Hronologija SFRJ i SKJ oktobar 1966.
.svg)
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku oktobra meseca 1966. godine.
| ← septembar | Hronologija SFRJ i SKJ tokom 1966. godine | novembar → | ||||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
3. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, od 3. do 7. oktobra, kao gost Savezne skupštine, boravila zvanična delegacija Japana na čelu sa specijalnim izaslanikom predsednika Vlade Japana, potpredsednikom Liberalno demokratske partije Šodiro Kavašimom. Predsednik SFRJ Josip Broz Tito je 4. oktobra primio japansku delegaciju, tokom koje mu je Kavašima predao poziv premijera Eisaku Satoa da poseti Japan.[1]
4. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održan Peti plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije na kome je razmatrana aktivnost Saveza komunista Jugoslavije nakon Četvrte sednice CK SKJ i usvojena teza o reorganizaciji Saveza komunista, u kojoj je naglašeno — da se Savez komunista mora baviti osnovnim pitanjima društva i snositi odgovornost za socijalistički sadržaj odluka koje donose radni ljudi i samoupravni organi, a da, pri tom, partijski komiteti ne mogu i ne smeju biti štabovi za komandovanje i odlučivanje, već organi i mesta u kojima će se pokretati idejne i političke inicijative. Umesto dotadašnjeg Izvršnog komiteta i Sekretarijata izabrano je Predsedništvo CK SKJ od 35 članova i novi Izvršni komitet CK SKJ od 11 članova, u koji su izabrani mlađi partijski kadrovi — Roman Albert, Srećko Bijelić, Nijaz Dizdarević, Stane Kavčič, Danilo Kekić, Slavko Milosavlevski, Miroslav Pečujlić, Mijalko Todorović, Kiro Hadživasilev, Marjan Cvetković i Budislav Šoškić. Uvedena je funkcija predsednika SKJ na koju je izabran Josip Broz Tito, dotadašnji generalni sekretar SKJ, dok je za sekretara Izvršnog komiteta izabran Mijalko Todorović. Pri Centralnom komitetu SKJ formirano je pet komisija — Komisija za pitanja međunarodnih odnosa i međunarodnog radničkog pokreta na čelu sa Vladimirom Popovićem, Komisija za pitanja društveno-političkih odnosa na čelu sa Milošem Minićem, Komisija za pitanja društveno-ekonomskih odnosa na čelu sa Sergejom Krajgerom, Komisija za društveno i idejno-politička pitanja prosvete, nauke i kulture na čelu sa Nikolom Sekulićem i Komisija za pitanja međunarodnih i međurepubličkih odnosa na čelu sa Kirom Hadživasilevom. Na istoj sednici, CK SKJ usvojio je predlog Opunomoćstva CK SKJ za organizaciju SK u JNA za reorganizaciju ove organizacije, a za novog sekretara Opunomoćstva imenovan je general Ante Banina. Slična reorganizacija izvršena je i u Centralnim i Pokrajinskim komitetima Saveza komunista.[2][3][4][5][6][7]
5. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, pod optužbom za „zloupotrebu” nekih organa službe bezbednosti, uhapšeni Vojin Lukić, bivši savezni sekretar unutrašnjih poslova i Životije Savić, bivši republički sekretar unutrašnjih poslova SR Srbije. Pored njih, krivični postupak je pokrenut protiv još 16 lica, među kojima su bili — Selim Numić, pomoćnik saveznog sekretara za unutrašnje poslove; Pavle Tepina, direktor Tehničkog instituta SSUP; Vojislav Baldžija i Stanislav Pavlin, pomoćnici direktora Tehničkog instituta SSUP; Boža Arnautović, načelnik Odeljenja za operativno-tehničke poslove; Mirko Trivić, pomoćnik načelnika IV uprave u SSUP i dr.Postupak je bio pokrenut i protiv Aleksandra Rankovića i Svetislava Stefanovića, ali oni nisu hapšeni. Svih 18 lica, protiv kojih je pokrenut krivični postupak, pomilovana su od krivičnog gonjenja i puštena na slobodu, 9. decembra odlukom predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.[8][9]
6. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, od 6. do 11. oktobra, na poziv predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, boravio predsednik Revolucionarnog saveta i predsednik Saveta ministara Narodne Demokratske Republike Alžir Huari Bumedijen. U toku boravka Bumedijen je sa svojim saradnicima posetio Beograd i SR Bosnu i Hercegovinu i SR Sloveniju, gde je obišao neka poljoprivredna i industrijska preduzeća. Razgovori između Tita i Bumedijena, o aktuelnim međunarodnim pitanjima i bilateralnim odnosima dve zemlje, započeti u Beogradu, nastavljeni su 9. oktobra na Brionima.[3][1][10][11][12]
- U Sovjetskom Savezu, od 6. do 19. oktobra, na poziv Sovjetskog komiteta ratnih veterana, boravila delegacija SUBNOR Jugoslavije, koju je predvodio predsednik Saveznog odbora Đuro Pucar Stari, narodni heroj. U toku boravka, vođeni su razgovori o međusobnoj saradnji i međunarodnim problemima.[1]
7. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu umro Uroš Ružičić (1891—1966) lekar-pedijatar, osnivač i rukovodilac Univerzitetske dečja klinike u Beogradu i član Srpske akademije nauka umetnosti (SANU).
10. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Sarajevu održana svečana sednica Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH) na kojoj je predsednik Akademije Vaso Butozan podneo Referat o ulozi i zadacima ove institucije. Sednici su prisustvovali predsednik drugih akademija — Grga Novak predsednik JAZU, Velibor Gligorić predsednik SANU i drugi visoki politički i društveni funkcioneri.[1]
11. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održan Deveti plenum Centralnog komiteta Saveza omladine Jugoslavije na kome je razmatrana uloga Saveza omladine u razvoju neposrednog samoupravljanja.[1]
12. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Prištini održan Sedmi plenum Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Srbije za Kosovo i Metohiju na kome je raspravljano o aktivnosti Saveza komunista na Kosovu i Metohiji na sprovođenju odluka Četvrtog plenuma CK SKJ i narednim zadacima. Na plenumu je razmotren izveštaj komisije Sekretarijata Pokrajinskog komiteta o sagledavanju odgovornosti Pokrajinskog komiteta i lica koji su radila u organima državne bezbednosti u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija.[1]
13. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Saveznog i Privrednog veća Savezne skupštine na kojoj je podnet ekspoze o sprovođenju privredne reforme i ekonomske politike u 1967. godini. Na istoj sednici za predsednika Saveznog veća Savezne skupštine izabran je Miloš Minić, umesto dotadašnjeg predsednika Mijalka Todorovića, koji je imenovan za sekretara Izvršnog komiteta CK SKJ.[13][1]
17. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani održana Šesta plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije, na kojoj je izvršena reorganizacija Centralnog komiteta i podela na Predsedništvo i Izvršni komitet, u skladu sa odlukama Petog plenuma CK SKJ. Za predsednika CK SKS, umesto dotadašnjeg sekretara Mihe Marinka, izabran je Albert Jakopič, dok je za predsednika Izvršnog komiteta CK SKS izabran France Popit. U Predsedništvo CK SKS izabrani su — Viktor Avbelj, Tilka Blaha, Janez Vitopnik, Boris Ziherl, Marija Zupančič, Stane Dolanc, Ivo Janžeković, Vladimir Krivic, Franc Leskošek, Lev Modic, Milan Osredkar, Tine Remškar, Janko Rudolf, Janko Smole, Vida Tomšič i Vinko Hafner, a u Izvršni komitet CK SKS — Marko Bulc, Miha Košak, Stane Kranjc, Tone Kropušek, Andrej Marinc, Franček Mitrič, Rudi Pregar i Mitja Ribičič.[2][1]
20. oktobar[uredi | uredi izvor]
_cropped.jpg)
- Predsednik SFRJ Josip Broz Tito otputovao u posetu Indiji, gde je boravio od 20. do 25. oktobra. Na putu za Indiju, Tito je nakratko boravio u Kijevu, gde je imao susret sa funkcionerima Ukrajinske SSR. Tokom boravka u Indiji, od 21. do 24. oktobra je učestvovao na trojnom sastanku, na kome je sa Indirom Gandi i Gamalom Abdelom Naserom analizirao političku situaciju u svetu i dalje jačanje saradnje između Jugoslavije, Indije i Ujedinjene Arapske Republike (Egipat). Oni su osudili strano mešanje u unutrašnje poslove dugih zemalja, kao i sve češće pribegavanje upotrebi sile i pritisku od strane nekih sila protiv novooslobođenih i drugih zemalja u razvoju. Za vreme posete, Tito je imao susrete sa predsednikom Indije Servapeli Radakrišnanom i predsednikom Kongresne stranke Indije.[3][14][15][16][17][18][19][20]
- U poseti Kraljevini Grčkoj, na poziv predsednika Ministarskog saveta Stefanos Stefanopulos, boravio predsednik Saveznog izvršnog veća (SIV) Petar Stambolić. U toku boravka vođeni su politički razgovori i razmatrani odnosi između dve zemlje, kao i razmenjena gledišta o međunarodnoj situaciji.[14]
- U poseti Sovjetskom Savezu, na poziv Vrhovnog sovjeta SSSR, boravila delegacija Savezne skupštine, koju je predvodio predsednik Skupštine Edvard Kardelj. U toku boravka, delegacija je vodila razgovore sa državnim i političkim predstavnicima Sovjetskog Saveza o međunarodnim događajima i problemima koji se tiču rada samih zakonodavnih tela. Delegacija je obišla više mesta u unutrašnjosti SSSR i posetila mnoge radne kolektive.[14]
