Доња Трнава (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Доња Трнава
Trnava123.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Пад 647
Географске карактеристике
Координате43°25′13″ СГШ; 21°46′28″ ИГД / 43.420166° СГШ; 21.7745° ИГД / 43.420166; 21.7745Координате: 43°25′13″ СГШ; 21°46′28″ ИГД / 43.420166° СГШ; 21.7745° ИГД / 43.420166; 21.7745
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина174 м
Доња Трнава на мапи Србије
Доња Трнава
Доња Трнава
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Доња Трнава је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Алексиначкој котлини, на око 15,5 км северозападно од Ниша. Према попису из 2002. било је 697 становника (према попису из 1991. било је 728 становника).

Историја[уреди]

Први пут се помиње под називом Трнава у нишком дефтеру 1498. године са 73 хришћанске и 2 муслиманске куће, 36 неожењених, 16 удовичких кућа, једном ливадом и дажбинама у износу 12.316 акчи. Четрдесет хришћана из села било је обавезно да храни и одржава једног поштанског коња. Преко села је водио Цариградски друм; на друму се у селу налазила мензилхана (поштанска станица), као приземљуша са сламним кровом и врло неугледна. У периоду 14591683. године на друму се налазио и чардак обележен на турским и аустријским картама као Трнавица.

У турском попису 1516. године Трнава је уписана као село са 65 хришћанских и 4 муслиманске куће, 12 неожењених, 6 удовичких кућа и са дажбинским обавезама у износу 12.362 акче. У селу се налазила једна царска ливада, а радила су и два рајинска млина.

Први пут се село спомиње под називом Доња Трнава у турском попису 1526. године са 25 хришћанских и 8 муслиманских кућа, 5 неожењених и 3 неспособна лица, док су дажбинске обавезе опале на 5.033 акче.

Село се спомиње и у каснијим ратовима, а посебно за време сељачких буна које су избијале у првој половини 19. века. После ослобођења од Турака 1878. године почело се насељавати углавном ново становништво, досељено из разних крајева. Староседелачко становништво већ се раније највећим делом било раселило. Године 1878/79. Доња Трнава је постала седиште општине којој су припадала села Берчинац, Доња Топоница, Горња Топоница и Дражевац.

Доња Трнава је за време Другог светског рата била позната партизанска база и неосвојиво упориште народноослободилачког покрета.

Године 1991. Доња Трнава је село пољопривредног карактера са 728 становника.

Саобраћај[уреди]

До насеља се може доћи приградским линијама 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.


Демографија[уреди]

У насељу Доња Трнава живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (44,4 код мушкараца и 49,0 код жена). У насељу има 213 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.010
1953. 972
1961. 987
1971. 866
1981. 829
1991. 728 724
2002. 705 697
2011. 647
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
678 97,27 %
Роми
  
8 1,14 %
Бугари
  
4 0,57 %
Муслимани
  
2 0,28 %
непознато
  
4 0,57 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36.

Спољашње везе[уреди]