Pređi na sadržaj

Ar deko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Art Deco
Krajsler zgrada u Njujork (1930)
Poster za svetski sajam u Čikagu, Veimer Pursell (1933)
Ornament automobila Vitoar (Victoire), Rene Lalikue (1928)
Razdoblje cirka 1910-1939
Zemlje Globalno

Art deko ili Ar deko (fr. Art déco) je stil vizuelnih umetnosti koji je nastao u Francuskoj neposredno pred Prvi svetski rat, odakle se raširio u SAD[1] i u Evropi u 20.-tim i 30.-tim godinama 20. veka u industriji i zanatstvu. U Engleskoj ovaj stil postaje zastupljen tek 1940-ih, a i Japan svoje izvozne proizvode izrađuje u maniru art dekoa[2], dok se u Kini javlja njegova mešavina s modernim stilom ranog 20. veka u tzv. stilu Amoy Deco (gradovi Šangaj i Kulansu[3]). Nosi karakteristike mnogih pravaca u prvom redu kubizma, futurizma i secesije.

Tokom 1930-ih, u vreme velike depresije, art deko je postao u većoj meri ublažen. Pristigli su novi materijali, uključujući hromiranje, nerđajući čelik i plastika. Lepši oblik stila, zvani Streamline Moderne, pojavio se 1930-ih, koji je imao zakrivljene oblike i glatke polirane površine.[4] Art deko je jedan od prvih zaista internacionalnih stilova, ali njegova dominacija je okončana početkom Drugog svetskog rata, i uspon strogo funkcionalnih i neukrašenih stilova moderne arhitekture i internacionalnog stila arhitekture je usledio.[5]

Ime

[uredi | uredi izvor]

Termin art deko je dobio svoje ime, skraćeno za arts décoratifs, po Međunarodnoj izložbi savremene dekorativne i industrijske umetnosti održanoj u Parizu 1925.[6] iako su se različiti stilovi koji karakterišu art deko već pojavili u Parizu i Briselu pre Prvog svetskog rata.

Izraz arts décoratifs prvi put je korišćen u Francuskoj 1858. godine; prema podacima objavljenim u biltenu Francuskog fotografskog društva.[7] Novine Le Figaro su 1868. godine koristile izraz objets d'art décoratifs u kontekstu predmeta za scenografiju pozornice stvorene za Teatar de l'Opera.[8][9][10] Godine 1875, dizajnerima nameštaja, dizajnerima tekstila, nakita i stakla, kao i drugim zanatlijama, francuska vlada je zvanično dala status umetnika. Kao odgovor na to, École royale gratuite de dessin (Kraljevska diplomska škola dizajna), osnovana 1766. godine pod kraljem Lujem XVI za obuku umetnika i zanatlija u zanatima koji se odnose na likovne umetnosti, preimenovana je u École nationale des arts décoratifs (Nacionalna škola dekorativne umetnosti). Današnje ime ENSAD (École nationale supérieure des arts décoratifs) dobila je 1927. godine.

Nastanak

[uredi | uredi izvor]

Nastanak ovog stila seže u početak 20. veka kada je u Francuskoj bila značajno raširena secesija- sa svojim jednostavnim linijama i drečećim koloritom. Pored secesije su se tu pojavljivale i moderne tendencije pre svega kubizam.

Ovi trendovi i zaluđivanje društva za sve što je moderno, na što su uticali novi pronalasci i razvoj industrije, uticali su na pojavu novog stila koji se prvi put prezentira 1925. godine u Parizu na izložbi dekorativne umetnosti (Exposition Internationale des Arts Dékoratifs et industriels Modernes). Na ovoj izložbi su bili predstavljeni predmeti primenjene umetnosti na koje je uticala pojava modernizma.

Razvoj i rasprostranjenost

[uredi | uredi izvor]

Iako je novi stil bio u početku određen pre svega za bogate ljude i smatrao se luksuzom, on je zadobio veliku popularnost u širokoj publici i njegovi su se oblici reprodukovali u masovnoj proizvodnji u mnogim oblastima.

Oblasti raširenosti stila

[uredi | uredi izvor]

U ovom članku će se pomenuti glavne oblasti u kojima je ar deko ostavio traga.

Predmeti dnevne upotrebe

[uredi | uredi izvor]

Predmeti koji su bili određeni za svakodnevnu upotrebu su se odlikovali velikim sjajem, jednostavnošću linija i čistim bojama. Prilikom izrade predmeta kao što su ogledalca, ručni časovnici, ili svetleća tela počeli su se u velikoj meri upotrebljavati materijali kao: staklo, keramika, moderni bakelit ili uglačani hrom.

Grafika

[uredi | uredi izvor]

Plakati i korice knjiga su karakterizovani snažnom konturom, jasnim bojama i izražajnim slovima. Dobri primer je špica u filmskom studiju Univerzal (Universal Pictures)- planeta koja se okreće sa sunčevim sistemom i natpisom Univerzal koja se i danas upotrebljava.

Automobilizam

[uredi | uredi izvor]
Automobil čiji je stil odražavao uticaje art deko

Ar deko je u znatnoj meri uticao na rađanje automobilizma. Tipični su jednostavni oblici automobila sa luksuznim enterijerima sa udobnom naslonjačom ili drvenim oblogama u unutrašnjosti.

Arhitektura

[uredi | uredi izvor]

Najbolji predstavnik ovog stila u arhitekturi je slavna zgrada u centru Njujorka Empajer stejt bilding na kojoj se vide glavne karakteristike stila, čvrsto dana linija za razliku od krivih linija secesije i dekorativni enterijer.

Američki art deko

[uredi | uredi izvor]
Ilustracija na razglednici visoke, bele zgrade, sa dva uska tornja koji se uzdižu pravo iz šire osnove.
Ekvitabl zgrada svojom veličinom podstakla je donošenje zakona o zoniranju koji su uticali na arhitekturu Art dekoa u gradu.

Američki Art deko ima svoje korene u evropskim umetnostima, posebno u modernom stilu popularizovanom na Međunarodnoj izložbi modernih dekorativnih i industrijskih umetnosti 1925. godine u Parizu, od koje Art deko dobija svoje ime (Exposition internationale des arts décoratifs et industriels modernes). Iako Sjedinjene Države nisu zvanično učestvovale, Amerikanci — uključujući njujorškog arhitektu Irvina Čanina[11]‍:55 — posetili su izložbu,[12]‍:47 a američka vlada je takođe poslala delegaciju. Njihovi izveštaji pomogli su širenju stila u Americi.[13]‍:6 Drugi uticaji uključivali su nemački ekspresionizam, austrijsku secesiju, Ar nuvo, kubizam, i ornamente afričkih, centralnoameričkih i južnoameričkih kultura.[11]‍:8–9[14]‍:4 Američka arhitektura Art dekoa poprimila bi različite oblike širom zemlje, pod uticajem lokalne kulture, zakona i ukusa.[12]‍:42

