Односи Србије и Шпаније
 | |
 Србија |
 Шпанија |
|---|---|
Односи Србије и Шпаније су инострани односи Републике Србије и Краљевине Шпаније.
Историја односа[уреди | уреди извор]
Влада ФНРЈ одлучила је 1946. да као једину легитимну владу Шпаније призна Шпанску републиканску владу под председништвом Г. Др. Хосе Хирал Переира. Републиканска шпанска влада образована је у Мексику. ФНРЈ је признала ову владу која је у Београду акредитовала свог посланика.
Билатерални односи[уреди | уреди извор]
Србија и Шпанија су успоставили званичне дипломатске односе октобра 1916. године.[1]
Србија има амбасаду у Мадриду. Шпанија има амбасаду у Београду.
Шпанија је међу неколико чланица НАТО и ЕУ, које нису признале независност Косова и Метохије.
Шпанија је гласала против пријема Косова у УНЕСКО 2015.
Економски односи[уреди | уреди извор]
- У 2020. години укупна робна размена вредела је 679,2 милиона долара. Од тога, извоз Србије био је 251,3 милиона, а увоз 427,8 мил. УСД.
- У 2019. вредност укупне робне размене износила је 641 милион УСД. Наша земља је извезла за 246 милиона, док је увезено робе за 395 мил. долара.
- У 2018. години укупна робна размена је вредела 618 милиона долара. Из РС је извезно робе вредне 234 милиона, док је увезено у вредности од 384 мил. УСД. [2][3]
Дипломатски представници[уреди | уреди извор]
У Београду[уреди | уреди извор]
Хуан Хосе Санс Апарисиј, амбасадор, 2024—[4]
- Раул Бартоломе Молина, амбасадор, 2019—2024.
- Мигел Фуертес, амбасадор, 2015–2019.
- Артуро Лаклаустра Белтран, амбасадор, 2011—2015.
- Ињиго де Паласио Еспања, амбасадор, 2008—2011.
- Хосе Риера Сикиер, амбасадор, 2005—2008.
- Мариано Гарсиа Муњоз, амбасадор, 2000—2005.
- Хоакин Перез Гомез, амбасадор, 1996—2000.
- Хосе Мануел Аљендесалазар Валдес, амбасадор, 1990—1992.
- Луис Куерво Фабрега, амбасадор, 1986—1990.
- Хулијан Ајеста Прендес, амбасадор, 1984—1986.
- Јесус Миљаруело Клементес, амбасадор, 1981—1984.
Фернандо Оливије Фернадез-Пумаријега, амбасадор, 1977—1981.
Гарсија Комин, посланик, 1938—1941.
Карлос Ескудеро, посланик, 1936—1938.- Фернандо Алкала-Галијано и Смит, посланик, 1931—1936.
Дон Жозе Ландеро, посланик, од 1925.- Франсиско де Асис и Бонастре, 1924—1925.
- Хосе Ромеро и Дусмет, посланик, 1924.
- Дон Жил Делгад, посланик (други послератни посланик) 1921—1924.
- Кристобал Фернандез Вељин, посланик, 1919—1921.
- Голдсчмит, конзул и први шпански дипломата у Србији, 1908.
У Мадриду[уреди | уреди извор]
Амбасада Републике Србије у Мадриду (Шпанија) радно покрива Андору.[5]
Катарина Лалић-Смајевић, амбасадор, 2018—- Данко Прокић, амбасадор, 2012—2017.
Јела Баћовић, амбасадор, 2007—2012.- Ђорђе Мијалковић, отправник послова, 2006—2007.
Иво Арменко, амбасадор, 2004—2006.- / Триво Инђић, амбасадор, 2001—2004.
- Ратомир Вицо, амбасадор, 1999—2001.
- Данко Прокић, отпр. послова, 1993—1996.
/ Слободан Бајић, отпр. послова, 1992—1993.- Фаик Диздаревић, амбасадор, 1989—1992.
- Реџаји Суроји, амбасадор, 1985—1988.
- Берислав Бадурина, амбасадор, 1981—1985.
- Руди Чачинович, амбасадор, 1977—1981.
Нове југословенске власти су 1945. одлучиле да ликвидирају југословенско посланство у Мадриду. Отправник послова у шпанској престоници Љубиша Вишацки, који је одбио да се повинује овој одлуци, је отпуштен.[6]
Јован Дучић, посланик, 1940—1941.- Александар Авакумовић, посланик, 1939—
- Јосип Мацан, отпр. послова, 1938—1939.
- Станоје Пеливановић, посланик, 1935—1938.
- Јосип Смодлака, посланик, 1927—
- Анте Пијус Тресић-Павичић, посланик, 1920—1922.
Драгомир М. Јанковић, посланик, 1917
Види још[уреди | уреди извор]
- Срби у Шпанији
- Каталонска освета
- Сефарди
- Охмућевићев грбовник
- Велеиздајнички процес (1915—1916)
- НАТО бомбардовање СРЈ
- Ривалство Ђоковића и Надала
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Билатерални односи са Шпанијом”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2015. г. Приступљено 04. 02. 2015.
- ^ „Serbia Exports to Spain”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 4. 1. 2022.
- ^ „Serbia Imports from Spain”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 4. 1. 2022.
- ^ www.novimagazin.rs (2024-02-02). „Vučić primio akreditivna pisma sedam novoimenovanih ambasadora”. Novi magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-02-14.
- ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2015. г. Приступљено 18. 02. 2015.
- ^ ЈУГОСЛОВЕНСКА ДИПЛОМАТИЈА 1945—1950: СТВАРАЊЕ ПАРТИЈСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ, Слободан СЕЛИНИЋ, Институт за новију историју Србије
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Амбасада Републике Србије Мадрид — Краљевина Шпанија
- Амбасада Краљевине Шпаније Београд - Република Србија Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2020)
- Шта све не смеш кад си уметник и дипломата, „Политика”, 5. април 2015.
- Дачић: Хвала Шпанији на подршци по питању ЕУ и КиМ, РТВ, 5. април 2017.
- Дипломатски односи Србије и Шпаније, РТС, 10. април 2017.
- Шпанија, Србија и политика: Шпанија је била и увек ће бити уз Србију, поручио Педро Санчез шпански премијер (Б92, 29. јул 2022)
