Farska Ostrva

Farska Ostrva Føroyar (farski) Færøerne (danski)
Zastava Grb
Himna: Tú alfagra land mítt
Glavni grad	Torshavn
Službeni jezik	farski i danski
Vladavina
— Kraljica	Frederik X Danski
— Visoki komesar	Dan M. Knudsen
— Premijer	Kaj Leo Johansen
Istorija
Nezavisnost	nema, deo Kraljevine Danske lokalna autonomija od 1948.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	1.399 km2 (181)
— voda (%)	0,5
Stanovništvo	‍
— 2014.	48.308  (214)
— gustina	33,1 st./km2 (168)
Ekonomija
Valuta	farska kruna
— stoti deo valute	‍ојра ‍
— kod valute	DKK
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +0 (WET) UTC +1 (WEST)
Internet domen	‍.fo‍
Pozivni broj	+298
Nacionalna životinja	ovan

Farska Ostrva (prevedeno na srp. Овчија острва; fsk. Føroyar, dan. Færøerne), predstavljaju jednu od tri konstitutivne teritorije Danskog kraljevstva sa visokim stepenom autonomije (izuzetak je odbrana i spoljna politika). Farska Ostrva imaju sopstvene predstavnike u Nordijskom savetu.

Farska Ostrva čini grupa od 18 većih ostrva smeštenih između severnog Atlantika i Norveškog mora ukupne površine 1.400 km².

Tradicionalno su tesno povezana sa Islandom, Šetlandskim ostrvima, Orknijskim ostrvima, Hebridima i Grenlandom. Arhipelag se od Norveške odvojio 1814. godine.

Istorija

Glavni članak: Istorija Farskih ostrva

Rana istorija ostrva nije baš najjasnija. Prema lokalnoj legendi, Farejinga sagi (Færeyinga Saga), doseljenici koji su napustili Norvešku zbog tiranije norveškog kralja Haralda Lepokosog naselili su ostrva početkom devetog veka. Takođe postoje dokazi o dolasku Irskih monaha u devetom veku, koji su doveli sa sobom ovce. Početkom 11. veka Sigmund, čija je porodica naseljavala južna ostrva, poslat je iz Norveške da pridobije vlast na ostrvima u ime kralja Ulava Trigvasona, kralja Norveške. On je doneo sa sobom hrišćanstvo, iako je kasnije ubijen, norveška dominacija nad ostrvima se održala. Norveška kontrola se nastavila do 1380, kada je Norveška ušla u uniju sa Danskom, koja se kasnije pretvorila u duplu monarhiju Danska-Norveška. Reformacija crkve je došla na ostrva 1538. godine. Kada je Danska napustila Norvešku sporazumom u Kilu 1814, Danska je zadržala vlast na Farskim ostrvima.

Monopol u trgovini na ostrvima je ukinut 1856. Od tada, zemlja razvija samostalnu ribolovnu pomorsku flotu. 1888. se probudila nacionalna svest stanovnika ostrva oko borbe za farski jezik. Posle 1906. sve više se javljala nacionalna svest kod stanovnika pojavom političkih partija na ostrvima.

12. aprila 1940, Farska ostrva je okupirala Britanska vojska posle invazije Danske od strane nacističke Nemačke. Vojska je došla na ostrva da bi sprečila eventualni pokušaj Nemaca da okupiraju i Farska ostrva. 1942—43, Britanski kraljevski inženjeri sagradili su jedini aerodrom na ostrvima, Vagar aerodrom. Posle rata je vraćena kontrola Danske nad ostrvima, ali je 1948. godine data lokalna autonomija, dajući ostrvima veliku lokalnu autonomiju. Farska ostrva su odbila da zajedno sa Danskom uđu u Evropsku ekonomsku zajednicu (sadašnju Evropsku uniju) 1973. godine. Ostrva su doživela ekonomsku krizu propadanjem ribarske industrije početkom 1990-ih i od tada ulažu dosta napora u promeni privrede ostrva.