Art deko je ušao u modu baš kada se Njujork brzo transformisao. Eksplozija stanovništva, uspešna ekonomska vremena, jeftini krediti i labavo zoniranje kombinovali su se da podstaknu građevinski bum. Tržište nekretnina bilo je toliko frenetično da su zgrade koje su stajale samo nekoliko godina redovno rušene radi nove gradnje.[15]‍:42 Nove, veće zgrade zamenile su više manjih struktura na starim parcelama. Količina kancelarijskog prostora u Njujorku povećala se za 92% krajem 1920-ih.[15]‍:49–50

Propisi o zoniranju imali su veliki uticaj na dizajn zgrada. Proliferacija sve većih oblakodera poput 40-spratne Ekvitabl zgrade podstakla je Njujork da donese prvi gradski zakon o zoniranju u SAD, Rezolucija o zoniranju iz 1916.[16] Propisi, namenjeni sprečavanju visokih zgrada da blokiraju svetlost i vazduh na nivou ulice, zahtevali su da se zgrade "povuku" od nivoa ulice u zavisnosti od širine ulice i zonirane oblasti.[17] Nakon što se zgrada uzdigla i povukla da pokrije 25% parcele, ukupna visina nije bila ograničena.[15]‍:48 Uticaj novih propisa nije se materijalizovao do kasnije u deceniji, jer je ulazak Amerike u Prvi svetski rat usporio gradnju.[17]

Monohromatska skica u ugljenu velike masivne zgrade. Nema prozore ili ornamente, ali se dramatično uzdiže sa stubovima koji se povlače kako se zgrada diže.
Ilustracija Hjua Ferisa, koja demonstrira pristup zahtevima za povlačenje Njujorka koji će definisati gradske Art deko zgrade.

Rane zgrade izgrađene u skladu sa novim propisima činile su to bez mašte — Hekšer zgrada u Midtaunu (završena 1921) povlačila se ravnomerno poput gomile kutija kako se uzdizala — ali su usledile inspirativnije interpretacije zakona.[17] Veliki uticaj na rezultirajuće oblakodere imao je Eliela Sarinena drugoplasirani dizajn za čikaški Tribjun Tauer, koji se smatrao novim stilom različitim od ranijih gotičkih ili klasičnih arhitektura.[12]‍:7–8 Takođe su bili uticajni arhitekta i ilustrator Hju Feris sa svojom serijom spekulativnih arhitektonskih ilustracija koje istražuju kako napraviti zgrade koje ispunjavaju zahteve zoniranja.[14]‍:4[17][18] Ferisove ilustracije zamišljale su zgrade kao skulpturalne forme umesto jednostavnih kutija. Arhitekta Talbot Hamlin opisao je Ferisov rad kao "čarobni štapić koji oslobađa arhitekturu američkog grada iz njene noćne more [...] Visoka zgrada više nije izgledala kao da je građena na kilometre i odsečena po narudžbini, već je bila komponovana prelom za prelomom, kontrafor za kontraforom. Mogućnosti poezije ušle su u igru."[15]‍:48–49

Preteče Art deko oblakodera koji su uskoro nikli širom grada bile su zgrade poput Rejmond Hudove Američka Radijator zgrada (1924), koja je bila neogotička u opštem stilu, ali je imala apstraktne ornamente koji će karakterisati Art deko.[19] Još jedna rana prelazna zgrada bila je Medison Belmont zgrada na adresi 181 Medison Avenija (1924–1925), koja je imala tradicionalne ornamente i organizaciju na gornjim spratovima, u kombinaciji sa Art deko motivima na donjim spratovima. Art deko gvožđariju obezbedio je Edgar Brant, koji je doprineo ulaznim kapijama za Parisku izložbu 1925.[13]‍:1,5–6 Jedan od prvih Art deko oblakodera bila je Njujorška telefonska kompanijska zgrada, izgrađena između 1923–1927. i dizajnirana od strane Ralfa Tomasa Vokera. Njena prigušena boja i ornamenti nisu u potpunosti demonstrirali stil koji je uskoro procvetao širom grada, ali su njena masivnost i vertikalnost bile potpuno moderne i raskinule su sa ustanovljenim arhitektonskim stilovima.[20][21][14]‍:34–5

U Finansijskom distriktu i centru Menhetna, silueta grada je brzo transformisana proliferacijom Art deko visokih zgrada.[14]‍:6 Zgrada Njujorške telefonske kompanije bila je ukrašena motivima izvedenim iz astečkih dizajna, a lobi je imao svodni plafon sa freskama koje prikazuju istoriju komunikacije.[11]‍:111 Ostali značajni Art deko neboderi u centru uključuju Zgradu Irving Trust kompanije (1929–1931), dizajniranu sa "zavesom" eksterijerom i mozaicima koje je proizvela Hildret Mejer u enterijeru;[11]‍:99–102 120 Vol strit (1929–1930), sa oblikom torte za venčanje i bazom od crvenog granita i krečnjaka;[22]‍:71 i Zgradu City Bank-Farmers Trust (1930–1931), sa apstraktnim glavama duž fasade koje gledaju na nivo ulice, i bronzanim vratima koja prikazuju metode transporta.[11]‍:106–109 Poslednji neboder izgrađen pre Drugog svetskog rata u Finansijskom distriktu bio je 70 Pajn strit, završen 1932.[11]‍:102 Imao je jedinstvene liftove sa dvostrukom palubom koji su opsluživali dva sprata lobija, dizajnirane da maksimiziraju profitabilni prostor malog placa.[14]‍:21–22[23]

U poređenju sa centrom, koji je već imao nebodere koji datiraju iz prethodnog veka i manje dostupnih placeva, Midtaun Menhetn je tek počinjao da razvija svoju siluetu kada je Art deko postao popularan. Njegov poslovni distrikt je procvetao nakon izgradnje Grand sentral terminala i podzemnog postavljanja železničkih pruga koje su otvorile nove placeve za razvoj. 42. ulica postala je glavna Art deko saobraćajnica Midtauna, ugostivši neke od najpoznatijih nebodera grada.[14]‍:75 Jedna od najranijih bila je Čanin zgrada (1927–1929), sedište Čanin građevinske kompanije. Imala je kontrafore koji evociraju minijaturne nebodere na spoljašnjosti, zajedno sa apstraktnim cvetnim reljefima na nižim spratovima. Unutra, lobi je uključivao bronzane rešetke koje slave ekonomske prilike grada.[14]‍:84–5

Njujorški arhitekti su se našli u besnoj trci za titulu najviše zgrade na svetu, a nekoliko Art deko zgrada se borilo za tu titulu. Do kraja 1930. više od 11 planova zgrada imalo je više od 60 spratova; među njima su bili Krajsler zgrada i Empajer stejt bilding, čija je visina povećana u odnosu na ranije nacrte.[24] U konkurenciji sa 40 Vol strit za titulu najviše zgrade, arhitekta Vilijam Van Alen je tajno konstruisao čelični šiljak Krajsler zgrade dug 185 ft (56 m) unutar same zgrade, podigavši ga i učvrstivši ga na poziciju u jednom danu, osvojivši tako titulu najviše zgrade.[14]‍:82 Trijumf je bio kratkog veka; mesec dana kasnije bivši guverner i biznismen Al Smit je ažurirao planove za Empajer stejt bilding,[25] dodavši više spratova i sopstveni šiljak od 200 stopa.[26][27]