25. oktobar[uredi | uredi izvor]
- Na povratku iz Indije, predsednik SFRJ Josip Broz Tito posetio Taškent, gde je imao susret sa funkcionerima Uzbečke SSR — prvim sekretarom CK KP Uzbekisatana, predsednikom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Uzbečke SSR i predsednik Saveta ministara Uzbekistana. U toku boravka Tito je posetio grad, koju je postradao u nedavnom zemljotresu.[21][22][23]
26. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, 26. i 27. oktobra, na poziv predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, boravio etiopijski car Hajle Selasije. Tokom boravka, on je sa predsednikom Titom vodio razgovore tokom kojih su razmenjena mišljenja o aktuelnim međunarodnim pitanjima i daljem unapređivanju jugoslovensko-etiopijske saradnje.[21][14][24][25]
- U Zagrebu održan Šesti plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske na kome je izvršena reorganizacija Centralnog komiteta i podela na Predsedništvo i Izvršni komitet, u skladu sa odlukama Petog plenuma CK SKJ. Za predsednika CK SK Hrvatske izabran je Vladimir Bakarić, dotadašnji sekretar CK SKH, dok je za sekretara Izvršnog komiteta CK SKH izabran Mika Tripalo. U Predsedništvo CK SKH izabrani su — Milutin Baltić, Jure Bilić, Mirko Božić, Čedo Grbić, Dušan Dragosavac, Milan Zjalić, Stjepan Ivić, Borka Korać, Stanko Kufpić, Milka Kufrin, Božo Novak, Niko Pavletić, Milka Planinc, Đovani Radosi, Ivan Rukavina, Tode Ćuruvija, Drago Haramija, Miroslav Cukon, Dušan Čalić i Franjo Šumiga, a u Izvršni komitet CK SKH — Boris Bakrač, Kazimir Jelovica, Ante Josipović, Duje Katić, Marko Koprtla, Mirko Lacković, Jelica Radojčević i Ico Simčić.[2][14]
31. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Splitu umro Šime Poduje (1905—1966) fudbaler i doktor prava, član prve generacije NK Hajduka i član Fudbalske reprezentacije Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačkog rata, advokat i sudija Okružnog privrednog suda u Splitu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž Hronologija 3 1980, str. 259.
- ^ a b v Jugoslavija 1966 1967, str. 15.
- ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 239.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 258.
- ^ 12 kongresa 1982, str. 192.
- ^ Marković & Križavac 1985, str. 225.
- ^ „Peti plenum CK CKJ”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 397.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 404.
- ^ „Doček Huari Bumedijena”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Razgovori delegacija”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Dolazak na Brione”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Jugoslavija 1966 1967, str. 33.
- ^ a b v g d Hronologija 3 1980, str. 260.
- ^ „Ispraćaj na beogradskom aerodromu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Zadržavanje u Kijevu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček u Nju Delhiju”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta Nehruovom grobu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Otvranje trojnog sastanka”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Ispraćaj iz Nju Delhija”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 240.
- ^ „Doček u Taškenatu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Ručak na aerodromu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Doček Hajla Selasija”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Razgovori delegacija Etiopije i SFRJ”. foto.mij.rs. n.d.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967. COBISS.SR 512366511
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Dvanaest kongresa Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Privredni pregled. 1982. COBISS.SR 34752263
- Marković, Dragan; Križavac, Savo (1985). Zašto su smenjivani. Beograd: Narodna knjiga. COBISS.SR 17155584
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
- Dimitrijević, Bojan (2020). Ranković drugi čovek. Beograd: Vukotić medija. COBISS.SR 281577740
.svg){kind=small}
