Hedren je rasterala sve ptice sa sebe i počela da plače.[45][46] Lekari su zahtevali nedelju dana pauze. Hičkok je protestvovao pošto su sve ostale scene bile završene i više niko nije imao šta drugo da snima. Odgovor lekara je bio: „Je l' ti pokušavaš da je ubiješ?” [44] Hičkok je na kraju doneo odluku o pauzi, ali mu je, kako glumica kaže, to jako teško palo.[47]

Tipi Hedren kao Melani Danijels u Pticama

Izvršni producenti Juniversal pikčersa, koji nisu podržavali Hičkokov izbor glumice bez iskustva za glavnu ulogu velikog filma, bili su impresionirani Hedreninom glumom i Lu Vaserman su je opisao kao „izvanrednu”.[48] Na promocijama Ptica, Hičkok je upućivao gomilu komplimenata svojoj novoj štićenici i uporedio je sa Grejs Keli: "Tipi ima brži tempo, gradsko držanje i više smisla za humor. Sigurna je, istrajna i atraktivna. Savršena joj ide čitanje replika i ima oštriju ekspresiju (od Keli)".[43]

Film je premijerno prikazan na prestižnom takmičenju, na Filmskom festivalu u Kanu, u maju 1963.[49] Hedrenin performans pohvaljen je i u magazinu Variety: „Pored ptica, ovaj film pripada i Hedren, koja je imala upečatljiv debi na velikom platnu. Morala je potpuno sama da iznese film, pogotovo prvih 45 minuta, pre prvog napada sa neba. Gospođica Hedren ima kvalitet jedne zvezde, a Hičkok joj je pružio mogućnost da započne veličanstvenu karijeru.”[50] Hedren je za ulogu u filmu Ptice nagrađena Zlatnim globusom za novu zvezdu godine, koju je tada podelila sa Elke Zomer i Ursulom Andres. Filmski magazin Premiere proglasio je njen lik, Melani Danijels, jednim od najboljih filmskih likova svih vremena.[51]

Marni[uredi | uredi izvor]

Tipi kao Marni (1964)

Hičkok je bio toliko impresioniran Hedreninim glumačkim sposobnostima, da je odlučio da upravo ona tumači naslovni lik u njegovom predstojećem filmu, Marni (1964), romantičnoj drami pomešanoj sa elementima psihološkog trilera.[52][53] Hedren je bila oduševljena predlogom i srećna što će imati priliku da tumači „tako komplikovan, tužan i tragičan ženski lik”. Jednom prilikom je izjavila: „Smatram da moja gluma nije toliko metodična, ali savršeno oslikava moja osećanja. Mislila sam da je Marni veoma interesantan lik za tumačenje i životna prilika koja se ne propušta”.[52] Plašila se da neće uspeti da iznese tako zahtevnu ulogu, ali Hičkok ju je uverio da može to da uradi.[54] Za razliku od Ptica, gde je dobila nekoliko kratkih instrukcija kako da glumi, za ovaj film Hedren je proučavala sa Hičkokom svaku scenu.[55]

Tipi Hedren i Šon Koneri — Scena iz filma Marni

Hedren je izjavila da joj je Marni draža uloga od dva filma koja je radila sa Hičkokom, zbog izazova da tumači ulogu emotivno rastrojene mlade žene, koja putuje od grada do grada i pokušava da opljačka svoje nove poslodavce.[56] Ljubavni partner na filmu bio joj je Šon Koneri. Tokom snimanja, Hičkok je Hedreninu glumu prokomentarisao sledećom rečenicom: „performans za Oskara je u izradi”.[57] Po premijeri, film je dobio pomešane kritike i ostvario veoma raznolike zarade u različitim mestima, ali nije bio nominovan ni za jednog Oskara. Magazin Variety je napisao: „Hedren se vraća u veoma zahtevnoj ulozi. Gospođica Hedren preuzima ulogu koja je originalno ponuđena Grejs Keli za njen povratak glumačkoj karijeri. Bio je to težak zadatak koji je Hedren ispunila na zadovoljavajući način”.[58] Hedren je kasnije izjavila da je Marni bila „ispred svog vremena”, jer se tada nije pričalo o tome kako detinjstvo utiče na kasnije periode života ljudi. Rekla je: „Diskutovanje seksualnosti i psihologije bila je tabu tema, zato je film mnogima bio šokantan”.[59] Uprkos osrednjim kritikama u početku, film se sada smatra „remek-delom”, a Hedrenin performans jednim od najboljih iz svih Hičkokovih filmova.[60] Ričard Brodi je ispred magazina The New Yorker 2016. godine napisao: „Hedrenin performans u tom filmu je jedan od najboljih u istoriji kinematografije”.[61]

Problemi u odnosima i zlostavljanje[uredi | uredi izvor]

Tipi Hedren sa Šonom Konerijem u filmu Marni (1964)

Marni je bio drugi i poslednji film na kome je Hedren sarađivala sa Hičkokom. U julu 1973. Hedren je priznala da je prekid saradnje bio izazvan velikom promenom u njenom stilu življenja. „On (Hičkok) je bio previše posesivan i previše zahtevan. Mene niko nije mogao posedovati. Tada sam odlučila da prekinem”.[62] Donald Spoto je 1983. objavio svoju drugu knjigu o Hičkoku, pod naslovom Mračna strana genija, i Hedren je pristala da po prvi put progovori o detaljima svog odnosa sa režiserom.[44] Knjiga je postala vrlo kontroverzna i naišla na oštre kritike Hičkokovih prijatelja koji su tvrdili da čovek opisan u knjizi nije onaj koga su oni poznavali.[63] Godinama nakon objavljivanja knjige, Hedren nije želela da priča o incidentima sa Hičkokom u intervjuima.[64] Kasnije je objasnila zbog čega nije mogla ranije da ispriča svoju priču: „Bilo je ponižavajuće i uvredljivo. Bilo je mnogo osoba zbog kojih nisam želela da ispričam to. Nisam želela da se stvar izmakne kontroli i napravi situaciju još gorom nego što je već bila.”[44]

Prema Spotovoj knjizi, Hičkok je od nekoliko svojih saradnika na filmu Ptice tražio da pažljivo prate sve što Hedren radi: „kada je napustila set, gde je otišla, koga je posetila, kako je provela svoje slobodno vreme...” čak je proučavao i njen rukopis.[65] Potom je počeo da je savetuje kakvu hranu treba da jede, s kim treba da se viđa i kako treba da živi. Rekao je ostalim ljudima koji su učestvovali u stvaranju filma da im nije dozvoljeno da razgovaraju sa njom. Hedrenin partner u filmu Ptice, Rod Tejlor, se kasnije prisetio: „Hič je postajao veoma nadmen i pohlepan prema Tipi, a situacija je postajala sve teža i teža po nju. Nikome nije bilo dozvoljeno da joj se fizički približi tokom faze produkcije. Neprestano mi je govorio: Ne diraj devojku nakon što ja kažem: Rez!”[43] Hičkok je u nekoliko navrata pokušavao da zgrabi i na silu poljubi Hedren na zadnjem sedištu auta, dok su se vozili na set.[43][66] Hedren se požalila njegovoj asistentkinji, Pegi Robertson, i šefu studija, Luu Vasermanu, i postajala je veoma nesrećna zbog cele situacije. „Ali on je bio Alfred Hičkok, veliki i slavni reditelj, a ja sam bila Tipi Hedren, neiskusna glumica bez tolikog poštovanja”.[67] Shvatila je da ne sme da ga napusti, zbog sedmogodišnjeg ugovora koji je bila primorana da potpiše na početku saradnje, ali i iz straha da će biti stavljena na crnu listu i da neće moći da nađe posao.[68] Čak se i Melani Grifit prisetila da je imala osećaj da joj Hičkok oduzima majku, dok je snimala Ptice. Izjavila je: „Odjednom, bilo mi je zabranjeno da posetim svoju majku u studiju.”[67]