Noćna fotografija visokog nebodera koji se uzdiže iznad manjih zgrada. Većina nebodera je mračna, sa samo nekoliko osvetljenih spratova.
Empajer stejt bilding se uzdiže iznad gradske siluete 1937. godine. Vidljivi su nenaseljeni i neosvetljeni spratovi.[15]‍:62

Šiljak Krajsler zgrade podignut je samo dan pre oktobarskog berzanskog kraha 1929. godine koji je pokrenuo ekonomske turbulencije Velike depresije. Neposredni uticaj Depresije bio je smanjenje gradnje svih vrsta; jedna arhitektonska firma je sa 17 podnetih planova za zgrade do 30 spratova u 1929. godini pala na samo tri plana u 1930. godini, od kojih je najviša imala četiri sprata.[28] Obim nekih postojećih gradnji takođe je smanjen; Metropolitan Life kompanija je nameravala da osvoji titulu najviše zgrade sa Severna zgrada Metropolitan Life, ali je gradnja zaustavljena tokom pada i nikada nije nastavljena, ostavljajući je kao "ogromni panj" od 31 sprata umesto planiranih sto.[14]‍:56–7 U senci produbljivanja Depresije, Metropoliten opera je odustala od svojih planova da se preseli u novi kompleks na tri bloka koji je finansirao Džon D. Rokfeler Mlađi. Rokfeler je odlučio da nastavi sa izgradnjom Rokfeler centra, angažujući tri različite arhitektonske firme. Arhitekte su zamislile plan za zgrade raspoređene na nekoliko osa, obložene istim materijalima. U centru je bio 30 Rokfeler plaza.[14]‍:111–12 Rokfeleri su izdvojili 150.000 dolara ($2,250,000 prilagođeno inflaciji) samo za umetnost na plazi, ispunivši prostor slikama, reljefima i skulpturalnim formama.[11]‍:16 Dekorativne karakteristike se fokusiraju na dostignuća čovečanstva, mitologiju i priče o obrazovanju i trgovini.[11]‍:18, 33

Art deko u Njujorku

[uredi | uredi izvor]

Vrhunac Art deko nebodera efektivno je okončan Velikom depresijom, ali Art deko se proširio po celom gradu u bezbroj oblika.[14]‍:7 Art deko se pokazao kao popularan stil za sve veći broj modernih komercijalnih građevina koje su se umnožavale tokom tog perioda - robne kuće, novinske kancelarije i transport.[29][12][14]‍:7‍:24 Prvobitno preovlađujuće mišljenje bilo je da će se tržište nekretnina brzo oporaviti.[30] Da bi vlasnici zemljišta premostili period dok se ekonomski uslovi ne poboljšaju, mnogi su gradili "poreske obveznike" na svojim placevima - jednospratne ili dvospratne zgrade. Uprkos tome što su bile namenjene kao privremene, mnoge od ovih zgrada ostale su decenijama nakon toga.[31] Jedan takav Art deko poreski obveznik bila je banka East River Savings na 22 Kortland strit, koja je zamenila petnaestospratnu zgradu iz 1890-ih. Njujork tajms je nazvao taj plac "najvrednijim komadom njujorških nekretnina za poreskog obveznika u gradu."[14]‍:32 Iako je bila skromnija zgrada, struktura je opremljena poliranim kamenim orlovima, unutrašnjim mermerom, a nekada je imala i mural od 3.000 sq ft (280 m2) koji je prikazivao Ist river.[14]‍:32 Završene spekulativne zgrade suočile su se sa problemima u teškoj ekonomiji - Empajer stejt bilding je više zarađivao kao turistička atrakcija nego od stanara, a poslovne zgrade širom Midtauna bile su pod pritiskom agresivnog udvaranja Rokfeler centra stanarima.[15]‍:58

Kako su 1930-e napredovale, tržište iznajmljivanja počelo je da se poboljšava, a tempo gradnje se povećao.[32] Zgrade koje su izgrađene u ovom periodu težile su da budu uzdržanije, sa sivljim, strožim verzijama Art dekoa; Bleter sugeriše da je ova promena bila zbog uticaja mehanizacije, a raskošan, koloritan izgled ranijeg stila sada je izgledao "frivolan".[12]‍:69–71 Tera kota dekoracija zamenjena je glatkijim, zaobljenim površinama, i metalnim oblogama strimlajn dizajna inspirisanog vozilima.[12]‍:69–71 Tokom celog Art deko perioda, cigla je bila najčešći građevinski materijal za obične zgrade, ali čak i ovde su zidari stvarali geometrijske dizajne naizmeničnim menjanjem boje cigle ili redosleda slaganja.[33]‍:115

Art deko je bio popularan izbor za bioskope i pozornice koje su se gradile u to vreme, prikladan izbor s obzirom na to da je i sam Art deko nalazio inspiraciju u dizajnu iz filmova, uključujući nemački ekspresionistički radovi kao što je Metropolis Frica Langa.[12]‍:64–66 Art deko pozorišta u gradu uključivala su Zigfeld teatar, eksplicitan primer metafore zgrade-kao-scene, sa fasadom koja uključuje proscenijum koji odražava onaj u unutrašnjosti.[12]‍:19 Kako su se Burne dvadesete završavale, tako se završilo i doba velikih bioskopskih dvorana, a manja Art deko pozorišta poput Metro teatra na Gornjem Vest Sajdu i RKO Midway teatra u Ridžvud, Kvins služila su skromnijoj publici.[14]‍:164, 232

Kako se grad razvijao prema severu, najprestižnije robne kuće i prodavnice Menhetna preselile su se u Midtaun.[14]‍:121 Duž Pete avenije, uspon Empajer stejta i drugih Art deko zgrada poklopio se sa transformacijom ulice iz "miljonerske milje" bogatih rezidencija u srednjoklasno komercijalno poslovanje.[15]‍:43–44 Tifani i Ko. glavna prodavnica na adresi 727 Peta avenija, izgrađena 1940. godine, dizajnirana je da ima luksuzne pogodnosti uključujući centralno klimatizovano.[11]‍:37 Njen spoljašnji izgled karakterišu prozorski okviri od nerđajućeg čelika u kombinaciji sa mermerom i krečnjakom, namenjeni da povežu zgradu sa klasičnom arhitekturom.[34] Na 59. ulici, Blumingdejls se proširio da obuhvati ceo gradski blok 1930. godine, sa novim dodatkom koji ima crno-zlatnu fasadu ukrašenu dekorativnim metalnim rešetkama.[14]‍:122–3 Dodatne značajne Art deko robne kuće širom grada uključuju Robnu kuću Sirs Robak i Kompanija u Fletbuš, Bruklin, i Robnu kuću Montgomeri Vard u Džamejka, Kvins.[35][14]‍:237

