Пређи на садржај

Поповац (Ниш)

Координате: 43° 19′ 34″ С; 21° 49′ 23″ И / 43.326° С; 21.823166° И / 43.326; 21.823166
С Википедије, слободне енциклопедије
Поповац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2022.Раст 2.650
Географске карактеристике
Координате43° 19′ 34″ С; 21° 49′ 23″ И / 43.326° С; 21.823166° И / 43.326; 21.823166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина183 m
Поповац на карти Србије
Поповац
Поповац
Поповац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18260
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Поповац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на десној алувијалној тераси Нишаве, на око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 2588 становника (према попису из 1991. било је 2517 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Преисторијски налази (неолитско - бронзаног доба) на рубу терасе старе речне обале на потесима Над Цигански Кључ и Селиште показују да Поповац спада у веома стара села. Егзистира и у средњовековном словенском периоду. Турски попис 1444/46. године га затиче као спахилук (тимар) чакирџибаше Умура са 11 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.325 акчи. Помиње се и у попису 1498. године као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша с 30 домова, 17 неожењених, 5 удовичких домова и са давањима у износу 4.644 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 20 кућа, 1 удовичко домаћинство, 4 самачка домаћинства.[1] Код стариначког становништва у Поповцу живи мишљење да се у селу „у турско време“ заселила јача струја досељеника из горњег Понишавља, по којима неки родови и данас носе назив „Пироћанци“.

Ослобођење 1878. године затекло је Поповац као прилично развијено село са око 70 кућа. Положај и плодној равници, у близини Ниша, пружао је услове за развој напредне и тржишно оријнтисане пољопривреде, али близина града подстакла је истовремено и процес трансформације на непољопривредна занимања, као и на појаву досељавања. Ова друга тенденција осетила се већ у периоду између два светска рата, да би интензиван облик добила после Другог светског рата. Порасту непољопривредних занимања и јачању дневне миграције како према Нишу тако и према Поповцу, допринело је формирање ранжирне станице у селу. Везни крак железничке пруге север - југ преко Поповца изградили су Аустро-Немци 1917. године, а железничку станицу с три колосека Немци 1942. године. Током 1965. до 1975. године изграђена је велика ранжирна станица за формирање и дезинфекцију возова с 39 колосека. Од 17 железничких службеника 1946. године овај број се у 1972. години попео на 222. Истовремено су се у сектору железничке станице и дуж железничке пруге, где је 1965. године било 5 кућа, развила нова већа насеља „Железничка колонија“ и „Доња пруга“ с око стотину кућа (1979).

Поред значајне преструктурализације аутохтоног становништва у правцу непољопривредних занимања, одвијао се паралелно доток и засељавање становништва (фабрички радници, железничари, аеродромски радници, зидари) из других крајева. Године 1971. у Поповцу је живело 41 пољопривредно, 69 мешовитих и 409 непољопривредних домаћинстава.

Овде се налази ФК Будућност Поповац.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

До насеља се може доћи приградском линијом 27А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале, линијом 27Б Трг Краља Александра - Медошевац - Поповац, линијом 28 ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Поповац (линија бр. 27лб). Кроз насеље пролази железничка пруга Ниш—Поповац, којој припада железничка станица у насељу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Крајем 19. века (1895) Поповац је село са 82 домаћинства и 584 становника, а године 1930. у њему је живело 150 домаћинстава и 1.340 становника.

У насељу Поповац живи 2310 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (42,7 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 860 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.508
1953. 1.638
1961. 1.839
1971. 2.064
1981. 2.362
1991. 2.517 2.489
2002. 2.588 2.672
2011. 2.847
2022. 2.650
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.435 94,08%
Роми
  
103 3,97%
Црногорци
  
4 0,15%
Македонци
  
4 0,15%
Бугари
  
2 0,07%
Хрвати
  
1 0,03%
Украјинци
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
непознато
  
9 0,34%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 176.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]