Tipi Hedren sa Šonom Konerijem u filmu Marni (1964)

Tokom snimanja Marni, Hedren je uviđala da Hičkokovo ponašanje prema njoj postaje sve gore i gore. „Svi, mislim, doslovno svi su znali da je on opsednut sa mnom. Uvek je tražio da na kraju dana snimanja ostanemo nasamo i popijemo čašu vina ili šampanjca. U potpunosti me je izolovao od ostalih glumaca i ljudi na setu.”[69] Hedrenina koleginica iz filma Marni, Dajana Bejker, kasnije se prisetila događaja sa snimanja: „Nikada joj nije bilo dozvoljeno da bude zajedno sa nama, ostalim glumcima. Hič je zahtevao da svaka konverzacije između nje i njega bude privatno, da ostali ne slušaju. Za mene tada ništa nije moglo da bude gore nego da dođem na snimanje i gledam ga kako se onako ponaša prema njoj”.[70]

Hičkok je jednom prilikom rekao Hedren da neprestano sanja kako mu ona prilazi i na uvo šapuće: „Hič, volim te. Zauvek ću te voleti”. Hedren mu je na to odgovorila: „Ali to je bio samo san”, potom je pod nekim izgovorom napustila prostoriju.[71] Verovala je da Hičkoka ne interesuju njena osećanja i kasnije se prisećala kako ju je pred snimanje svake scene ponižavao zahtevajući da ga dotakne: „Govorio mi je to tako da niko ne čuje, i to takvim tonom i sa tim pogledom, da mi je bilo jasno na šta je mislio”.[69] Hedren je pred kraj snimanja Marni tražila dozvolu od Hičkoka da izostane jedan dan sa seta, kako bi otišla u Njujork da primi nagradu za najperspektivniju novu zvezdu u emisiji The Tonight Show. Hičkok joj nije dozvolio, pod izgovorom da će pauza uticati na njen performans.[72] Na tom sastanku Hičkok joj je po prvi put uputio „otvoreni seksualni zahtev”....[73] Hedren je tek 2008. otkrila šta joj je Hičkok tom prilikom tačno rekao: „Zurio je u mene i, kao da je to najprirodnija stvar na svetu, jednostavno rekao da ubuduće od mene očekuje da za njega budem seksualno dostupna, kako god, kada god i gde god on to poželi”.[74] Ova njegova rečenica izazvala je „užasnu, užasnu svađu” prema rečima Hedren.[22]

Tipi Hedren sa Šonom Konerijem u filmu Marni (1964)

Hedren je tada saopštila Hičkoku da je to kraj i da će Marni biti njihova poslednja saradnja. U brojnim kasnijim intervjuima prepričavala je razgovor koji su tada vodili: „Rekla sam mu: Hoću da raskinemo ugovor, on je odgovorio: Ne možeš. Imaš malu ćerku koju moraš da izdržavaš, roditelji su ti ostarili. Razmislila sam i rekla mu: Niko od njih ne bi želeo da budem u ovoj situaciji. Hoću da prekinem! On mi je zapretio da će mi uništiti karijeru i uradio je to. Držao me je pod ugovorom i nisam ništa mogla da radim naredne dve godine.” Hedren se osetila toliko poniženom da je na snimanju Marni reditelja nazvala „debelom svinjom” pred svim glumcima i ljudima koji su radili na setu.[72] Hičkok je to jedino prokomentarisao u svojoj biografiji: „Uradila je ono što nikome nije dozvoljeno — podsmevala se mojoj gojaznosti.” Nakon toga, Hedren i Hičkok su komunicirali samo preko treće osobe do kraja snimanja filma.[75] Prema rečima scenaristkinje Marni, Džej Preson Alen, Hičkok je bio „lud za Hedren”.[76] Alen je takođe izjavila i da je Hičkok imao Pigmalion efekat prema Tipi.[77] Nekoliko poznatih reditelja je htelo da sarađuje sa Hedren nakon njene svađe sa Hičkokom, ali on to nije dozvolio. Hedren je kasnije izjavila da ju je najviše zabolelo što je Fransoa Trifo želeo da radi sa njom, a Hičkok mu je rekao da ona nije dostupna.[74] Hičkok je kasnije pokušao da se pomiri sa Hedren i uradi sa njom još jedan film, ali ona je odbila.[78] Dve godine kasnije, Hičkok je konačno prodao Tipin ugovor studiju Juniversal pikčers. Hedren se nakon toga pojavila u njihove dve televizijske serije, da bi joj studio konačno skinuo ugovornu obavezu nakon što je odbila da se pojavi u njihovoj vestern seriji.[79][80]

Godine 2012. snimljen je film o skandalu između Hičkoka i Hedren, pod naslovom Devojka (kako je Hičkok zvao Tipi). Hičkoka je tumačio Tobi Džouns, a Hedren Sijena Miler. Hedren je opisala film kao: „90 emotivno najnapetijih minuta u njenom životu.”[81] Film je naišao na veoma pomešane reakcije, pošto su mnogi ljudi koji su bili prijatelji sa Hičkokom negativno komentarisali. Kim Novak, koja je radila sa Hičkokom na filmu Vertigo, izjavila je: „Nikada ga nisam videla da se tako ponaša prema bilo kome. Zar mislite da ja ne bih primetila da je on zaista bio takav? Mislim da nije u redu raditi to nekome ko više nije sa nama i ko ne može da se brani.”[82] Novak je opisala Hičkoka kao džentlmena i kada su je novinari upitali zašto se nije tako ponašao prema njoj, odgovorila je: „Možda jednostavno nisam bila njegov tip”.[83] Dodala je da, s druge strane, ne može ni da osporava Tipine tvrdnje.[84]

Hedren je u svojim intervjuima nekoliko puta bila upitana zašto je prihvatila da drži govor na dodeli Nagrade AFI za životno delo Hičkoku (1979) i zašto je prisustvovala njegovoj sahrani.[40][85] Objasnila je to na sledeći način: „On mi je uništio karijeru, ali mi nije uništio život. Taj period mog života se tada završio. I dalje se divim onome što je nekada bio”.[86] Dodala je: „Uspela sam da to razdvojim. Čoveka koji je bio umetnik i ono što je uradio za kinematografiju mu se nikada ne može oduzeti, niti bih ja želela da to pokušam. Ali sa druge strane, tu je bila i ona mračna polovina, koja je bila zaista užasna”.[87]

Hičkokova osveta i početak neuspeha u karijeri (1965—1981)[uredi | uredi izvor]

Nakon konačnog prekida saradnje sa Hičkokom on je uradio ono što joj je rekao — uništio joj je karijeru. Kako je Hedren kasnije saznala, blokirao je njenu nominaciju za Oskara i učinio da se vrlo brzo nađe na crnim listama brojnih studija.