Ostale značajne Art deko komercijalne zgrade u gradu uključivale su brojne hotele, uključujući Valdorf Astoriju. Originalna zgrada sa tim imenom bila je srušena da napravi mesto za Empajer stejt bilding, a nova zgrada je crpila inspiraciju iz nje, dizajnirana više kao neboder nego kao tradicionalni hotel. Arhitekte Šulc i Viver dizajnirali su dvostruke tornjeve od krečnjaka i cigle, i uključili apartman za predsednika i privatnu železničku liniju od Grand sentrala.[11]‍:41[14]‍:109 Apartmanski hoteli su cvetali u ovom periodu kao način da se uživa u luksuznom životu bez troškova održavanja privatnog doma. Eseks haus je u vreme svoje izgradnje bio jedan od najvećih apartmanskih hotela u gradu. On ima pozlaćene motive zamrznutih fontana i cvetne obrasce koji se uzdižu iznad glavnog ulaza. Dalje uzvodno, Karlajl hotel je kombinovao dve zgrade (jednu stambenu kuću, drugu hotel) i crpio inspiraciju iz Vestminsterske katedrale, iako sa modernim Art deko dodirima; fasada je razbijena bež tera kota trakama ispisanim geometrijskim V-ovima i biljnim oblicima.[14]‍:130, 173–4

Pogled odozgo na dugački, betonski nadvožnjak za voz. Sa obe strane su zemljani putevi i prazni placevi koji se protežu do horizonta.
Pogled na novu izdignutu Flašing podzemnu liniju duž Bulevara Kvins 1920. godine: dolazak podzemne železnice podstakao je građevinski bum u oblasti.

Uz komercijalni bum 1920-ih, Njujork je doživeo ogroman porast stambene izgradnje; 20 procenata svih novih stanova izgrađenih u SAD u toj deceniji izgrađeno je u Njujorku.[36]‍:254[37]‍:300–303 Stambene zgrade su porasle sa 39 procenata izgradnje 1919. na 77 procenata 1926. godine.[36]‍:254 Era Art dekoa poklopila se sa prelaskom Njujorčana sa najamnih kuća (višeporodične kuće sa zajedničkim prostorijama) i kuća u nizu, na stambene zgrade (jednoporodične sobe sa zasebnim kupatilima). Investitori su počeli da grade stanove ciljajući srednju klasu.[36]‍:252–253 Urbani Art deko je bio način da se privuku potencijalni stanari i zadrže u gradu, umesto u predgrađima.[38]‍:23 Rast podzemne železnice takođe je podstakao novu Art deko arhitekturu. Investitori su gradili nove spekulativne stanove u nerazvijenim oblastima do kojih su dopirale nove linije podzemne železnice,[39] a stanovništvo Njujorka se širilo ka spolja.[36]‍:204 Velika većina ovih novih stanova širom gradskih četvrti završavala se na šest spratova, jer je gradnja sedam spratova ili više zahtevala skuplje vatrootporne materijale.[38]‍:23 Pad na tržištu nekretnina 1930-ih podstakao je pristalice Nju dila da se fokusiraju na neprofitno i ograničeno profitno stanovanje kako bi obnovili zapuštene delove grada ili se proširili izvan njegovih trenutnih granica.[36]‍:121–122 Primeri ovih inicijativa za stanovanje sa ograničenim profitom mogu se naći širom gradskih četvrti, posebno u Sanisajd, Kvins. Da bi uštedeli novac, srednjoklasni Art deko često je koristio "liveni kamen" (beton) umesto skupog rezbarenog kamena, ponovo koristeći kalupe za ponavljanje dizajna i oblika.[40]‍:24

Na Menhetnu, Art deko stanovi nikli su širom opštine. Na Gornjem Ist Sajdu, Rejmond Hud i Džon Mid Hauels dobili su zadatak da izgrade malu stambenu zgradu 1927. godine za vlasnika Dejli njuza. Njenih deset spratova ima srebrne prozorske spandrele sa geometrijskim dizajnima i cik-cak linijama, i dobila je medalju Američkog instituta arhitekata za demonstriranje pionirskog oblika novog modernog arhitektonskog stila.[14]‍:171–2 Jedna od retkih poznatih Art deko gradskih kuća izgrađena je u blizini na Istočnoj 80. ulici kao rezidencija za bankara Lionelo Perera. Njena skromna fasada od cigle razbijena je različitim uzorcima, sa geometrijskim kamenim trakama koje razdvajaju spratove i dekorativnim metalnim ulazom. Rezidenciju je kasnije posedovala kolekcionarka Art dekoa Barbra Strajsend, čineći je njenim najvećim komadom.[14]‍:172–173

Snimak velikog rezervoara, sa vrhovima zgrada koji vire iznad drveća u daljini.
Silueta Central park vesta, koja prikazuje niz Art deko zgrada, uključujući El Dorado sa dva tornja

Preko grada, neke od prvih velikih stambenih zgrada koje su primile uticaj Art deko poslovnih zgrada i nebodera u centru grada bile su sestrinske zgrade Veličanstveni i Vek.[41] Zajedno sa El Doradom, koji su dizajnirali Margon i Holder u saradnji sa Emeri Rotom, ovi apartmani sa dva tornja transformisali su siluetu Central park vesta.[14]‍:139, 150 Rot je generalno izbegavao modernističke dizajne u svom radu (San Remo i Beresford u istoj oblasti su bili u italijanskom stilu) ali je doprineo daljim Art deko apartmanima u ovom delu grada, uključujući Ardsli na adresi 320 Central park vest. Prema kraju 1930-ih, više strimlajn moderne dizajna poput Normandije (opet Rot) i 10 Vest 74. ulica (H. Herbert Lilijen) imali su suzdržanije cigle i horizontalne brze linije.[14]‍:146, 158 U severnom Menhetnu, Vašington Hajts se ispunio skromnijim Art deko apartmanima, sa pogodnostima kao što su spuštene dnevne sobe, prozori na šarke i liftovi.[14]‍:183–4

U Bruklinu, stanovi i kuće 1920-ih i 30-ih ispunili su prethodno retko naseljenu zemlju od terminalne morene ostrva do južne obale.[37]‍:303 Art deko stanovi i komercijalne zgrade promenili su karakter novih ili razvijajućih susedstava.[14]‍:213 Okean avenija i delovi Kings hajveja ispunili su se brojnim Art deko stambenim zgradama, poput 832 Okean avenije, izgrađene 1931. godine od strane plodnih bruklinskih arhitekata Nejvi i Kavovit. Obložena žutom ciglom, stubovi pokriveni livenim kamenom naglašavaju vertikalnost i podsećaju na nebodere na Menhetnu.[14]‍:216–7 U Brajton Biču, stari hoteli i hipodromi u oblasti ustupili su mesto Art deko stanovima, uključujući 711 Brajtvoter kort (1934), opremljen bujno obojenom tera kotom u džungla i geometrijskim uzorcima.[14]‍:224

Detalj ulaza šestospratne stambene zgrade izgrađene od svetle cigle, sa zakrivljenim ivicama i prozorima na uglovima i sivim betonskim ulazom.
Art deko stambena zgrada na Grand konkursu, izgrađena 1937.

