Пређи на садржај

Јанко Рудолф

С Википедије, слободне енциклопедије
јанко рудолф
Јанко Рудолф
Лични подаци
Датум рођења(1914-07-23)23. јул 1914.
Место рођењаКриж, код Камника, Аустроугарска
Датум смрти3. фебруар 1997.(1997-02-03) (82 год.)
Место смртиЉубљана, Словенија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ одјунa 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
У току НОБкомандант 18. дивизије НОВЈ
Херој
Народни херој од22. децембра 1951.

Одликовања
Орден народног хероја Орден партизанске звезде са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Јанко Рудолф (Криж, код Камника, 23. јул 1914Љубљана, 3. фебруар 1997), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. јула 1914. године у Крижу код Коменде, Камник. Потиче из сељачко-радничке породице. Младост је провео код оца у Нотрањској. Основну школу је похађао у Бегуњама код Церкнице и завршио пет разреда. Затим је живео код мајке у Љубљани и стекао стручно образовање за хируршког техничара.

Године 1935. био је запослен у фабрици „Сава“, где је учествовао у штрајку солидарности јесеничких радника гвожђаре. Године 1935. и 1936. служио је кадровски рок у Загребу. После повратка из војске, запослио се у фабрици „Унитас“ у Љубљани и учествовао у изборима радничких повереника. Године 1938. запослио се у фабрици „ЕКА“ у Љубљани. Тада је учествовао у демонстрацијама против нацистичке Немачке, која је тих дана анектирала Аустрију и раскомадала Чехословачку. Године 1940. ступио је у Друштво пријатеља Совјетског Савеза.

Народноослободилачка борба

[уреди | уреди извор]

Приликом распада југословенске војске у Априлском рату, био је у Великој Горици код Загреба. Када се вратио кући, прикључио се онима који су почели да скупљају и скривају оружје, опрему и други војни материјал. Маја 1941. године постао је кандидат за члана комунистичке партије Југославије, а месец дана касније примљен је у Партију.

У фабрици „ЕКА“ био је повереник за војна питања, а од новембра 1941. повереник „Делавске енотности“. Од јануара 1942. године, био је секретар партијске ћелије у фабрици и у исто вријеме члан Рејонског комитета КП Словеније Бежиград у Љубљани. Пред одлазак у партизане, био је командант батаљона Народне заштите Рожна Долина.

13. јула 1942. године ступио је у Народноослободилачку војску, у Прву чету Првог батаљона Долењског одреда и био помоћник митраљесца. Октобра 1942. године, постао је политички комесар чете у Трећем батаљону „Шерцерове бригаде“, а затим заменик политичког комесара Трећег батаљона. 13. јула 1943. године постао је политички комесар „Шерцерове бригаде“ и вршио ту функцију до капитулације Италије.

После капитулације Италије, за неколико дана су биле отворене цесте и ограда од бодљикаве жице којом је била окружена Љубљана и на хиљаде Љубљанчана је ступило у партизане. Већи дио придошлица окупио се на Голом, изнад Ига, где је 10. септембра 1943. године формирана Љубљанска бригада. Главни организатор и оснивач бригаде био је Јанко Рудолф, који је био именован за првог политичког комесара бригаде. Љубљанска и „Цанкарева бригада“ истакле су се у борбама против Немаца, 1. и 2. новембра на Илови гори. Јанко је децембра 1943. постао командант Осамнаесте дивизије НОВЈ, а фебруара 1944. комесар исте дивизије.

У другој половини новембра 1943. године, Осамнаеста дивизија отишла је у Горски котар, да би заједно са хрватским јединицама ослободила тај крај. На том походу је дивизија напала и заузела усташко упориште Врбовско, 23. децембра 1943. године. Јула 1944. године, Јанко је постао политички комесар 30. дивизије Деветог корпуса НОВЈ. У 30. дивизији био је до 20. јануара 1945. године, када је у борби за Трново код Горице, био тешко рањен.

Послератна каријера

[уреди | уреди извор]

После рата је вршио низ високих и одговорних функција:

Поред тога је био потпредседник Савезног одбора СУБНОР Југославије, члан Председништва Централног комитета СК Словеније. Био је члан Председништва СУБНОР Југославије, члан Председништва СУБНОР Словеније и члан Савета федерације.

Умро је 3. фебруара 1997. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Литература

[уреди | уреди извор]