Tipi Hedren u Grofici iz Hongkonga (1967)

Prvi film u kome se pojavila posle Marni bio je Grofica iz Hongkonga, poslednji film Čarlija Čaplina, sa Marlonom Brandom i Sofijom Loren u glavnim ulogama. Čaplin joj je rekao da joj nudi veliku ulogu u filmu, da treba da tumači lik Brandove otuđene žene i ona je prihvatila ulogu, a da nije ni pročitala scenario.[88] Međutim, kada je stigla na snimanje u Englesku, konačno je dobila ceo scenario i shvatila da ima nešto više od kameo uloge. Pitala je Čaplina zašto ju je lagao: „Svaki glumac na svetu bi poželeo da se pojavi u ovom tvom filmu, čak i u najmanjoj ulozi i da mu se ne plati. Zašto mi samo nisi rekao da je kameo? Glumila bih u ovom filmu bez obzira na sve”. On joj je odgovorio: „Mislio sam da nećeš hteti da dođeš”. Hedren je kasnije prokomentarisala da joj je Čaplinov odgovor bio „jako sladak” i da je on bio veoma pametan čovek.[88] Hedren mu je tražila da proširi ulogu. Čaplin je želeo da joj udovolji i malo proširio ulogu, ali je bio ograničen pošto se veći deo radnje filma odvija na brodu, na koji se Hedrenin lik ukrcava tek pred kraj filma.[89] Na kraju, ostala je u filmu i prokomentarisala da je bilo veoma zabavno i čudno raditi sa Čaplinom.[90] Opisala ga je kao veoma ozbiljnog čoveka i rekla da voli njegov način režije. Kasnije je izjavila i sledeće: „Volela bih da nekome bude dozvoljeno da uradi dokumentarac o njemu. Način na koji je on režirao razlikovao se od svih ostalih reditelja sa kojima sam radila. On bi sam odglumio sve scene. Uradio bi Sofijin deo, pa Marlonovm, pa moj i onda bi rekao: Dobro, sad možete vi. Ali to je bilo nemoguće, oponašati majstora. Bilo je neverovatno to što je radio. Niko od nas nije mogao veruje. Jedino je Marlon to mrzeo”.[91]

Tipi Hedren u Haradskom eksperimentu (1973)

Nakon snimanja Grofice iz Hongkonga mediji su Hedreninu karijeru opisali kao „spektakularnu”. Svojevremeno je rekla reporterima: „Ne želim da čekam u ovom poslu, ali rad sa Hičom i Čarlijem mi je bio zaista poseban i sada ću čekati da se pojavi još nešto posebno”.[92] U 1968. potpisala je ugovor da radi dramu o Američkom građanskom ratu, Pet protiv Kanzasa, ali projekat nikada nije bio realizovan.[93] Kasnije iste godine, počela je snimanje filma Tigar po repu, u kome je tumačila lik Rite Armstrong, društvene devojke koja pomaže svom dečku da uhvati ubicu. U periodu 1970. i 1971. dva puta je gostovala u sitkomu Upoznavanje Edijevog oca. Pristala je da snimi dva južnoafrička filma, Satanina žetva i Rat gospodina Kingstrita, koji su snimani uporedno iako je tri godine razlike između njihovog premijernog prikazivanja.[56] Tokom 1973. Hedren je tumačila lik nastavnice Margaret Tenhauzen u filmu Haradski eksperiment, a pored nje u jednoj od glavnih uloga bio je Don Džonson, njen budući zet. Njena ćerka, Melani Grifit takođe se pojavila u filmu, nakratko. Hedren je izjavila da, po njoj, film govori o vitalnim temama i da može pokazati neke vrednosti pogotovo tinejdžerima.[94] Tada je priznala da je često depresivna zato što se ne pojavljuje ni u jednom većem filmu i u jednom magazinu je izjavila: „Moj muž je upravo prestao da kupuje sve magazine, zato što je osećao da bi trebalo da presečem sve izvore svog nezadovoljstva. On je tip osobe koji ne trpi loše raspoloženje”. [95]

Hedren na snimanju filma Satanina žetva u Africi

Zajedno sa ćerkom, Melani, tadašnjim suprugom, Noelom Maršalom, i njegovim sinovima provela je narednih 11 godina radeći na filmu Roar u Africi. Njen suprug je dobio ideju za snimanje tokom boravka u Africi sa Hedren, dok je ona snimala dva južnoafrička filma.[96] Hedren je kasnije izjavila: „Bili smo oduševljeni kako su se ljudi prilagodili da žive tamo. Bilo je toliko zabavno da smo odmah znali da imamo ideju za film”.[97] Maršal je napisao scenario pod originalnim naslovom Lavovi, lavovi i još lavova, da bi kasnije bio promenjen u Roar.[98]

Počeli su snimanje tokom 1974. i završili ga tek nakon 5 godina.[99] Snimanje je bilo izuzetno opasno pošto je većina scena rađena sa velikim brojem lavova, koji njihovi instruktori nisu mogli uvek da kontrolišu. Tokom snimanja niko nije nastradao i nijedna životinja nije bila povređena, ali je više od 70 ljudi zadobilo teške povrede.[100] Hedren je polomila nogu kada ju je slon koga je jahala zbacio.[101] Jedan lav ju je ujeo za vrat i napravio ranu koja je ušivena sa 38 kopči. I njena ćerka je zadobila teške povrede. Imala je ranu od 50 kopči na licu i postojala je mogućnost da će ostati bez oka, ali se oporavila.[102] U poplavama 1978 filmski set je bio uništen, a tri lava koja su glumila u filmu su nastradala.[97] Naredne godine ponovo su pretrpeli velike gubitke u šumskim požarima.[102]

Film je konačno imao svetsku premijeru u oktobru 1981.[96] Koštao je 17 000 000 $, a zaradio svega 2 000 000 $. Hedren se nakon par meseci razvela od Maršala, a kao jedan od glavnih razloga razvoda Maršalovi sinovi su naveli njegovo ophođenje prema Hedreninoj ćerki Melani, na snimanju filma.[103] Međutim, film je ipak bio prekretnica u Hedreninom životu pošto je nakon njega osnovala fondaciju Roar i utočište Šambala.

Kasnije uloge u manjim projektima (1982—sadašnjost)[uredi | uredi izvor]

Nakon snimanja filma u Africi, Hedren je prihvatala svaku, i najmanju ulogu u niskobudžetnim filmovima, samo kako bi obezbedila novac za svoju fondaciju i sredstva za održavanje Šambala utočišta.

Hedren na snimanju filma Ptice 2: Kraj kopna (1994)

Zajedno sa Leslijem Nilsenom tumačila je glavnu ulogu u filmu Svetlost lisičje vatre iz 1982. U naredne dve godine pojavila se u nekoliko televizijskih serija uključujući misteriju Hart Hartu i horor Priče sa mračne strane. Zajedno sa ćerkom, Melani Grifit, imala je kameo ulogu u pilot epizodi serije Alfred Hičkok predstavlja, koja je predstavljala modernizovanu verziju Hičkokove serije iz 1950-ih. Imala je sporednu ulogu u filmu Stranac među nama iz 1990, u kome joj je partner bio Majkl Kiton, a glavnu ulogu je tumačila njena ćerka.[104] Iste godine pojavila se u 32 epizode popularne televizijske serije Odvažni i lepi, za koju je izjavila da je posebno ponosna što će je imati u svom rezimeu.[105]

Početkom 1994. Hedren se vratila u nastavku svog najpoznatijeg filma, Ptice, koji nosi naslov Ptice 2: Kraj kopna, ali nije jasno da li je njena uloga ista kao u originalu pošto joj je promenjeno ime, a u pojedinim scenama se jasno aludira na njen lik Melani Danijels iz originala. Međutim, Hedren je bila veoma razočarana što nije dobila glavnu ulogu i pre premijere priznala sledeće: „Volela bih da imam bar malo više od kameo uloge. Mislim da sam napravila ogromnu grešku. Ali bar mi je pomoglo da nahranim svoje lavove i tigrove”.[106] Na pitanje kakvo bi bilo Hičkokovo mišljenje o filmu, odgovorila je: „Ne želim ni da mislim o tome šta bi on rekao!”[107] U intervjuu iz 2007, Hedren je prokomentarisala film: „Apsolutno je užasan i užasno me je sramota što sam ga uradila”.[108]

Tipi Hedren u Vašingtonu 2002.

