Вороњешкаја
Вороњешкаја Воронежская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Устлабински рејон |
Основан | 1804. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 8.562 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 12′ 20″ С; 39° 37′ 18″ И / 45.2055° С; 39.6218° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 68 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 352325−352327 |
Позивни број | +7 86135 |
ОКАТО код | 03 257 807 001 |
ОКТМО код | 03 657 407 101 |
Веб-сајт | |
http://voronezhskoesp.ru/ |
Вороњешкаја (рус. Воронежская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Устлабинском рејону.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2010. у насељу је живело 8.562 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Вороњешкаја се налази у централном делу Краснодарског краја, односно у јужном делу припадајућег му Устлабинског рејона. Лежи у ниској степи Кубањско-приазовске низије, на надморској висини од 68 метра, на десној обали реке Кубањ.
Село се налази на око 5 километара западно од рејонског центра Уст Лабинска, односно на неких 47 км североисточно од града Краснодара.
Кроз село пролази деоница регионалног друма Краснодар—Кропоткин.
Историја
[уреди | уреди извор]Станицу Вороњешкају основали су 1804. Донски Козаци, а сама станица је име добила у част Вороњешког пешадијског пука који је службовао на том подручју.[1] Званичан статус козачке станице добија 1906. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 8.562 становника,[2] док је према процени из 2017. село имало 8.650 становника.[3]
1959. | 1979. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|
5.505 | 6.233 | 7.924[4] | 8.562[2] | 8.650 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 254. — 395 с.
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2017.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.