Najgušća koncentracija Art deko zgrada u Njujorku je u zapadnom Bronksu centriranom duž Grand konkursa, sa otprilike 300 zgrada izgrađenih između 1935. i 1941.[42]‍:60[14]‍:195 Mnoge od zgrada dele stilove i arhitekte sa stambenim zgradama preko reke u Vašington Hajtsu.[14]‍:181 Jedna od prvih, i najveličanstvenijih, Art deko stambenih zgrada duž Konkursa bio je Park Plaza apartmani, završen 1931. Namenjen da se uzdigne deset spratova pre nego što je oštećen požarom tokom izgradnje, konačna zgrada ima osam spratova i ukrašena je svetlom polihromatskom tera kotom. Park Plaza je bila prva Bronks Deko stambena zgrada Horas Ginsbern i saradnika, koji su pomogli da se promeni lice opštine.[43] Ove zgrade su imale Deko obeležja geometrijskih uzoraka i obojene cigle, sa indirektno osvetljenim javnim enterijerima popločanim pločicama, uramljenim metalom i pokrivenim mozaičkim plafonima. Privatni enterijeri su imali spuštene dnevne sobe, prozore koji se protežu oko uglova i obilje prostora za ormare; iznutra i spolja ovi stanovi su dizajnirani da privuku modernu, "novu bogatu" srednju klasu.[36]‍:261–263[42]‍:61–64 U poređenju sa čuvenim arhitektama Menhetna koji su često studirali na prestižnim školama, mnogi arhitekti Art dekoa u spoljnim opštinama bili su Jevreji, studirali su na lokalnim umetničkim školama i zaboravljeni su za jednu generaciju.[42]‍:64–66

Tempo javnih radova se povećao nakon Prvog svetskog rata, a posebno tokom Velike depresije.[40]‍:38 Gradonačelnik Fiorelo H. La Gvardija video je Depresiju kao priliku da preoblikuje grad,[36]‍:316–317 i predvodio je mnoštvo projekata javnih radova. Grad je imao velike koristi od Frenklin Ruzveltovog programa Novog dogovora Uprava za napredak rada, osnovanog da pruži pomoć. U 1935. i 1936. godini, samo grad je dobio jednu sedminu svih sredstava UNR-a.[44] Novac je otišao na projekte kao što je mreža javnih bazena širom grada, sa Krotona parkom u Bronksu i Tompkinsvil bazenom na Stejten Ajlendu koji su izgrađeni sa Art deko ukrasima.[45]

Velika metalna vrata okružena su zlatnim stvorenjima i likovima.
Ulaz u Centralnu biblioteku Javne biblioteke Bruklina

Art deko uticao je na mnoge aspekte javnih radova Njujorka tokom ovog perioda; do kasnih 1930-ih, većina Art deko zgrada bili su opštinski projekti, a ne komercijalni.[12]‍:71 Zgrada zdravstva na adresi 125 Worth Street (oko 1932–1935) ima metalne rešetke i dizajne vezane za zdravlje oko ulaza, koje je dizajnirao nemački zanatlija Oskar Bruno Bah, koji je proizvodio prilagođene metalne radove za Krajsler i Empajer stejt bilding.[46] Ostale Art deko zgrade za sanitarije uključuju Postrojenje za kontrolu zagađenja vode na ostrvu Tolman u Kvinsu i Menhetn Grit Čejmber u Ist Harlemu.[47][48][49] Art deko biblioteke iz tog perioda uključuju Centralnu biblioteku Javne biblioteke Bruklina. Iako je izgradnja počela 1911. godine, do 1930. još uvek nije bila završena. Biblioteka je 1935. godine angažovala nove arhitekte koji su se držali originalnog otiska, ali su odbacili grčko-rimske elemente u korist modernog izgleda. Rezultirajuća fasada je šturo ukrašena, sa glavnom dekoracijom u vidu pilona od 50 ft (15 m) koji ilustruju umetnost i nauku sa pozlaćenim slikama, koji uokviruju ulazna vrata okružena pozlaćenim bronzanim reljefima figura iz američke književnosti.[14]‍:221–2

Art deko je takođe zastupljen u gradskim transportnim i masovnim tranzitnim mrežama. Stanice podzemne železnice Nezavisni sistem podzemne železnice (IND) dizajnirane su od kasnih 1920-ih. Skvajer Dž. Vikers, koji je dizajnirao stotine stanica za gradski metro, dizajnirao je Art deko zdanja za stanice kao što su stanica 181. ulica u Vašington Hajtsu, stanica Četvrta avenija u Park Sloupu, stanica Jork strit u Dambou, i IND podstanice poput one na Zapadnoj 53. ulici u Midtaunu.[14]‍:117, 220 Ostali glavni Art deko projekti uključivali su Njujorški opštinski aerodrom, od kojeg je ostao Terminal za pomorske vazduhoplove,[50] i ventilacioni tuneli i portali Linkoln tunela, koji je otvoren 1937. godine i povezuje Nju Džerzi i Menhetn.[51]

Prva Art deko škola u gradu bila je Javna škola 98 u Bronksu, jedna od prvih novih škola izgrađenih da uspostavi poseban program junior haj skula u gradu.[52] Javnoj školi 98 pridružila se Srednja škola Jovanke Orleanke na Gornjem Vest Sajdu, jedna od prvih zgrada koje je dizajnirao Erik Kebon, nadzornik školskih zgrada u Odboru za obrazovanje Njujorka koji je na kraju dizajnirao više od 100 škola za grad. Srednja škola je dizajnirana više kao neboder nego kao tradicionalna školska zgrada, sa dugim ciglnim stubovima koji se uzdižu da bi smestili dve hiljade učenika. Ulaz visok tri sprata sadrži natpis imena škole i simbole iz priče o Jovanki Orleanki.[14]‍:162–3 Ostale škole uključuju Samjuel Gompers industrijsku srednju školu u Bronksu i bivšu Javnu školu 48 u Kvinsu.[53][54]

Pogled na nisku, stepenastu sivu zgradu sa višespratnim ulazom ukrašenim geometrijskim oblicima.
Četvrta crkva Hrista naučnika, sada Jevrejski tabernakl Vašington Hajtsa

U Njujorku je izgrađeno malo verskih objekata u Art deko stilu; umetnik Don Vlak je napisao da su arhitekti možda osećali da su ograničeni na tradicionalnije stilove s obzirom na svoje konzervativne kongregacije.[33]‍:128 Crkva nebeskog odmora i Luteranska crkva Svetog Luke imaju Art deko elemente uz svoje tradicionalnije, neo-gotičke elemente,[55] dok Društvo za unapređenje judaizma spaja moderne elemente sa tradicionalnim jevrejskim motivima umesto geometrijskih oblika, pri čemu neki nazivaju rezultat "Moderni semitski".[14]‍:149 Četvrta crkva Hrista naučnika (sada sinagoga) je redak primer hrišćanske nauke Art dekoa bilo gde u zemlji,[14]‍:185 dok Sinagoga Rego Park pruža kasni primer Art deko sinagoge.[56] Ostale zgrade uključuju Baptističku crkvu Trojstva i Hram Emanuel u Njujorku, obe na Gornjem Ist Sajdu.[33]‍:110, 128

Pad i nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Izložba arhitekture u Muzeju moderne umetnosti 1932. godine predstavila je Internacionalni stil Njujorčanima.[15]‍:77 Dok je Art deko favorizovao ornamentaciju, Internacionalni stil je favorizovao neukrašene fasade; Bleter je sumirala Internacionalni stil kao "manje je više", a Art deko kao "više nego dovoljno."[12]‍:41–42; 71–73 Zgrade Internacionalnog stila, sa svojim naglaskom na prozračnom staklu i horizontali,[36]‍:180 sada su bile moderne i uzbudljive, dok je Art deko postao viđen kao zastareo i povezan sa teškim vremenima Depresije.[14]‍:7–8 Internacionalni stil i modernizam zamenili su Art deko kada je izašao iz mode tokom i nakon Drugog svetskog rata;[15]‍:77[57] mnoge manje komercijalne zgrade su preuređene da odgovaraju najnovijim ukusima.[33]‍:131