U periodu između 1994. i 1996. Hedren je imala gostujuću ulogu u sitkomu Nastavi da sanjaš. Tada je izjavila: „Konačno sam dobila priliku da radim komediju. Nikada ranije nisam glumila u komediji i presrećna sam što sam konačno bila u mogućnosti da to uradim. Svi me doživljavaju kao veoma ozbiljnu glumicu i dugujem Džonu Landisu (izvršnom producentu) što mi je dao ovu priliku.”[109] Pojavila se u ulozi Džesike Vis, aktivistkinje za prava žena, u političkoj satiri Građanka Rut iz 1996. sa Lorom Dern u glavnoj ulozi. Nakon toga, Hedren je sa Bilijem Zejnom i Kristinom Riči tumačila glavnu ulogu u crnoj komediji Probudio sam se rano na dan svoje smrti iz 1998. Kasnije, Hedren je film opisala kao „neverovatan” i izjavila: „Moram da kažem da stvarno volim taj film. Bio je zaista jedinstven i što se glume tiče, zbog činjenice da nisam imala nijedan dijalog u njemu. Bio je potpuno, potpuno drugačiji”.[88] Iste godine, imala je gostujuću ulogu u specijalnoj epizodi serije Bolnica Čikago, koja je bila omaž Alfredu Hičkoku. Ime njenog lika, Alfreda Perkins, je spojeno od imena Alfred Hičkok i Entoni Perkins, glavni glumac u Hičkokovom filmu Psiho.[110]

Tipi Hedren i Kim Novak 2014.

Posle pojavljivanja u brojnim niskobudžetnim filmovima u periodu 1999—2003, Hedre konačno dobija značajniju ulogu u komediji Dejvida O. Rasela, Ja volim Hakabis. Tumačila je lik Meri Džejn Hačinson, atraktivne starije gospođe koja udara šamar Džudu Lou, u sceni u liftu. Za reditelja, koji ima reputaciju veoma teškog za rad, izjavila je da je „potpuno otkačen, ali i veoma interesantan. Imala sam uspešnu saradnju sa njim”.[111] Dodala je da ima čudan način režije, ali je na kraju sve ispalo kako treba.[112] Pored nje i Lua, u vodećim ulogama filma nalazile su se brojne holivudske zvezde poput, kao što su: Dastin Hofman, Izabel Iper, Džejson Švarcman, Mark Volberg i Naomi Vots.

Tokom 2006. Hedren se pojavljivala u sapunici Kuća mode. Dve godine kasnije dobila je gostujuću ulogu u seriji Mesto zločina: Las Vegas. Zajedno sa ćerkom pojavila se u Vaspitanju za početnike. Godine 2011, nakratko se vratila glasovnoj glumi kojom se bavila i krajem 1990-ih. Tumačila je lik kraljice Hipolite u animiranoj seriji Betmen: Hrabar i odvažan. U oktobru 2012. objavljen je film Devojka, koji govori o njenom problematičnom odnosu sa Alfredom Hičkokom. U aprilu 2013. imala je priliku da sarađuje sa Kortni Koks na poslednjoj epizodi četvrte sezone sitkoma Kugar taun. Iste godine pojavila se u filmu Povratak u Vavilon sa Dženifer Tili u glavnoj ulozi. Između 2015. i 2018. pojavila se u nekoliko manjih filmova.

U maju 2018. Hedren je kao 88-godišnjakinja postala novo zaštitno lice italijanskog modnog brenda Guči.[113]

Predstojeći projekti[uredi | uredi izvor]

Hedren je glumački aktivna i u 10. deceniji života. Najavljeno je da će zajedno sa Frankom Nerom tumačiti glavnu ulogu u filmu Nezaboravni. Snimanje još uvek nije počelo, a očekuje se da će se jedan deo radnje odigravati u Indiji.[114]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Filmovi[uredi | uredi izvor]

Uloge Tipi Hedren u filmovima
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1950. Lepa devojka The Petty Girl devojka sa kutijom leda
1963. Ptice The Birds Melani Danijels Zlatni globus za novu zvezdu godine[2]
1964. Marni Marnie Marni Edgar
1967. Grofica iz Hongkonga A Countess from Hong Kong Marta Mirs
1970. Tigrov rep Tiger by the Tail Rita Armsrong
1970. Satanina žetva Satan's Harvest Marla Oks
1973. Haradski eksperiment The Harrad Experiment Margaret Tenhauzen
1981. Roar Roar Madelina
1982. Svetlost lisičje vatre Foxfire Light Elizabet Morgan
1989. Smrtonosne igre špijuniranja Deadly Spygames Častiti
1990. U hladnoj noći In the Cold of the Night Klara
1990. Stranac među nama Pacific Heights Florens Piters
1994. Terezina tetovaža Teresa's Tattoo Evelin Hil
1996. Građanka Rut Citizen Ruth Džesika Vis
1998. Raskid Break Up majka
1998. Probudio sam se rano na dan svoje smrti I Woke Up Early the Day I Died Mejlinda Osted
2004. Razvoj genija Raising Genius Bejbi
2004. Ja volim Hakabis I Heart Huckabees Meri Džejn Hačinson
2005. Poslednja konfederacija: Priča o Robertu Adamsu The Last Confederate: The Story of Robert Adams gđa Adams
2005. Dijamantska nula Diamond Zero Elanor Keli
2008. Njene morbidne želje Her Morbid Desires Glorija
2012. Kola Džejn Mensfild Jayne Mansfield's Car Naomi Kaldvel [115]
2012. Besplatni uzorci Free Samples Beti
2013. Povratak u Vavilon Return to Babylon gđa Pibodi
2015. Duh i kit The Ghost and the Whale Tipi

Televizija[uredi | uredi izvor]

Uloge Tipi Hedren na televiziji
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1965. Kraftov teatar napetosti Kraft Suspense Theatre Li En Vikhejmer epizoda Vozovi tišine
1965. Trči za svoj život Run for Your Life Džesika Brejden epizoda Neko ko čini da se osećam lepom
1970—1971. Upoznavanje Edijevog oca The Courtship of Eddie's Father Sisi Dramond-Randolf 2 epizode
1976. Snažna žena The Bionic Woman Suzan Viktor epizoda Kandže
1982. Plavi Piter Blue Peter samu sebe [116]
1983. Hart Hartu Hart to Hart Liza Aterton epizoda Progonjeni Hartovi
1984. Priče sa mračne strane Tales from the Darkside Rut Anderson epizoda Muki i Puki
1985 Alfred Hičkok predstavlja Alfred Hitchcock Presents konobarica epizoda Čovek sa juga
1988. Hotel Hotel Barbara Liman epizoda Duplo uzimanje
1990. Zeleno jutro Return to Green Acres Arlin televizijski film
1990—1991. Odvažni i lepi The Bold and the Beautiful Helen Meklejn 32 epizode
1991. U vrelini noći In the Heat of the Night Anabela van Bern epizoda Poker lažljivaca
1992. Kroz oči ubice Through the Eyes of a Killer gđa Belano televizijski film
1993. Peri Manson Perry Mason Beverli Kortni televizijski film
1994. Ptice 2: Kraj kopna The Birds II: Land's End Melani Danijels / Helen televizijski film
1994—1996. Nastavi da sanjaš Dream On Di ponavljajuća uloga
1997. Avanture iz knjige vrlina Adventures from the Book of Virtues Madam Sofroni / Moli Maus glas, epizoda Velikodušnost
1998. Bolnica Čikago Chicago Hope Alfreda Perkins epizoda Psihodrama
1998. Nove Betmenove avanture The New Batman Adventures Dona Dej glas, epizoda Zgodne sezone
1998. Ivnazija Amerike Invasion America gđa Makalister 2 epizode
2000. Gradić Providens Providence Konstanca Heming 3 epizode
2001. Soba košmara The Nightmare Room veštica epizoda Igre straha
2006. Kuća mode Fashion House Doris Tompson ponavljajuća uloga
2006. 4400 (TV serija) 4400 Lili Tajler epizoda Novi svet
2008. Mesto zločina: Las Vegas CSI: Crime Scene Investigation Karen Rozental epizoda Mladi čovek sa rogom
2009. Tajna njene bake Tribute gđa Henesi televizijski film
2011. Betmen: Hrabar i odvažan Batman: The Brave and the Bold kraljica Hipolita epizoda Trijumvirat terora
2012. Vaspitanje za početnike Raising Hope Nana epizoda Ni identičan ni dovoljno dobar predlog
2013. Kugar taun Cougar Town samu sebe epizoda Volite putovanja

