Горње Међурово је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве на око 6 км југозападно од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 919 становника (према попису из 1991. било је 1016 становника).
Горње Међурово је старо, већ у средњем веку засељено село, јер га је турски попис из 1498. године затекао са 60 кућа, 17 неожењених, 1 муслиманом, 3 удовичке куће, 1 рајинском воденицом и са дажбинским обавезама од 5.638 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 56 кућа, 6 удовичка домаћинства, 22 самачка домаћинства, 1 муслимана.[1] Током наредних векова село је, као и остала села у околини Ниша, често страдало, а у рату 1690. године за неко време и потпуно опустело. Пред ослобођење од Турака, када је имало 32 куће, било је господарлук Ахмет-бега из Ниша. Године 1878. село је имало 32 домаћинства и 274 становника, а 1930. године 82 домаћинства и 699 становника.
Старе натуралне карактеристике село је почело да губи током периода Србије, да би у периоду међуратне Југославије у селу преовладала тржишна привреда са приградском ратарско-повртарском оријентацијом. У периоду 1955-1980. године у селу су се одиграле значајне промене у погледу економско-социјалне преструктурализације становништва. Године 1971. у селу је било 37 пољопривредних, 98 мешовитих и 98 непољопривредних домаћинстава. Током осме деценије 20. века село је добило карактеристике приградског мешовитог насеља.
До Горњег Међурова се може доћи линијама 35 ПАС Ниш - Бубањ - Горње Међурово - Бубањ Село - Ледена Стена - ПАС Ниш и линијом 35 ПАС Ниш - Ледена Стена - Бубањ Село - Горње Међурово - Бубањ - ПАС Ниш.
У насељу Горње Међурово живи 838 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (45,4 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 297 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
| ? |
6 |
|
|
6 |
| 80+ |
8 |
|
|
6 |
| 75—79 |
21 |
|
|
29 |
| 70—74 |
32 |
|
|
33 |
| 65—69 |
38 |
|
|
46 |
| 60—64 |
27 |
|
|
21 |
| 55—59 |
34 |
|
|
18 |
| 50—54 |
46 |
|
|
48 |
| 45—49 |
54 |
|
|
35 |
| 40—44 |
36 |
|
|
35 |
| 35—39 |
30 |
|
|
27 |
| 30—34 |
23 |
|
|
20 |
| 25—29 |
36 |
|
|
29 |
| 20—24 |
43 |
|
|
26 |
| 15—19 |
38 |
|
|
33 |
| 10—14 |
23 |
|
|
32 |
| 5—9 |
20 |
|
|
23 |
| 0—4 |
21 |
|
|
18 |
| Просек : |
42,0 |
|
|
42,9 |
|
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 16. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 95.