Uloga Art dekoa kao prvog internacionalnog stila, i njegov značaj, bili su uglavnom zaboravljeni decenijama.[12]‍:4 Art deko nije ponovo procenjen i formalno imenovan i kategorizovan sve do 1960-ih.[14]‍:7–8 Pišući 1975. godine, Servin Robinson je primetio da je po standardu direktnog stilskog uticaja, Art deko imao praktično nikakav uticaj na savremene zgrade - ali po svom uticaju na karakter samog Njujorka, Art deko je "pomogao da se kristalizuje naša slika Gotama."[12]‍:4 Stil je inspirisao izgradnju u 21. veku u gradu koristeći Deko detalje dizajna ili građevinske materijale.[58][59]

Pad u bogatstvu Njujorka u drugoj polovini 20. veka uzrokovao je oštećenje i gubitak mnogih Art deko zgrada.[42]‍:61 Manje komercijalne zgrade i pozorišta su često potpuno izgubljeni, dok je do 1970-ih malo Deko nebodera i dalje imalo netaknute lobije.[33]‍:2 Nunan Plaza apartmani Horasa Ginsberna na Grand konkursu pretrpeli su teški vandalizam, sa staklenim krovnim prozorima istrgnutim iz okvira da bi se prodali kao stari metal. Na kraju su obnovljeni 1980-ih zahvaljujući naporima Ginsbernovog sina i novog vlasnika.[14]‍:203[60] Poželjnost Art deko predmeta dovela je do toga da su zgrade bile ogoljene od svoje ornamentacije da bi se preprodavale deo po deo.[40]‍:9

Moderni pokret za istorijsko očuvanje u Njujorku podstaknut je gubitkom stare Pensilvanijske stanice 1960-ih, što je dovelo do osnaživanja Komisije za očuvanje znamenitosti grada Njujorka da zaštiti istorijske zgrade.[61] Don Vlak je smatrao činjenicu da nijedna Art deko zgrada nije bila proglašena znamenitošću do 1974. primerom dugotrajne pristrasnosti protiv stila.[33]‍:2 Neke od prvih zaštićenih Art deko zgrada bili su Krajsler zgrada i Čanin zgrada 1978. godine. Neki vlasnici zgrada borili su se protiv nekih ili svih odredbi; Dženeral Elektrik se uspešno borio protiv označavanja unutrašnjosti RCA Victor zgrade kao znamenitosti,[62] a unutrašnjost Radio Siti Mjuzik Hola je proglašena znamenitošću tek nakon žestoke bitke sa vlasnicima Mjuzik Hola, koji su želeli da ga sruše. Komisija za znamenitosti dobila je više od 100.000 potpisa koji su zahtevali status znamenitosti.[63][64]

Neke Art deko zgrade su srušene pre nego što su postale podobne za zaštitu. Na primer, Donald Tramp je srušio 12-spratnu Bonvit Teler zgradu na Petoj aveniji i 57. ulici 1980. godine; krečnjački reljefi koje je Tramp obećao Metropoliten muzeju umesto toga su razbijeni pneumatskim čekićem i uništeni.[65] Drugi Art deko gubici, kao što je Nova tržna zgrada u Saut Strit Siportu, bili su okruženi zaštićenim distriktima ali nisu bili dovoljno stari da bi prvobitno bili uključeni, i kasnije im je odbijen status znamenitosti.[66] Da bi izbegli status znamenitosti, vlasnici zemljišta će ponekad žuriti da sruše zgradu ili unakaze fasadu.[67] S obzirom da se unutrašnjost i spoljašnjost zgrada odvojeno proglašavaju znamenitostima, čak i zaštićene zgrade mogu izgubiti svoje jedinstvene Deko karakteristike - kao što je Makgrou-Hil zgrada, čiji je jedinstveni strimlajn metalni i emajlirani lobi uništen u renoviranju 2021. godine.[68]

Grupe poput Društva za Art deko Njujorka (ADSNY) organizuju predavanja i ture o arhitekturi grada,[69] kao i zagovaranje očuvanja preostalog Dekoa u gradu.[70] Veteran Komisije za znamenitosti Njujorka Entoni V. Robins napisao je da decenijama nakon uspona i pada Art dekoa, stil "preživljava i cveta" u Njujorku. Nekada smele zgrade postale su gradske istorijske znamenitosti,[14]‍:8 a novi građevinski projekti crpe inspiraciju iz stila.[71]

Galerija slika

[uredi | uredi izvor]
  • Plakat za prve Zimske olimpijske igre
    Plakat za prve Zimske olimpijske igre
  • Kip Hrista iskupitelja, Rio de Žaneiro, 1926.-'30.
    Kip Hrista iskupitelja, Rio de Žaneiro, 1926.-'30.
  • Hotel Fermont Pis, Šangaj (1929)
    Hotel Fermont Pis, Šangaj (1929)
  • Unutrašnji sat u zgradi Gardian, Detroit (1929)
    Unutrašnji sat u zgradi Gardian, Detroit (1929)
  • Vrata lifta u Krajslerovoj zgradi, Vilijam Van Alen (1927.–'30)
    Vrata lifta u Krajslerovoj zgradi, Vilijam Van Alen (1927.–'30)
  • Predvorje zgrade Istočne Kolumbije, Los Anđeles (1930)
    Predvorje zgrade Istočne Kolumbije, Los Anđeles (1930)
  • Filips radio (1931)
    Filips radio (1931)
  • Reljef predvorja Dejli ekspresa, London (1932)
    Reljef predvorja Dejli ekspresa, London (1932)
  • Zgrada ministarstva prehrane, Tokio (1936)
    Zgrada ministarstva prehrane, Tokio (1936)
  • Bioskop Impero, Asmera, Eritreja (1937)
    Bioskop Impero, Asmera, Eritreja (1937)
  • Hotel Delano, Majami (1947)
    Hotel Delano, Majami (1947)
  • Majakovska postaja moskovskog metroa (1936)
    Majakovska postaja moskovskog metroa (1936)
  • Pol Manšip, Prometej, Rokefeler center, Njujork (1937)
    Pol Manšip, Prometej, Rokefeler center, Njujork (1937)
  • Namještaj i tepih kasnog art dekoa, Žil Leleu (1930-ih)
    Namještaj i tepih kasnog art dekoa, Žil Leleu (1930-ih)

