Берчинац

Берчинац
Берчинац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
— 2011.	105
Географске карактеристике
Координате	43° 24′ 17″ С; 21° 49′ 11″ И / 43.404833° С; 21.819666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	349 m
	Берчинац Берчинац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Берчинац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долини Топоничке реке, удаљено 12 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 129 становника (према попису из 1991. било је 162 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Турски попис 1498. године га евидентира са 20 домова (7 самачких и 1 удовичким), 3 рајинске воденице које раде целе године и са дажбинама села од 3412 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 25 кућа, 2 удовичка домаћинства, 5 самачка домаћинства.^[1] Након деценија искушења у касном периоду турске владавине (после нишке буне 1841. године био је спаљен), ушао је у састав Србије као мало село. После ослобођења од Турака већина домаћинстава се домогла већих комплекса земље, али, осим на екстензивној земљорадњи, материјална егзистенција се у великој мери заснивала на сточарству, продаји шумског дрвета и воденичарству. Распадом породичних задруга и каснијим деобама поседи земље су уситњени. После Другог светског рата, нарочито после 1960/65. године, ојачале су тенденције напуштања пољопривреде, са исељавањем или оријентацијом на мешовиту привреду. Основни пољопривредни карактер села, међутим, и даље је задржан, премда, нарочито од 1970/75. године, са приличним бројем старачких домаћинстава. Од 1975/80. године појавила се и нова тенденција откупљивања земљишта за изградњу пољских кућа (викендица). Према пописним подацима из 1971. године, у селу су живела 33 пољопривредна, 16 мешовитих и 3 непољопривредна домаћинства.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

До насеља се може доћи приградским линијама 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље и линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце.

Демографија[уреди | уреди извор]

Крајем 19. века (1895) Берчинац је мало село са 19 домаћинстава и 115 становника. Године 1930. у њему је живело 28 домаћинстава и 163 становника.

У насељу Берчинац живи 94 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,9 година (47,6 код мушкараца и 52,4 код жена). У насељу има 40 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	227
1953.	234
1961.	254
1971.	194
1981.	165
1991.	162	158
2002.	129	135
2011.	105

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	128	99,22%
Хрвати	1	0,77%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	3	0
75—79	3	4
70—74	3	7
65—69	6	10
60—64	7	5
55—59	4	5
50—54	2	5
45—49	7	4
40—44	3	4
35—39	7	6
30—34	2	1
25—29	2	2
20—24	3	0
15—19	4	5
10—14	5	2
5—9	1	3
0—4	1	3
Просек :	46,4	47,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	39	48	56	52	54	59	51

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	15	18	4	6	6	2	0	0	0	0	2,53

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	56	13	35	7	1
Женски	58	9	33	16	0
УКУПНО	114	22	68	23	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	22	4	0	0	5
Женски	23	4	0	0	4
УКУПНО	45	8	0	0	9
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	2	1	4
Женски	0	0	2	1	0
УКУПНО	0	0	4	2	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	2
Женски	1	1	0	3	5
УКУПНО	1	1	0	4	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	3
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	0	5

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 11.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]