Горње Међурово је старо, већ у средњем веку засељено село, јер га је турски попис из 1498. године затекао са 60 кућа, 17 неожењених, 1 муслиманом, 3 удовичке куће, 1 рајинском воденицом и са дажбинским обавезама од 5.638 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 56 кућа, 6 удовичка домаћинства, 22 самачка домаћинства, 1 муслимана.[1] Током наредних векова село је, као и остала села у околини Ниша, често страдало, а у рату 1690. године за неко време и потпуно опустело. Пред ослобођење од Турака, када је имало 32 куће, било је господарлук Ахмет-бега из Ниша. Године 1878. село је имало 32 домаћинства и 274 становника, а 1930. године 82 домаћинства и 699 становника.
Старе натуралне карактеристике село је почело да губи током периода Србије, да би у периоду међуратне Југославије у селу преовладала тржишна привреда са приградском ратарско-повртарском оријентацијом. У периоду 1955-1980. године у селу су се одиграле значајне промене у погледу економско-социјалне преструктурализације становништва. Године 1971. у селу је било 37 пољопривредних, 98 мешовитих и 98 непољопривредних домаћинстава. Током осме деценије 20. века село је добило карактеристике приградског мешовитог насеља.
У насељу Горње Међурово живи 838 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (43,2 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 316 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).