Брзи Брод

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брзи Брод
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Медијана
Становништво
Становништво
 — (2011) 4452
Положај
Координате 43°18′22″ СГШ; 21°58′00″ ИГД / 43.306166° СГШ; 21.966666° ИГД / 43.306166; 21.966666 Координате: 43°18′22″ СГШ; 21°58′00″ ИГД / 43.306166° СГШ; 21.966666° ИГД / 43.306166; 21.966666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 203 m
Брзи Брод на мапи Србије
Брзи Брод
Брзи Брод
Брзи Брод на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18116
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Брзи Брод је месна заједница у градској општини Медијана на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на левој обали Нишаве у ширем градском простору Ниша, удаљен 6 км источно од центра града. Према попису из 2002. било је 4452 становника (према попису из 1991. било је 3665 становника).

Историја[уреди]

Поред преисторијских налаза, из бронзаног доба познатог под називом „Меридијан група“[1] на атару Брзог Брода је и локалитет римска Медијана, некадашњи субурбијум Наисуса са комплексом грађевина на 40 хектара површине богатих Римљана и палатом цара Константина Великог.[2] Има трагова и римског кастела. У близини ових локалитета негде у средњем веку настао је и Брзи Брод.

У време Турског пописа из 1498. године у Брзом броду је било 14 хришћанских кућа (3 неожењених, 1 удовичка), 11 кућа муслимана и 17 кућа бенака (муслимана ратара). У селу су радиле и две воденице, а приход им је био 2.650 акчи.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, Брзи Брод је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас. По том попису имало је 8 кућа, 2 самачка домаћинства, 27 муслимана.[3]; том приликом, поред других прихода, уписан је и приход од производње пиринча у износу од 552 акче.

У 16. веку Брзи Брод су га насељавали искључиво муслимани, а од 17. века до ослобођења овог краја од Турака 1878. године у њему је живела раја, али је било и муслимана (Турака). Ослобођење га је затекло као спахилук Абаз-бега с неколико воденица на Нишави и Кутинској вади (оточници Кутинске реке). Осим што је служила воденичарству, ова вада користила се и за наводњавање пиринчаних поља у 15. и 16. веку, а у новије време за наводњавање башти.

Године 1878. Брзи Брод је био село са 13 задружних домаћинстава и 111 становника, а 1930. године село са 57 домаћинстава и 416 становника.

Брзи Брод је до 1955. године село у околини Ниша. Отада се његов развој одвијао експлозивно. Под утицајем радничких придошлица са свих страна (из околних и удаљених заплањских и нишавских села, али и из Македоније, Лике итд.), као и под утицајем промена у аутохтоном становништву село је битно променило своју социо-економску структуру.

Године 1971. имало је 26 пољопривредних, 29 мешовитих и 497 непољопривредних домаћинстава. Тиме је Брзи Брод изгубио традиционална сеоска обележја и добио најпре приградско-мешовита а од седамдесетих-осамдесетих година 20. века и градска обележја (радничко насеље). У погледу лика, међутим, у великој мери је и данас сачувао своја рурална обележја.

Демографија[уреди]

У насељу Брзи Брод живи 3528 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (37,2 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 1477 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 568
1953. 595
1961. 1.055
1971. 1.935
1981. 2.945
1991. 3.665 3.593
2002. 4.554 4.452
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.325 97,14 %
Македонци
  
23 0,51 %
Роми
  
22 0,49 %
Бугари
  
7 0,15 %
Црногорци
  
2 0,04 %
Украјинци
  
2 0,04 %
Хрвати
  
1 0,02 %
непознато
  
66 1,48 %


Референце[уреди]

  1. Draga Garašanin, Bronzano doba Srbije Tekst iz kataloga izložbe "Bronzano doba Srbije", Narodni muzej, Beograd, 1972.
  2. Петровић П., 1983 Ниш у античко доба, у: Историја ниша I, Ниш, 1983, 53-75.
  3. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

1. Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 12.

Спољашње везе[уреди]