Мезграја (Ниш)
| Мезграја | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |
 Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2011) | 575 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43°23′21″ СГШ; 21°47′02″ ИГД / 43.389166° СГШ; 21.783833° ИГДКоординате: 43°23′21″ СГШ; 21°47′02″ ИГД / 43.389166° СГШ; 21.783833° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 165 м |
.svg)  Мезграја | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Мезграја је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у суповачком пролазу, на граници Нишке и Алексиначке котлине, на око 12 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 575 становника (према попису из 1991. било је 607 становника).
Историја[уреди]
Оскудност преисторијских, античких и средњовековних налаза упућује на могућност непостојања села у далекој прошлости. Овакву могућност поткрепљује чињеница меандрирања и мењања речног тока Јужне Мораве на сектору Мезграја у прошлости. О овом селу нема података ни из турског периода све до 1833. године кад се заједно с околним селима помиње у рајинским побунама („размирицама“). После неуспеле нишке буне 1841. године помиње се Мезграја као село које је помагало хајдуке.
По ослобођењу од Турака село је почело да се обнавља и јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство и повртарство. Напретку села битно је допринела изградња железничке пруге Београд - Ниш 1884. године, која је Мезграју, укључујући и београдски друм, угодно везала с нишким тржиштем. Ова околност је допринела томе да село после Другог светског рата, осим што је иселило један број радно способног становништва (пре свега у Ниш), постане имиграционо привлачно за поједина радничка домаћинства из удаљенијих и сиромашнијих села. На тој основи развој становништва је добио стагнантан облик с прилично израженим економско-социјалним структуралним променама, што се види из податка да је у Мезграји 1971. године живело 55 пољопривредних, 65 мешовитих и 36 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај[уреди]
До насеља се може доћи приградским линијама 28Б ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја, линијом 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава, линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.
Демографија[уреди]
Крајем 19. века (1895. године) село је имало 39 кућа и 319 становника, а године 1930. у њему су живела 92 домаћинства и 597 становника.
У насељу Мезграја сада (2002. године) живи 467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 178 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 1 | ||
| 80+ | 5 | 8 | ||
| 75—79 | 9 | 14 | ||
| 70—74 | 13 | 14 | ||
| 65—69 | 13 | 16 | ||
| 60—64 | 11 | 21 | ||
| 55—59 | 18 | 16 | ||
| 50—54 | 29 | 23 | ||
| 45—49 | 33 | 17 | ||
| 40—44 | 19 | 25 | ||
| 35—39 | 20 | 23 | ||
| 30—34 | 14 | 15 | ||
| 25—29 | 15 | 16 | ||
| 20—24 | 14 | 23 | ||
| 15—19 | 29 | 21 | ||
| 10—14 | 21 | 12 | ||
| 5—9 | 22 | 7 | ||
| 0—4 | 4 | 11 | ||
| Просек : | 39,6 | 42,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 245 | 72 | 150 | 14 | 7 | 2 |
| Женски | 253 | 44 | 155 | 48 | 5 | 1 |
| УКУПНО | 498 | 116 | 305 | 62 | 12 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 117 | 4 | 0 | 0 | 35 |
| Женски | 51 | 0 | 0 | 0 | 13 |
| УКУПНО | 168 | 4 | 0 | 0 | 48 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 9 | 7 | 8 | 22 |
| Женски | 0 | 0 | 10 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 5 | 9 | 17 | 12 | 25 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 5 | 1 | 15 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 4 | 15 |
| УКУПНО | 0 | 3 | 5 | 5 | 30 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 2 | |
Референце[уреди]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 96.
