Пасјача (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пасјача
Visegrad Peak 03.JPG
Село Пасјача испод врха Вишеград
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2011.Пад 219
Географске карактеристике
Координате43°21′14″ СГШ; 22°03′28″ ИГД / 43.354° СГШ; 22.057833° ИГД / 43.354; 22.057833Координате: 43°21′14″ СГШ; 22°03′28″ ИГД / 43.354° СГШ; 22.057833° ИГД / 43.354; 22.057833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина617 м
Пасјача на мапи Србије
Пасјача
Пасјача
Пасјача на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Пасјача је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на североисточном рубу Нишке котлине, на око 17 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 295 становника (према попису из 1991. било је 385 становника).

Историја[уреди]

Оскудност преисторијских, античких и средњовековних налаза даје привид ненасељености сеоског простора у давној прошлости. Први писани податак датира из 1564. године када је уписана као село (Пасјач) с мање од 10 домова. Отада се скоро ништа не зна до 1877. године кад је била посед Белог Мемеда. Овај Турчин је држао земљу и чифчије и у данашњем сићевачком атару. Остаци његове куле могли су се видети до седамдесетих година 20. века.

По ослобођењу од Турака атарска земља је коначно прешла у руке месних већином задружних домаћинстава, али је било и заједничких (сеоских) терена под шумом и испашом. Године 1879. у Пасјачи је пописана 31 кућа са 295 душа, међу којима нема писменог чељадета, а број пореских глава је износио 62.[1] С распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века одвијао се процес уситњавања земљишта, а с постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века почела је знатније слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска, виноградарска и непољопривредна оријентација. Село је, међутим, и после Другог светског рата задржало преовлађујући пољопривредни карактер, премда је у приличној мери дошла до изражаја и компонента мешовитог привређивања, што се види из података за 1971. годину када је Пасјача имала 98 пољопривредних, 36 мешовитих и 2 непољопривредна домаћинства.

Саобраћај[уреди]

До Пасјаче се може доћи приградском линијом 17 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Пасјача - Ореовац.

Демографија[уреди]

Крајем 19. века (1895. године) Пасјача је мање село од 55 домаћинстава и 469 становника, а године 1930. у њој је живело 86 домаћинстава и 629 становника.

У насељу Пасјача живи 200 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 55,9 година (53,1 код мушкараца и 58,6 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 731
1953. 758
1961. 713
1971. 578
1981. 466
1991. 385 385
2002. 295 295
2011. 219
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
295 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај[уреди]

До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Ореовац (линија бр. 17).

Референце[уреди]

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 172.

Спољашње везе[уреди]