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Mozaični prikaz Tipi Hedren u kultnoj sceni iz filma Ptice — Hičkokova galerija u Londonu

Modna kuća Luj Viton je, kao omaž Hedren i Hičkoku, u 2006. objavila kolekciju koja predstavlja modernu interpretaciju Hedreninog izgleda sa početka filma Marni. Njen izgled u filmu Ptice poslužio je kao inspiracija modnom dizajneru, Bilu Gejtenu, za kolekciju Džon Galijano jesen 2012.[117]

Naomi Vots je jednom prilikom izjavila da je interpretacija njenog lika u filmu Bulevar zvezda (2001) inspirisana izgledom i performansom Tipi Hedren u Hičkokovim filmovima.[118] Vots i Hedren su kasnije imale priliku da rade zajedno na filmu Ja volim Hakabis (2004), ali nisu delile nijednu scenu. Iza kamere, upoznao ih je reditelj filma, Dejvid O. Rasel. U jednom od kasnijih intervjua Vots je o Hedren izjavila sledeće: „Bila sam poprilično fascinirana njom. Svi ljudi oko nas su nam govorili da smo slične jedna drugoj”.[119]

Vots se u martu 2008. slikala za časopis Vanity Fair obučena kao Hedren u filmu Marni.[120] U istom broju časopisa slikala se i Džodi Foster obučena kao Melani Danijels, Hedrenin lik u Pticama.[121]

U Hičkokovoj galeriji u Londonu, nalazi se mozaik koji prikazuje Hedren u ulozi Melani Danijels.

Brojne lutke, uključujući i pojedina izdanja Barbika, rađene su po uzoru na Hedrenin izgled u Pticama.[122][123]

Utočište Šambala[uredi | uredi izvor]

U oktobru 1981. Hedren je kao producentkinja i glavna glumica objavila film Roar. Na ovom projektu radila je sa svojim tadašnjim suprugom, Noelom Marpalom, punih 11 godina, a osim njih dvoje u filmu se pojavljuje i Tipina ćerka Melani Grifit. Projekat je koštao 17 miliona dolara, a u njemu se pojavio veliki broj afričkih lavova. Hedren je nakon snimanja izjavila: „Ovo je verovatno jedan od najopasnijih filmova koje će Holivud ikada videti.” i dodala „Neverovatno da niko nije ubijen”. Tokom snimanja, Hedren, Maršal i Melani su jednom prilikom napali lavovi;[102] Jan de Bont, direktor fotografije, bio je prestravljen. Hedren je kasnije bila ko-scenarista dokumentarca Mačke Šambale (1985), u kome je govorila o iskustvu snimanja u Africi.

Performans Ptica za podršku Šambali u Holivudu 2006, sleva nadesno: Don Norte, Veronika Kartrajt, David Kerda, Tipi Hedren i Kevin Norte

Film je zaradio samo 2 miliona dolara, čime se mogla pokriti tek devetina budžeta, a Hedren je okončala svoj brak sa Maršalom već naredne godine. Međutim, Tipi je iskoristila film za osnivanje neprofitne organizacije Roar Foundation i utočište Šambala za lavove i tigrove, lociranog u Aktonu, na ivice pustinje Mohave u Kaliforniji. Hedren živi u blizini utočišta i obilazi ga jednom mesečno. U avgustu 2015, u intervjuu za magazin Ability objasnila je da nema kontakata između ljudi i životinja, ali i naglasila da su lavovi i tigrovi pripitomljeni pošto su još kao mladunčad bili u skloništu.[124] Hedren je bila osnivačica i predsednica Američke asocijacije svetilišta. Organizacija i dalje postoji.

Preuzela je brigu nad lavom Antona Šandora Leveja, pošto su mu vlasti San Franciska saopštile da ne može držati odraslog lava kao ljubimca u svojoj kući.[125] Šambala je postala novi dom i za dva bengalska tigra Majkla Džeksona, Sabua i Triler, pošto je on odlučio da zatvori svoj zoološki vrt u Los Olivosu. Triler je uginula 2012, od raka pluća. Njen brat, Sabu je i dalje u Hedreninom utočištu i, kako je ona izjavila, odličnog je zdravlja.[126] Hedren je dodala da Džekson nikada nije došao da obiđe svoje ljubimce, niti joj je finansijski pomogao.[126]

Dana 3. decembra 2007. utočište Šambala dospelo je na naslovne strane, pošto je jednog od zaposlenih, Krisa Ora, teško povredio tigar po imenu Aleksander.[127] Nekoliko dokumentaraca je snimano o Šambali, uključujući i 30-minutni film Lavovi: Kraljevi Serengetija (1995), u kome je narator bila Melani Grifit, kao i Život velikih mačaka (1998), koji je osvojio nagradu Genesis za najbolji dokumentarni film godine. Životinje iz utočišta poslužile su kao inspiracija umetnice En London, koja je počela svoju karijeru radeći za Tipi.[128]

Autobiografija[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana knjige

U novembru 2016. Hedren je objavila svoju autobiografiju pod naslovom Tipi: Memoari. U pisanju joj je pomogla Lindsi Harison, a knjigu je objavila kompanija Vilijam Morou.

U predgovoru knjige Hedren je napisala: „Bilo je krajnje vreme da prestanem da pričam tu priču svima oko sebe i da je konačno ispričam sebi”.[129]

Hedren u knjizi opisuje detalje odnosa sa rediteljem Alfredom Hičkokom, a pogotovo to kako ju je zlostavljao i maltretirao na snimanju filmova neposredno pre nego što je odlučila da prekine saradnju sa njim. Na promociji knjige izjavila je: „Najgore je kada postanete opsesija nekog za koga niste zainteresovani. Postalo je nepodnošljivo”.[130] Jednu od incidentnih situacija sa Hičkokom, u knjizi je opisala rečima:

„Iznenada me je zgrabio i počeo da me dodiruje. Bilo je perverzno, bilo je odvratno. Što sam mu se više opirala to je on postajao agresivniji.”

Knjiga je, kao i film Devojka, naišao na veoma pomešane reakcije. Od onih koji su joj čestitali na hrabrosti da govori o tome, do onih koji su je optuživali za „blaćenje slavnog reditelja”.

U jednom od intervjua tokom promocije, Hedren je otkrila da je originalni naziv knjige bio Otvorena vrata.

Naslednice[uredi | uredi izvor]

Melani Grifit i Dakota Džonson

Tipina ćerka, Melani Grifit, takođe je poznata holivudska glumica, a najviše se proslavila ulogama u filmovima Zaposlena devojka (1988) i Lolita (1997). Za ulogu u Zaposlenoj devojci nagrađena je Zlatnim globusom, kao i njena majka.[131] Zajedno sa Tipi pojavila se u filmu Roar (1981). Udala se za glumca Dona Džonsona.

