Берчинац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Берчинац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво
 — (2011) 129
Географске карактеристике
Координате 43°24′17″ СГШ; 21°49′11″ ИГД / 43.404833° СГШ; 21.819666° ИГД / 43.404833; 21.819666Координате: 43°24′17″ СГШ; 21°49′11″ ИГД / 43.404833° СГШ; 21.819666° ИГД / 43.404833; 21.819666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 349 м
Берчинац на мапи Србије
Берчинац
Берчинац
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Берчинац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долини Топоничке реке, удаљено 12 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 129 становника (према попису из 1991. било је 162 становника).

Историја[уреди]

Турски попис 1498. године га евидентира са 20 домова (7 самачких и 1 удовичким), 3 рајинске воденице које раде целе године и са дажбинама села од 3412 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 25 кућа, 2 удовичка домаћинства, 5 самачка домаћинства.[1] Након деценија искушења у касном периоду турске владавине (после нишке буне 1841. године био је спаљен), ушао је у састав Србије као мало село. После ослобођења од Турака већина домаћинстава се домогла већих комплекса земље, али, осим на екстензивној земљорадњи, материјална егзистенција се у великој мери заснивала на сточарству, продаји шумског дрвета и воденичарству. Распадом породичних задруга и каснијим деобама поседи земље су уситњени. После Другог светског рата, нарочито после 1960/65. године, ојачале су тенденције напуштања пољопривреде, са исељавањем или оријентацијом на мешовиту привреду. Основни пољопривредни карактер села, међутим, и даље је задржан, премда, нарочито од 1970/75. године, са приличним бројем старачких домаћинстава. Од 1975/80. године појавила се и нова тенденција откупљивања земљишта за изградњу пољских кућа (викендица). Према пописним подацима из 1971. године, у селу су живела 33 пољопривредна, 16 мешовитих и 3 непољопривредна домаћинства.

Саобраћај[уреди]

До насеља се може доћи приградским линијама 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље и линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце.

Демографија[уреди]

Крајем 19. века (1895) Берчинац је мало село са 19 домаћинстава и 115 становника. Године 1930. у њему је живело 28 домаћинстава и 163 становника.

У насељу Берчинац живи 108 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,2 година (46,4 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 227
1953. 234
1961. 254
1971. 194
1981. 165
1991. 162 158
2002. 129 135
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
128 99,22 %
Хрвати
  
1 0,77 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 11.

Спољашње везе[уреди]