Хум (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хум
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво
 — (2011) 1450
Положај
Координате 43°22′18″ СГШ; 21°54′01″ ИГД / 43.371666° СГШ; 21.900166° ИГД / 43.371666; 21.900166Координате: 43°22′18″ СГШ; 21°54′01″ ИГД / 43.371666° СГШ; 21.900166° ИГД / 43.371666; 21.900166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 343 m
Хум на мапи Србије
Хум
Хум
Хум на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Хум је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на рубу Нишке котлине, на око 6,5 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1450 становника (према попису из 1991. било је 1497 становника). Недалеко од села се налази археолошки локалитет Хумска чука.

Историја[уреди]

Преисторијско насеље неолитско-бронзаног доба које су 1934. године истраживали А. О. Славетић и М. Грубић, а касније М. Гарашанин, показују да Хум спада у врло стара села. Налазиште је лоцирано изнад данашњег насеља на Ћувику, између два потока, и лак му је приступ само с југа. Касније, као село Хум се јавља у античком периоду и средњем веку. Турски попис 1498. године затекао га је као село са 64 дома, 18 неожењених, 7 удовичких и две муслиманске куће, 3 хаса њиве, 1 виноградом (који је пуст) и дажбинама од 8.108 акчи, а манастир Светог Николу са 1 калуђером и дажбинама од 317 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 61 кућа, 9 удовичка домаћинства, 15 самачка домаћинства, 1 муслимана.[1] Године 1564. пао је на око 50 домаћинстава. Као и друга села у Великом рату с краја 17. века скоро се угасио, а потом се постепено обновио. Године 1757. Хум је водио мукотрпну и безуспешну парницу пред турском Портом против власника Јусуф-бега због тога што овај селу, поред осталих дажбина, узима од сваке куће оку масла и кола дрва и што их тера да му бесплатно раде на њивама. Ускоро (1760/61. године) читлук-сахабија Џафер-Заим (који је зачитлучио и Доњи Комрен) купио је од нишког накибулешрафа Сејид Омера за 1.000 гроша сву земљу, ливаде и пашњаке, а затим, још за 500 гроша све зграде, баште и гумна у Хуму. Тако су, уместо позитивног решења по парници против Јусуф-бега, мештани Хума постали чифчије Џафер-бега и доспели у још гори положај. Након више деценија без значајнијих података, Хум се поново спомиње у вези с буном 1841, године, када је заједно са још 121 селом у нишком крају био спаљен. Хум не припада мањој групи села која су се откупила директном нагодбом са спахијом (као на пример Горњи Матејевац и Каменица), већ се откупио отплатом аграрног дуга; већини села у нишком крају овај дуг или његов део морао је бити отписан законом 1907. године. Отплата аграрног дуга, као и други економски разлози тог времена, подстакли су у Хуму, и у другим бројним селима, појаву печалбарства.

Погодан положај Хума на додиру двају различитих производних средина (котлинско дно и котлински обод) оријентисао је његову производњу у правцу ратарства и сточарства. У периоду између два светска рата Хум је на нишком тржишту, поред осталог, пласирао приличне количине меса, млека и млечних производа. Близина Ниша подстакла је, после 1955/60. године, прилично пресељавање (пре свега у Ниш), дневну миграцију и оријентацију на мешовиту привреду, на шта указују и послератни статистички подаци. Тако је у Хуму 1971. године било 67 пољопривредних, 226 мешовитих и 11 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди]

До Хума се може доћи приградским линијама 30 ПАС Ниш - Горњи Комрен - Хум - Рујник - Лесковик и линијом 31 ПАС Ниш - Горњи Комрен - Хум.

Демографија[уреди]

Крајем 19. века (1895) Хум је село са 68 домаћинстава и 644 становника, а 1930. године имао је 128 домаћинстава и8 779 становника.

У насељу Хум живи 1170 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,4 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 384 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.270
1953. 1.403
1961. 1.479
1971. 1.436
1981. 1.468
1991. 1.497 1.491
2002. 1.450 1.469
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.415 97,58 %
Роми
  
15 1,03 %
Бугари
  
3 0,20 %
Румуни
  
1 0,06 %
непознато
  
16 1,10 %


Референце[уреди]

  1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“, Приступљено 30. 4. 2013.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. стр. 285-286.

Спољашње везе[уреди]