Geografija

Satelitski snimak ostrva

Farska ostrva su grupa od 18 ostrva, zapadno od severne Evrope, između Norveškoga mora i severnog Atlantskog okeana, na pola puta između Norveške i Islanda. Koordinate su 62° 00′ N 06° 47′ W. Površina ostrva iznosi 1.399 km², uključujući reke i jezera, sa obalom od 1.117 km. Jedino nenaseljeno ostrvo je Litla Dimun.

Generalno, Farska ostrva imaju hladnije leto i blagu zimu, uglavnom je uvek oblačno, česte su pojave magle i dosta je vetrovito. Iako je severna zemlja, zbog Golfske struje klima je amelioratedna. Ostrva su pretežno strma i bez vegetacije. Farska ostrva imaju najstrmije morske litice u Evropi. Najniža tačka je 0, dok je najviša 882 m iznad mora. Zbog litica gradnja saobraćajnica je otežana, pa je tek odnedavno počela izgradnja tunela.

• Spisak ostrva Farskih Ostrva

Politika

Glavni članak: Politika Farskih ostrva

Administrativna podela ostrva.

ostrva su administrativno podeljena na 34 opštine sa oko 120 gradova i sela. Tradicionalno, takođe postoje i 6 regija (sýslur):

• Eysturoyar sýsla og valdømi - čini ga ostrvo Ejsturojar. 5 članova parlamenta se bira.
• Norðoyar sýsla og valdømi (u prevodu znači "Severna ostrva") - čine ostrva: Bordoj, Fugloj, Kalsoj, Kunoj, Svinoj i Vidar. 4 člana parlamenta se bira.
• Sandoyar sýsla og valdømi - ostrvo Sandoj, Litla Dimun, Skuvoj, Strejmojar. 2 člana parlamenta se biraju.
• Streymoyar sýsla je podeljeno na:
  • Norðstreymoyar valdømi - severni Strejmoj. 2 člana parlamenta se biraju.
  • Suðurstreymoyar valdømi - južni Strejmoj, Hestur, Koltur i Nolsoj. 8 članova parlamenta se biraju.
• Suðuroyar sýsla og valdømi - Suduroj. 4 člana parlamenta se biraju.
• Vága sýsla og valdømi - čine ostrva Vagar i Mikines. 2 člana parlamenta se biraju.

Sedište vlade

Danas se izbori održavaju na opštinskom nivou, na nacionalnom (za farski parlament Løgting), kao i za Danski parlament Folketing. Za farski parlament postoji 7 izbornih jedinica, podeljenih na regije (6), dok je Strejmoj podeljen na severni i južni deo (Torshavn regija).

Vlada na Farskim ostrvima ima zakonodavnu vlast za pitanja od lokalnog značaja. Premijer (predsednik vlade) se zove Løgmaður, dok se ostali ministri zovu landsstýrismaður

Prva izdata poštanska marka od pošte Farskih ostrva 1. aprila 1976.

Odnos Farskih ostrva i Danske

Sporazumom u Kilu 1814. godine je ukinuta unija Danske i Norveške. Norveška je pripala Kraljevini Švedskoj, ali su Farska ostrva, Island i Grenland ostala u posedu Danske. Zbog toga, parlament na ostrvima je ukinut 1816, gde su Farska ostrva bila pod upravom Danske (isti status kao i opštine po Danskoj). 1851. godine, parlament je ponovo uveden, ali je više imao ulogu savetodavnog tela do 1948. godine.

Posle Drugog svetskog rata, jedan deo stanovništva je bio za nezavisnost od Danske. 14. septembra 1946. održani su lokalni izbori sa pitanjem oko statusa ostrva. Izbori nisu bili referendum, pošto parlament nije bio obavezan da prizna mišljenje građana. To je bio prvi put da se stanovništvo Farskih ostrva pita da li favorizuju nezavisnost ili žele i dalje da budu deo Kraljevine Danske. Ishod glasanja je pokazao da, za tanku većinu, stanovnici ostrva žele nezavisnost. Međutim, pre nego što su mogli doneti odluku, koalicija na vlasti je pala, pa su se morali održati novi izbori nekoliko meseci kasnije. Novu koaliciju koja je došla na vlast su činile stranke koje su bile za to da ostrva ostanu deo Kraljevine. Umesto nezavisnosti napravljen je kompromis: u parlamentu je donesen zakon o samoupravi (autonomiji), koji je stupio na snagu 1948. godine. Farskim ostrvima je data velika autonomija, dok Danska daje godišnje subvencije.