Tipina unuka, Dakota Džonson, nastavila je porodičnu glumačku tradiciju. I ona je nagrađena Zlatnim globusom 2006. godine.[132] Svetsku slavu stekla je glavnom ulogom u filmu Pedeset nijansi sive. Tipi je u jednom intervjuu kroz smeh izjavila da nije pogledala film, a da ga neće pogledati ni Melani ni Don, jer bi to bilo previše neprijatno. Međutim, na premijeri rimejka kultnog horora Darija Arđenta, Suspirija, Dakota (koja tumači glavnu ulogu) se pojavila upravo sa Tipi, pošto je to žanr u kome se i njena baba proslavila. Tom prilikom Dakota je izjavila: „Baka mi je najveća i najbolja kritičarka.”[133][134]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

U dosadašnjoj karijeri, Hedren je nagrađena sa više od 40 nagrada i priznanja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b (jezik: engleski) „ORIGINAL SCREAM QUEEN DECRIES 'BIRDS' REMAKE AS FOUL”. www.mtv.com/. 16. oktobar 2007. Pristupljeno 29. april 2020. 
  2. ^ a b v g d (jezik: engleski) „Tippi Hedren — Awards”. IMDb. Pristupljeno 29. april 2020. 
  3. ^ (jezik: engleski) „Tippi Hedren talks about kissing Sean Connery and more at the Michigan Theater”. www.annarbor.com. Pristupljeno 29. april 2020. 
  4. ^ (jezik: engleski) „Sean Connery e Tippi Hedren nel film Marnie di Alfred Hitchcock”. www.pinterest.com. Pristupljeno 29. april 2020. 
  5. ^ (jezik: engleski) „The day I learned about Charlie Chaplin's bizarre directing style with Marlon Brando and Sophia Loren”. Гардијан. Pristupljeno 29. april 2020. 
  6. ^ (jezik: engleski) „Hitchcock, Chaplin, Lions and Sexism: Tippi Hedren at the Viennale”. filmmakermagazine.com. Pristupljeno 29. april 2020. 
  7. ^ (jezik: engleski) „Звезда на Холивудској стази славних”. Holivudska staza slavnih. Pristupljeno 29. april 2020. 
  8. ^ a b „Tippi Hedren gets star on the Orinda Theater Walk of Fame”. Contracostatimes.com. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  9. ^ a b v Grigsby Bates, Karen (14. 6. 2012). „Nailing The American Dream, With Polish”. American Dreams: Then And Now. NPR. Pristupljeno 22. 10. 2012. 
  10. ^ Morris, Regan (3. 5. 2015). „How manicures saved Vietnam refugees”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 2. 2020. 
  11. ^ Edmondson, Michael (10. 3. 2016). Success: Theory and Practice (na jeziku: engleski). Business Expert Press. ISBN 978-1-63157-422-1. 
  12. ^ a b „Search Birth Certificates Index”. Minnesota Historical Society. CERTID# CERTID# 1930-03148. Pristupljeno 9. 3. 2015. 
  13. ^ a b „Tippi Hedren Biography (1935-)”. FilmReference.com. Pristupljeno 6. 1. 2017. 
  14. ^ „Patty Davis”. Pristupljeno 29. april 2020. 
  15. ^ „Biodata”. Thebiographychannel.co.uk. Arhivirano iz originala 7. 10. 2013. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  16. ^ „Showtimes, reviews, trailers, news and more - MSN Movies”. MSN.com. Arhivirano iz originala 2. 2. 2014. g. Pristupljeno 6. 1. 2017. 
  17. ^ „Movies”. 
  18. ^ „Tippi Hedren films, blockbuster.com; retrieved January 22, 2014”. Arhivirano iz originala 3. 1. 2012. g. 
  19. ^ Phyllis Quinn; Sue Russell; Georgia Holt (1988). Star Mothers: The Moms Behind the Celebrities. Simon and Schuster. str. 287. ISBN 0-671-64510-2. 
  20. ^ a b Vroman, Lavender. Tippi Hedren airs out her early acting days, wildlife preservation, Antelope Valley Press, p. A6, September 30, 2004.
  21. ^ Moral ("The Birds"), p. 16.
  22. ^ a b v Millard, Rosie (27. 7. 2012). „Hitchcock's girl”. FT Magazine. Pearson PLC. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  23. ^ Abel, Olivia (29. 4. 2002). „Passages”. People.com. Arhivirano iz originala 21. 2. 2014. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  24. ^ „Michael Jackson's Tigers Adopted by Melanie Griffith's Mom”. Abcnews.go.com. 21. 6. 2006. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  25. ^ a b „Tippi Hedren: Alfred Hitchcock tried to destroy my career”. The Sunday Times. 11. 9. 2008. Pristupljeno 20. 12. 2012. 
  26. ^ a b Tran, My-Thuan (5. 5. 2008). „THE STATE; A mix of luck, polish; Vietnamese dominance of the manicure trade started with the help of a U.S. star”. Los Angeles Times. str. A1. Pristupljeno 25. 6. 2013. 
  27. ^ Frere, Eileen (28. 4. 2015). „SOCIETY: Hollywood actress dubbed 'godmother of Vietnamese nail industry'” (Video). ABC7 Eyewitness News. Los Angeles, CA: KABC-TV. Pristupljeno 6. 5. 2015. „How so many Vietnamese people came to choose the nail trade dates back 40 years and involves a Hollywood actress.” 
  28. ^ Sonoma International Film Festival website, sonomaportal.com; accessed March 10, 2015.
  29. ^ „"Happy Hands" Wins Award at Sonoma Film Festival”. BNFF.com. Buffalo Niagara Film Festival (BNFF). 17. 4. 2014. Arhivirano iz originala 10. 5. 2015. g. Pristupljeno 6. 5. 2015. 
  30. ^ a b Tippi Hendren Nail Scholarship Fund Arhivirano 2013-12-02 na sajtu Wayback Machine, modernsalon.com; accessed March 10, 2015.
  31. ^ a b Gardner, Eriq (16. 12. 2013). „Tippi Hedren Gets $1.5 Million After a Gallon of Water Falls onref name= Her Head”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
  32. ^ Lightfoot Garrett, Tommy (20. 12. 2013). „EXCLUSIVE! Tippi Hedren Comes To Highlight Hollywood To Shoot Down Erroneous Reports About Lawsuit Award, Star Implores Supporters Of Shambala that "The Fight Is Far From Over"”. Highlight Hollywood. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
  33. ^ Moral ("Marnie"), p. 16.
  34. ^ McGilligan, str. 614–15
  35. ^ a b v Spoto 2009, str. 170
  36. ^ Moral ("The Birds"), p. 166.
  37. ^ McGilligan, str. 615
  38. ^ a b Taylor, str. 266
  39. ^ a b Counts, Kyle B. „THE MAKING OF ALFRED HITCHCOCK'S THE BIRDS”. HitchcockWiki.com. Arhivirano iz originala 29. 7. 2012. g. Pristupljeno 24. 7. 2013. 
  40. ^ a b Topel, Fred (6. 8. 2012). „Hitchcock 'Was a Monster': Tippi Hedren and HBO's 'The Girl'”. Movieline. Pristupljeno 24. 7. 2013. 
  41. ^ McGilligan, str. 621
  42. ^ „Tippi Hedren: Alfred Hitchcock tried to destroy my career”. The Times. HitchcockWiki.com. 11. 9. 2008. Pristupljeno 24. 7. 2013. 
  43. ^ a b v g Spoto 2009, str. 172
  44. ^ a b v g Nepales, Ruben V. (11. 8. 2012). „Tippi Hedren reveals real horror of working with Hitchcock”. Inquirer Entertainment. Pristupljeno 23. 7. 2013. 
  45. ^ McGilligan, str. 627–28
  46. ^ Spoto 2009, str. 176–77
  47. ^ McGilligan, str. 628
  48. ^ McGilligan, str. 664