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Art Deco” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 23. 7. 2017. 
  2. ^ art déco, Hrvatska enciklopedija LZMK, Pristupljeno 23. 7. 2017.
  3. ^ http://whc.unesco.org/en/news/1688 Sites in Cambodia, China and India added to UNESCO’s World Heritage List], UNESCO, 8. 7. 2017. Preuzeto 23. 7. 2017.
  4. ^ Renaut, Christophe and Lazé, Christophe, Les Styles de l'architecture et du mobilier (2006), Editions Jean-Paul Gisserot, pages 110–116
  5. ^ Benton et al. 2003, str. 13–28.
  6. ^ Benton et al. 2003, str. 16.
  7. ^ "M. Cunny présente une Note sur un procédé vitro-héliographique applicable aux arts décoratifs", Bulletin de la Société française de photographie, Société française de photographie. Éditeur: Société française de photographie (Paris), 1858, Bibliothèque nationale de France, département Sciences et techniques, 8-V-1012, Bibliothèque nationale de France
  8. ^ "Enfin, dans les ateliers, on travaille à l'achèvement des objets d'art décoratifs, qui sont très nombreux", Le Figaro, Éditeur: Figaro (Paris), 1869-09-18, no. 260, Bibliothèque nationale de France
  9. ^ L'Art décoratif à Limoges, La Voix de la province : Revue littéraire, artistique, agricole et commerciale, 1862, (1862/04/01 (N1)-1863/01/01 (N12)), Bibliothèque francophone multimédia de Limoges, 2013-220524, Bibliothèque nationale de France
  10. ^ Revue des arts décoratifs (Paris), 1880–1902, Bibliothèque nationale de France, département Sciences et techniques, 4-V-1113
  11. ^ a b v g d đ e ž z i Berenholtz, Richard; Carol Willis (2005). New York DecoNeophodna slobodna registracija. Welcome Books. ISBN 978-1-59962-078-7. 
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j k Robinson, Cervin; Bletter, Rosemarie Hagg (1975). Skyscraper StyleNeophodna slobodna registracija. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-502112-7. 
  13. ^ a b Kurshan, Virginia (20. 9. 2011). „Madison Belmont Building” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. Arhivirano (PDF) iz originala 23. 12. 2016. g. Pristupljeno 31. 7. 2019. 
  14. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab av ag ad ađ ae až az Robins, Anthony (2017). New York Art Deco: A Guide to Gotham's Jazz Age Architecture. Excelsior Editions. ISBN 978-1-4384-6396-4. 
  15. ^ a b v g d đ e ž z Flowers, Benjamin (2011). Skyscraper: The Politics and Power of Building New York City in the Twentieth Century. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-0260-1. 
  16. ^ Dunlap, David (25. 7. 2016). „Zoning Arrived 100 Years Ago. It Changed New York City Forever”. The New York Times. str. A21. Arhivirano iz originala 11. 7. 2019. g. Pristupljeno 13. 7. 2019. 
  17. ^ a b v g Dolkart, Andrew. „The Birth of the Skyscraper: Introduction”. The Architecture and Development of New York City. Columbia University. Arhivirano iz originala 5. 1. 2019. g. Pristupljeno 14. 7. 2019. 
  18. ^ Shaw, Leo (3. 10. 2017). „How Chicago's Tribune Tower Competition Changed Architecture Forever”. ArchDaily. Arhivirano iz originala 24. 9. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2019. 
  19. ^ Gray, Christopher (20. 2. 1994). „Streetscapes/The American Radiator Building; A 1924 Precursor of Art Deco”. The New York Times. Arhivirano iz originala 24. 6. 2018. g. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  20. ^ Lopate, Phillip (21. 4. 1991). „Architecture View; The Man Behind Manhattan's Deco Mountains”. Njujork tajms. Arhivirano iz originala 4. 6. 2020. g. Pristupljeno 10. 3. 2020. 
  21. ^ Breiseth, Elizabeth (30. 4. 2009). Historic Structures Report: Barclay-Vesey Building (PDF) (Izveštaj). Nacionalni registar istorijskih mesta, Služba nacionalnih parkova. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 6. 2022. g. Pristupljeno 27. 6. 2022. 
  22. ^ Nash, Eric (1999). Manhattan SkyscrapersNeophodna slobodna registracija. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-181-9. 
  23. ^ Gray, Christopher (8. 3. 1998). „Streetscapes/70 Pine Street; An Art Deco Tower With Double-Deck Elevators”. The New York Times. Arhivirano iz originala 26. 7. 2019. g. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  24. ^ Gray, Christopher (28. 1. 2010). „Two Also-Rans of the Great Skyscraper Race”. The New York Times. str. RE5. Arhivirano iz originala 19. 7. 2019. g. Pristupljeno 17. 7. 2019. 
  25. ^ „Smith Skyscraper Has a Novel Design”Neophodna novčana pretplata (PDF). Njujork tajms. 8. 1. 1930. Arhivirano iz originala 3. 5. 2023. g. Pristupljeno 8. 12. 2017. 
  26. ^ Gray, Christopher (26. 9. 2010). „Not Just a Perch for King Kong”. The New York Times. str. RE9. Arhivirano iz originala 26. 7. 2019. g. Pristupljeno 17. 7. 2019. 
  27. ^ „Empire State Tower, Tallest in World, is Opened by Hoover”Neophodna novčana pretplata (PDF). Njujork tajms. 2. 5. 1931. Pristupljeno 23. 10. 2017. 
  28. ^ Gray, Christopher (4. 10. 2012). „An Architectural Revue”. The New York Times. str. RE6. Arhivirano iz originala 18. 7. 2019. g. Pristupljeno 18. 7. 2019. 
  29. ^ Knowles, Eric (2014). „Architecture”. Art Deco. Shire Publications. ISBN 978-0-7478-1328-6. „...The new style proved especially popular for those structures representative of the modern age—especially hotels, cinemas, filling stations, airports, [...] newspaper offices, and power stations.” 
  30. ^ Gray, Christopher (23. 4. 2009). „Ghost Buildings of 1929”. The New York Times. str. RE9. Arhivirano iz originala 22. 7. 2019. g. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  31. ^ Gray, Christopher (29. 8. 2004). „Streetscapes / Manhattan; From Deep in the Depression, Three Low-Rise Corners”. The New York Times. Arhivirano iz originala 28. 5. 2015. g. Pristupljeno 16. 7. 2019. 
  32. ^ Dolkart, Andrew. „Living Together: Modern Apartment Houses”. The Architecture and Development of New York City. Columbia University. Arhivirano iz originala 6. 10. 2017. g. Pristupljeno 29. 7. 2019. 
  33. ^ a b v g d đ Vlack, Don (1974). Art Deco Architecture in New York: 1920–1940. Harper & Row. ISBN 978-0-06-438850-4. 
  34. ^ Pennoyer, Peter (2014). New York Transformed: The Architecture of Cross & Cross. The Monacelli Press. ISBN 978-1-58093-380-3. 
  35. ^ Postal, Matthew (15. 5. 2012). „Sears Roebuck & Company Department Store” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. Arhivirano (PDF) iz originala 19. 9. 2021. g. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  36. ^ a b v g d đ e ž Ward, David; Zunz, Oliver (1992). The Landscape of Modernity: Essays on New York City, 1900–1940Neophodna slobodna registracija. Russell Sage Foundation. ISBN 0-87154-900-X. 