Stanovnici Farskih ostrva su danas izjednačeni oko pitanja nezavisnosti. U oba bloka vladaju razna mišljenja. Neki od onih koji favorizuju nezavisnost misle da nezavisnost treba da bude „preko noći“, dok drugi misle da nezavisnost treba da dobiju postepeno u saradnji sa danskom vladom. Unionisti pozdravljaju sve veći stepen autonomije ostrva zadržavajući veze sa Danskom.

Odnos Farskih ostrva i EU

Farska ostrva nisu deo Evropske unije, što se eksplicitno napominje u Rimskom sporazumu. Protokol o prijemu Danske u Evropsku zajednicu napominje da se državljani Danske koji žive na Farskim ostrvima ne svrstavaju u državljane Danske. Odatle sledi da danski državljani koji žive na Farskim ostrvima nisu državljani Evropske unije (iako, drugi državljani zemalja članica koji žive na ostrvima jesu državljani EU-a). Farska ostrva nisu deo Šengenskog sporazuma.

Privreda

Posle velike ekonomske krize na početku 1990-ih, koja je došle usled loših ulova i lošeg upravljanja, Farska ostrva su se vratila na pravi put. Nezaposlenost je 1998. bila 5%, a 2006. je svedena na 3% (jedna od najmanjih u Evropi). Ipak, zbog potpune zavisnosti od ribolova, privreda je i dalje ranjiva. Stanovnici se nadaju da će izgradnja novih postrojenja za preradu ribe doprineti jačanju privrede. Izvorišta nafte oko ostrva daju nadu za oporavak privrede.

Od 2000, započeti su novi projekti u informacionim tehnologijama i poslovanju radi podsticanja novih ulaganja. Rezultati ovih projekata su nepoznati, ali postoji nada da će doneti kvalitetniju tržišnu privredu na ostrva.

Mala nezaposlenost, međutim, ne znači da se ekonomska situacija na ostrvu poboljšava. Mnogo mladih se nakon završetka studija preseli u Dansku ili druge evropske zemlje. Zbog toga na ostrvima ostaje pretežno starije stanovništvo, od kojeg veći deo nema odgovarajuće znanje u oblasti informacionih tehnologija (IT).

• BDP-PPP : 1 milijarda $.
• BDP — stvarni rast: 10% (2001 pred.)
• BDP — po stanovniku: PPP — 22.000 $ (2001 pred.)

Saobraćaj

Aerodrom Vagar je jedini aerodrom u zemlji. Zbog planinskog reljefa i relativno male površine Farskih ostrva, nije moguć saobraćaj sa mnogo zemalja sveta. Oko 80% stanovništva je povezano tunelima ispod okeana, mostovima što spajaju tri najveća ostrva i tri veća ostrva na severu, dok su dva velika ostrva na jugu povezana brzim i modernim trajektima. 458 km dobrih puteva povezuju svako selo, sem na sedam manjih ostrva, koji imaju po jedno selo na ostrvu.

Stanovništvo

Većina stanovništva čini farski narod, germanskog porekla. Farski jezik, kao i danski, govori cela zemlja. Većina Farana govori tečno i engleski, naročito stanovništvo iz većih mesta i mlađi, koji uče engleski u školama.

Stanovništvo ostrva je rašireno po celoj zemlji i do pre nekoliko decenija urbanizacija nije bila prisutna. Industrijalizacija zemlje je bila decentralizovana, pa je i stanovništvo ostalo ruralno. Međutim, privreda sela sa lošim lukama i nepovoljnim lokacijama je bila žrtva modernizacije, jer u nekadašnjim poljoprivrednim delovima nema mladih ljudi. Delovi kao što su: (Fugloy), (Svínoy), (Mykines), (Skúvoy) i (Dímun), loše su povezani sa ostatkom zemlje, zbog nepredvidivih vremenskih prilika koje mogu zaustaviti saobraćaj.