  49. ^ „Festival de Cannes: The Birds”. festival-cannes.com. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  50. ^ Variety Staff (31. 12. 1962). „Review: 'The Birds'”. Variety. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  51. ^ Premiere Magazine. „100 Greatest Movie Characters of All Time”. Filmsite.org. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  52. ^ a b Moral ("Marnie"), p. 19.
  53. ^ John Hunt (26. 3. 2012). „Official list of Winston Graham novels at”. Cartog.co.uk. Arhivirano iz originala 23. 3. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  54. ^ McGilligan, str. 635
  55. ^ McGilligan, str. 643
  56. ^ a b Leon Worden. „SCV NEWSMAKER OF THE WEEK: Tippi Hedren”. Santa Clarita Valley Historical Society. Pristupljeno 5. 3. 2005. 
  57. ^ McGilligan, str. 644
  58. ^ Variety Staff (31. 12. 1963). „Review: 'Marnie'”. Variety. Pristupljeno 14. 2. 2016. 
  59. ^ „The blonde queen of King Alfred”. The Guardian. UK. 6. 8. 1999. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  60. ^ Stafford, Jeff. „Marnie (1964)”. Turner Classic Movies. US. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
  61. ^ Brody, Richard (17. 8. 2016). „“Marnie” Is the Cure for Hitchcock Mania”. The New Yorker. US. Pristupljeno 23. 11. 2016. 
  62. ^ Christy, Marian (23. 7. 1973). „Hitchcock Too Possessive, Demanding”. The Beaver County Times. Pristupljeno 25. 7. 2013. 
  63. ^ McGilligan, str. 747
  64. ^ Brady, James (13. 3. 1994). „In step with Tippi Hedren”. The Item. Pristupljeno 23. 7. 2013. 
  65. ^ Spoto 1983, str. 456
  66. ^ Spoto 2009, str. 174–75
  67. ^ a b Spoto 2009, str. 173
  68. ^ Spoto 2009, str. 174
  69. ^ a b Spoto 2009, str. 183
  70. ^ Spoto 2009, str. 182
  71. ^ Spoto 1983, str. 472
  72. ^ a b McGilligan, str. 646
  73. ^ Spoto 1983, str. 475
  74. ^ a b Spoto 2009, str. 187
  75. ^ Taylor, str. 272
  76. ^ Spoto 2009, str. 180
  77. ^ Moral ("Marnie"), p. 100.
  78. ^ McGilligan, str. 685
  79. ^ Hicklin, Aaron (18. 3. 2013). „Ladies We Love: Tippi Hedren”. Out. Pristupljeno 25. 7. 2013. 
  80. ^ Moral ("Marnie"), p. 265.
  81. ^ „Interview with Tippi Hedren”. HBO. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  82. ^ Rushfield, Richard (8. 10. 2012). „Kim Novak tells all”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. Pristupljeno 13. 5. 2013. 
  83. ^ Shales, Tom (14. 10. 1996). „Kim Novak: No Fear of Falling”. The Washington Post. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
  84. ^ Bravo, Tony (21. 5. 2018). „'Vertigo' star Kim Novak talks Hitchcock, #MeToo at sold-out Castro celebration”. San Francisco Chronicle. Pristupljeno 15. 1. 2019. 
  85. ^ „Hopkins's hitch with Hedren”. London Evening Standard. Daily Mail and General Trust. 8. 1. 2013. Pristupljeno 10. 1. 2013. 
  86. ^ Goldman, Andrew (5. 10. 2012). „The Revenge of Alfred Hitchcock's Muse”. The New York Times. Pristupljeno 25. 7. 2013. 
  87. ^ Stephens, John (12. 7. 2012). „Tippi Hedren, 'The Birds' Star: Alfred Hitchcock Ruined My Career (VIDEO)”. The Huffington Post. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  88. ^ a b v Paul, str. 85
  89. ^ Epstein, Jerry. Remembering Charlie, Doubleday. 1989. ISBN 0385262825. str. 257.
  90. ^ Chaudhuri, Anita (6. 8. 1999). „The blonde queen of King Alfred”. The Guardian. London. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  91. ^ Milton, Joyce. Tramp: The Life of Charlie Chaplin, Da Capo Press Inc. 1998. ISBN 978-0306808319. str. 529.
  92. ^ „Tippi Acts for Hitchcock and Chaplin”. The Vindicator. 11. 5. 1966. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  93. ^ Green, Paul. Jeffrey Hunter: The Film, Television, Radio and Stage Performances, McFarland & Co Inc. 2014. ISBN 978-0786478682. str. 124.
  94. ^ „'Harrad' Isn't Just 'Another Dirty Movie'”. Sarasota Journal. 21. 4. 1972. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  95. ^ Christy, Marian (24. 7. 1973). „Hitchcock Too Possessive, Demanding”. Beaver County Times. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  96. ^ a b Paul, str. 86
  97. ^ a b „Tippi Hedren”. Roar The Movie. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  98. ^ Frye, Carrie (19. 10. 2012). „How To Get Your Lion Back When It Runs Away: Life Lessons From Tippi Hedren”. The Awl. Arhivirano iz originala 15. 2. 2016. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  99. ^ Sellars, Randolph (11. 11. 2011). „The Most Dangerous Movie Ever Made”. RandolphSellars.com. Arhivirano iz originala 19. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  100. ^ „The making of Roar”. Roar The Movie. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  101. ^ „Tippi Hedren Learns the Law of the Jungle: When An Elephant Decides to Ad Lib, Look Out”. People. 11. 7. 1977. Arhivirano iz originala 06. 04. 2015. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  102. ^ a b v Bealmear, Bart (14. 4. 2015). „'Roar': Cast and crew risked life and limb in the most dangerous movie ever made, 1981”. DangerousMinds.net. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  103. ^ Yamato, Jen (11. 4. 2015). „‘Roar’: The Most Dangerous Movie Ever Made”. The Daily Beast. Pristupljeno 31. 3. 2019. 
  104. ^ Stranac među nama na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
  105. ^ „My particular role was neither bold nor beautiful - Tippi Hedren”. Emmy Award. Arhivirano iz originala 09. 11. 2019. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  106. ^ Green, Ann (13. 3. 1994). „Retro : A Flock of Terror, Part II”. Los Angeles Times. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  107. ^ Smith, Liz (17. 3. 1994). „'Nobody's Fool', the life of Danny Kaye”. Newsday - Long Island. New York. 
  108. ^ Paul, str. 84
  109. ^ Topel, Fred (2. 5. 2012). „Roughing It: An Interview with Tippi Hedren”. CraveOnline. Arhivirano iz originala 7. 1. 2017. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  110. ^ „'Chicago Hope' revives Alfred Hitchcock”. The Spokesman-Review. 21. 1. 1998. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  111. ^ Christopher, Rob (3. 4. 2012). „Bird Talk With Tippi Hedren”. Chicagoist. Arhivirano iz originala 4. 4. 2012. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  112. ^ Cinema Fanatic (26. 4. 2012). „TCM Classic Film Festival 2012: Tea With Tippi Hedren”. Yam-Mag.com. str. 4. Arhivirano iz originala 04. 12. 2021. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  113. ^ Brookins, Laurie (25. 5. 2018). „Hitchcock Heroine Tippi Hedren on Her Jewelry Collection and Her Latest Role With Gucci”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  114. ^ (jezik: engleski) „Unforgettable ”. IMDb. Pristupljeno 1. maj 2020. 