  37. ^ a b Campanella, Thomas J (2019). Brooklyn: The Once and Future City. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-16538-7. 
  38. ^ a b Dolkart, Andrew. „Living Together: Tenements”. The Architecture and Development of New York City. Columbia University. Arhivirano iz originala 14. 12. 2007. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  39. ^ English, Jonathan (16. 4. 2018). „Why New York City Stopped Building Subways”. Bloomberg News. Arhivirano iz originala 30. 6. 2019. g. Pristupljeno 13. 7. 2019. 
  40. ^ a b v Breeze, Carla (2003). American Art Deco: Architecture and Regionalism. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-01970-4. 
  41. ^ Lehman, Arnold (1971). „New York Skyscrapers: The Jazz Modern Neo-American Beautilitarian Style”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 29 (8): 363—370. JSTOR 3258517. doi:10.2307/3258517. 
  42. ^ a b v g Rosenblum, Constance (2011). Boulevard of Dreams: Heady Times, Heartbreak, and Hope Along the Grand Concourse. NYU Press. ISBN 978-1-4384-6396-4. 
  43. ^ Hoeltzel, Susan. „Horace Ginsbern”. Lehman College Gallery of Art. Lehman College. Arhivirano iz originala 15. 11. 2022. g. Pristupljeno 20. 1. 2023. 
  44. ^ Golway, Terry (15. 4. 2009). „W.P.A. Projects Left Their Stamp on the Region”. Njujork tajms. Arhivirano iz originala 22. 8. 2023. g. Pristupljeno 22. 8. 2023. 
  45. ^ „Crotona Park: Crotona Pool”. Odeljenje za parkove i rekreaciju grada Njujorka. Arhivirano iz originala 17. 7. 2019. g. Pristupljeno 23. 7. 2019. 
  46. ^ „Health Building”. Vlada grada Njujorka. Arhivirano iz originala 29. 7. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2019. 
  47. ^ „Tallman Island TI2/T13 Water Pollution Control” (PDF). Vlada grada Njujorka. 24. 2. 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 12. 2018. g. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  48. ^ Šablon:Cite landmarks
  49. ^ Kilgannon, Corey (23. 6. 2006). „What Goes Down Drain Eventually Bobs Up Here”. Njujork tajms. Arhivirano iz originala 19. 1. 2023. g. Pristupljeno 19. 1. 2023. 
  50. ^ „Marine Air Terminal (U.S. National Park Service)”. Nacionalna parkovska služba. 20. 10. 2016. Arhivirano iz originala 27. 10. 2020. g. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  51. ^ Route 9A Reconstruction Project, Battery Place to 59th St., New York County: Environmental Impact Statement. 1994. str. 59. Arhivirano iz originala 3. 5. 2023. g. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  52. ^ Bradley, Betsy (11. 12. 1990). „Herman Ridder Junior High School (Public School 98)” (PDF). Komisija za očuvanje znamenitosti grada Njujorka. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  53. ^ Postal, Matt (6. 12. 2022). „Samuel Gompers Industrial High School” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. Arhivirano (PDF) iz originala 11. 1. 2023. g. Pristupljeno 11. 1. 2023. 
  54. ^ Percival, Marianne (22. 9. 2020). „Public School 48” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. Arhivirano (PDF) iz originala 26. 3. 2023. g. Pristupljeno 11. 1. 2023. 
  55. ^ Gray, Christopher (4. 1. 2013). „Still Stopping Me in My Tracks”. The New York Times. Arhivirano iz originala 26. 7. 2019. g. 
  56. ^ „About Us”. Rego Park Jewish Center. Arhivirano iz originala 22. 8. 2021. g. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  57. ^ Rosales, Miguel (9. 11. 2020). „Art Deco: Style with a Timeless Appeal”. Javna biblioteka Njujorka. Arhivirano iz originala 25. 2. 2023. g. Pristupljeno 25. 2. 2023. 
  58. ^ Walton, Chris (22. 9. 2023). „CetraRuddy updates the art deco facade on a NoMad skyscraper”. The Architect's Newspaper. Arhivirano iz originala 31. 8. 2023. g. Pristupljeno 31. 8. 2023. 
  59. ^ Taylor, Sri (18. 3. 2023). „In a Manhattan Condo, Terra Cotta Marks an Art Deco Revival”. Bloomberg News. Arhivirano iz originala 27. 3. 2023. g. Pristupljeno 31. 8. 2023. 
  60. ^ Bird, David (7. 2. 1982). „Swans Are Gone, but Art Deco Grace Returns to Bronx Apartment House”. The New York Times. Arhivirano iz originala 3. 8. 2019. g. Pristupljeno 2. 8. 2019. 
  61. ^ Goldberger, Paul (15. 4. 1990). „Architecture View; A Commission That has Itself Become a Landmark”. The New York Times. Arhivirano iz originala 2. 3. 2020. g. Pristupljeno 17. 3. 2008. 
  62. ^ Gray, Christopher (15. 1. 1995). „Streetscapes/570 Lexington Avenue; Columbia's Restoring an Art Deco Masterpiece”. Njujork tajms. Arhivirano iz originala 13. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 1. 2023. 
  63. ^ Micheli, Robin (25. 5. 1978). „Radio City Music Hall may not die”. Columbia Daily Spectator. CII (111). Univerzitet Kolumbija. Arhivirano iz originala 3. 5. 2023. g. Pristupljeno 23. 7. 2019. 
  64. ^ McDowell, Edwin (29. 3. 1978). „Interior of Music Hall Designated as Landmark Despite Objections”. The New York Times. str. B3. Arhivirano iz originala 17. 7. 2019. g. Pristupljeno 29. 7. 2019. 
  65. ^ Gray, Christopher (3. 10. 2014). „The Store That Slipped Through the Cracks”. The New York Times. str. RE11. Arhivirano iz originala 7. 9. 2015. g. Pristupljeno 17. 7. 2019. 
  66. ^ Staff (12. 9. 2013). „City says no to landmarking Seaport building, leaving door open to demolition”. AM New York Metro. Arhivirano iz originala 13. 8. 2020. g. Pristupljeno 27. 6. 2022. 
  67. ^ Gray, Christopher (18. 7. 2013). „Architecture: Pre-emptive Moves, Predemolition”. The New York Times. str. RE8. Arhivirano iz originala 17. 7. 2019. g. Pristupljeno 17. 7. 2019. 
  68. ^ Gunts, Edward (14. 9. 2021). „New York State Supreme Court rejects plea to reinstall McGraw-Hill lobby”. The Architect's Newspaper. Arhivirano iz originala 1. 10. 2021. g. Pristupljeno 30. 9. 2021. 
  69. ^ Paybarah, Azi (7. 6. 2019). „It's the Last Weekend to Visit MoMA Before It Closes for Renovations”. Njujork tajms. Arhivirano iz originala 19. 6. 2019. g. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  70. ^ Bonanos, Christopher (12. 2. 2021). „Change Is Coming to the McGraw-Hill Building's Art Deco Lobby. Or Is It?”. Curbed. Vox Media. Arhivirano iz originala 12. 2. 2021. g. Pristupljeno 12. 2. 2021. 
  71. ^ Taylor, Sri (18. 3. 2023). „In a Manhattan Condo, Terra Cotta Marks an Art Deco Revival”. Bloomberg News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 3. 2023. g. Pristupljeno 3. 5. 2023. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ар_деко&oldid=28493198”