Upravna podela

Pogledati: Upravna podela Farskih ostrva

Upravno, ostrvlje je podeljeno na 30 opština (fsk. kommunur), koje se potom dele na 120 naseljenih mesta.

Istorijski, postoji 6 oblasti (fsk. sýslur): Nordojar, Ejsturoj, Strejomoj, Vagar, Sandoj i Suduroj. Ranije su oblasti imale i svoje „prolećne skupštine“, a danas su više ceremonijalnog oblika.

Religija

Religija na Farskim ostrvima je deo luteranskog pokreta. Druga religija po zastupljenosti je baptistička zajednica. Farska ostrva, koja se nalaze između Škotske i Islanda, su delom bila pod vlašću Danske, i kao takva, dugo su praktikovala istu religiju kao i Danci.

Prema službenim statistikama iz 2002. godine, 84,1% su vernici državne crkve "Farske narodne crkve" (Fólkakirkjan), luteranske crkve.

Hrišćanstvo je došlo na ostrvo oko 1000. godine. Na početku pod Norveške, Farska ostrva su pripala Danskoj 1523. Zadnji katolički biskup (Amundur Olavson) je zamenjen sa prvim luteranskim biskupom, Jens Gregersøn Riber 1540. godine.

Prema legendi, kralj Norveške je rekao Sigmundu da ode brodom na Farska ostrva. Sigmund je rekao da moraju 18 ostrva (koja čine Farska ostrva) načini hrišćanskim, što je i uradio prema legendi. Ovaj događaj se navodno desio oko 1000. godine, ali prva katolička crkva je osnovana tek oko 1100. godine.

Kultura

Farska ostrva imaju specifičnu kulturu, ali ima i elemente kultura Norveške, Islanda i Danske.

Nordijska kuća na Farskim ostrvima

Nordijska kuća na Farskim ostrvima je najvažnija kulturna institucija. Za cilj ima promociju nordijske i farske kulture, što lokalno, što u drugim nordijskim zemljama. Erlendur Paturson (1913—1986), farski član Nordijskog saveta, dao je ideju za izgradnju takve ustanove na ostrvu. Konkurs je održan 1977. godine i bilo je 158 prijavljenih radova. Izabran je rad Ole Srena iz Norveške i Kolbrune Ragnarsdotir sa Islanda. Držeći se tradicije, arhitekte su zamislile da zgrada ima oblik kuće vilenjaka. Zgrada je danas jedna od najlepših u Skandinaviji. Kuća je otvorena u Torshavnu 1983. godine. Nordijska kuća je pod upravom kulturne organizacije pod patronatom Nordijskog saveta ministara. Nordijskom kućom upravlja komitet od 8 članova, 3 sa Farskih ostrva i 5 iz drugih zemalja Skandinavije. Direktora kuće određuje komitet na period od 4 godine.

Naučna studije

Naučne studije su započete 1952. sa ciljem promocije i saradnje u svim poljima obrazovanja, čuvanja naučne literature i objavljivanja rezultata istraživanja vršenih na Farskim ostrvima. Godišnje se objavi Fróðskaparrit. Istraživački rad vodi Univerzitet Farskih ostrva koji je i jedina ustanova visokog obrazovanja na ostrvima.

Tradicionalna hrana

Tradicionalna hrana na Farskim ostrvima se uglavnom sastoji od mesa i krompira, a manje od svežeg povrća. Ovčetina je osnovni sastojak za puno jela, na ostrvima koji nose naziv Ovčija ostrva. Karakteristična je i upotreba mesa i sala kitova koje se dobija tradicionalnim kitokoljem grindadráp, što redovno izaziva kontroverze na međunarodnom nivou.

Spoljašnje veze

• (jezik: engleski) Kancelarija premijera
• (jezik: engleski) zvanična turistička prezentacija
• (jezik: engleski) zvanična prezentacija Nordijske kuće
• (jezik: engleski) profil Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. maj 2005) na sajtu Cije.
• (jezik: engleski) Flick photo set