  115. ^ Radish, Christina (14. 9. 2013). „Billy Bob Thornton Talks JAYNE MANSFIELD'S CAR, Getting Back in the Director's Chair, BAD SANTA 2, FX's FARGO Miniseries, and More”. Collider. Complex Media. Pristupljeno 22. 8. 2018. 
  116. ^ „BBC - I Love Blue Peter - Trivia about Simon Groom, Peter Duncan”. BBC. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  117. ^ Galliano pre-fall 2012, style.com; accessed March 10, 2015.
  118. ^ „Naomi Watts interview”. Lynchnet.com. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  119. ^ „Naomi Watts on Funny Games and The Birds”. Movies.about.com. 10. 4. 2012. Arhivirano iz originala 20. 4. 2013. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  120. ^ „The Hitchcock Hollywood Portfolio”. Vanity Fair. Arhivirano iz originala 17. 7. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  121. ^ „Hitchcock Classics: Entertainment & Culture”. Vanityfair.com. Arhivirano iz originala 16. 10. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  122. ^ „Alfred Hitchcock The Birds Barbie Doll - MATTEL - Hitchcock - Dolls at Entertainment Earth”. Dawn Johnson. Pristupljeno 30. april 2020. 
  123. ^ „Explore Popscicle Hell's photos on Flickr.”. Dawn Johnson. Pristupljeno 30. april 2020. 
  124. ^ „Tippi Hedren — Birds, Tigers, Lions, Oh My!”. ABILITYMagazine.com. ABILITY Magazine. 1. 6. 2015. Pristupljeno 4. 8. 2015. 
  125. ^ Gambin 2012.
  126. ^ a b „Thriller's Gone: Michael Jackson's Tiger Dies of Lung Cancer”. 28. jun 2012. Pristupljeno 30. april 2020. 
  127. ^ „Tiger attack at star's sanctuary”. BBC News. 4. 12. 2007. Pristupljeno 8. 1. 2013. 
  128. ^ „About Anne”. Pristupljeno 30. april 2020. 
  129. ^ Hedren 2016, str. 5
  130. ^ (jezik: engleski) „Tippi Hedren: Alfred Hitchcock Assaulted Me After I Refused To Sleep With Him”. Inside Edition. 2. novembar 2016. Pristupljeno 1. maj 2020. 
  131. ^ (jezik: engleski) „Melanie Griffith — Awards”. IMDb. Pristupljeno 30. april 2020. 
  132. ^ (jezik: engleski) „Dakota Johnson — Awards”. IMDb. Pristupljeno 30. april 2020. 
  133. ^ (jezik: engleski) „Dakota Johnson Says Grandmother Tippi Is Her Toughest Critic E! Red Carpet & Award Shows”. E! Red Carpet & Award Shows. 25. oktobar 2018. Pristupljeno 30. april 2020. 
  134. ^ (jezik: engleski) „Dakota Johnson at Suspiria premiere with grandma Tippi Hedren”. Daily Mail. 25. oktobar 2018. Pristupljeno 30. april 2020. 
  135. ^ „Women of Vision Awards - Women in Film and Video of Washington, DC”. wifv.org. Pristupljeno 6. 1. 2017. 
  136. ^ „Presidential Medal - President - Hofstra University, New York”. Hofstra.edu. Pristupljeno 6. 1. 2017. 
  137. ^ „Tippi Hedren among honorees at film festival”. Reviewjournal.com. 4. 6. 1999. Pristupljeno 8. 1. 2013. 
  138. ^ „Front Pages”. SanDiegoMagazine.com. jun 2004. Arhivirano iz originala 14. 9. 2016. g. Pristupljeno 6. 1. 2017. 
  139. ^ „Presenting 2005 Living Legacy Awards!”. WIC. Pristupljeno 8. 1. 2013. 
  140. ^ [1] Arhivirano 2007-03-02 na sajtu Wayback Machine
  141. ^ „Academy of Art University's 2nd Epidemic Film Festival Dazzles Hollywood Elite”. Academyart.edu. Pristupljeno 8. 1. 2013. 
  142. ^ Staff (15. 10. 2011). „2005-2010 Past Celebrity Honorees | LA Femme International Film Festival”. Lafemme.org. Arhivirano iz originala 06. 11. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  143. ^ „Humane Society website re Hedren's 2010 Genesis Award”. Humanesociety.org. Arhivirano iz originala 27. 10. 2018. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  144. ^ „BRAVEHEART WOMEN.COM ANNOUNCES 2010 HONOREES”. Westside Today. Arhivirano iz originala 25. 08. 2012. g. Pristupljeno 8. 1. 2013. 
  145. ^ „Tippi Hedren honored for animal preserve”. orlandobulletin.com. Arhivirano iz originala 24. 7. 2012. g. Pristupljeno 8. 1. 2013. 
  146. ^ a b v BWW News Desk (11. 4. 2011). „Tippi Hedren Honored From Coast to Coast”. BroadwayWorld.com. 
  147. ^ „An Exciting Night At The Omni Awards”. Canyon News. 9. 10. 2011. Arhivirano iz originala 12. 11. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  148. ^ „The New York Film Academy (NYFA) Presents Honorary MFA Degree to Tippi Hedren Page 2”. Broadwayworld.com. 25. 1. 2012. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  149. ^ Lisa KennedyDenver Post Film Criticdenverpost.com (14. 9. 2010). „Actors Vince Vaughn and Tippi Hedren join the packed finale”. The Denver Post. Pristupljeno 8. 1. 2013. 
  150. ^ Vasquez, Gordon (13. 10. 2014). „Tippi Hedren, Bel Air Film Festival 2014” (Video). Dailymotion. Pristupljeno 6. 5. 2015. 
  151. ^ „Bellacures and OPI Honor Tippi Hedren”. NAILS Magazine. Pristupljeno 14. 11. 2015. 
  152. ^ http://thetailwaggersfoundation.org/events/
  153. ^ „Tippi Hedren: What Makes an Icon?”. 24. 2. 2017. Архивирано из оригинала 01. 07. 2017. г. Приступљено 30. 04. 2020. 
  154. ^ „Palm Springs Animal Shelter Honors Tippi Hedren with”. BroadwayWorld.com. Приступљено 2. 4. 2020. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Hedren, Tippi. Tippi: A Memoir [Типи Хедрен, Типи: Мемоари], William Morrow, 2016, 288 стр. ISBN 978-0062469038
  • McGilligan, Patrick. Alfred Hitchcock: A Life in Darkness and Light [Patrik Makgiligan, Alfred Hičkok: Život u svetlu i tami], It Books, 2004 (preštampano), 864 str. ISBN 978-0060988272
  • Moral, Tony Lee. Hitchcock and the Making of Marnie [Toni Li Moral, Hičkok i stvaranje „Marni”], Scarecrow Pres, 2013 (ревидирано издање), 340 стр. ISBN 978-0810891074
  • Moral, Tony Lee. The Making of Hitchcock's The Birds, Scarecrow Pres [Toni Li Moral, Stvaranje Hičkokovih „Ptica”], Scarecrow Pres, 2013 (ревидирано издање), 224 стр. ISBN 978-1842439548
  • Taylor, John Russell. Hitch: The Life and Times of Alfred Hitchcock [Džon Rasel Tejlor, Hič: Život i vreme Alfreda Hičkoka], Bloomsbury Reader, 2013, 318 str. ASIN B00BWL8L0C
  • Spoto, Donald. The Dark Side of a Genius [Donald Spoto, Mračna strana genija], Little Brown & Co, 1983, 594 стр. ISBN 978-0316807234
  • Spoto, Donald. Spellbound by Beauty [Donald Spoto, Očaran lepotom], Three Rivers Press, 2009, 368 стр. ISBN 0307351319
  • Paul, Louis. Tales from the Cult Film Trenches: Interviews with 36 Actors from Horror, Science Fiction and Exploitation Cinema [Luj Pol, Priče iza kultnih filmova: Intervjui sa 36 glumaca iz horor, naučnofantastičnih i eksploatacionih filmova], McFarland, 2007, 336 стр. ISBN 0786429941
  • Gambin, Lee (2012). Massacred By Mother Nature: Exploring the Natural Horror Film. Midnight Marquee Press, Inc. ISBN 1936168308. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Типи_Хедрен&oldid=26658185”