Габровац
Габровац | |
|---|---|
 Манастир у Габровцу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Палилула (Ниш) |
| Становништво | |
| — 2022. |  1.127 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 16′ 28″ С; 21° 55′ 25″ И / 43.2745° С; 21.9235° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 335 m |
.svg)  Габровац Габровац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Габровац је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долинском простору Габровачке реке, у јужном делу Ниша, удаљено 6 км од центра града. Године 1878. село је имало 33 домаћинства и 222 становника (просечно 6,7 по домаћинству) а 1930. године 124 домаћинства и 765 становника. Према попису из 2022. било је 1127 становника (према попису из 1991. било је 1167 становника).
У самом центру је ушће два потока, Вукмановске и Бербатовске реке који чине Габровачку реку - притоку Нишаве. Габровац је познат по једном од најстаријих манастира у Нишавском региону. Ради се о манастиру Свете Тројице који је саграђен у 13. веку и један је од најлепших у околини Ниша. У околини Габровца налазе се такозвани римски и турски шанац. Обе локације сада користе припадници Војске Србије.
Овде се налазе Запис дуд Свете Тројице (Габровац), Запис крст Свете Тројице (Габровац) и Запис липа код цркве (Габровац).
Историја
[уреди | уреди извор]Преисторијски и антички налази, а затим трагови старохришћанске цркве на локалитету Манастира Свете Тројице, указују на давну историјску насељеност овог простора. Да је Габровац још у средњем веку формирано село показују најранији турски извори, јер га је попис из 1498. године затекао са 84 куће (6 самачких, 8 удовичких) и 3 воденице које мељу пола године, и са приходом села од 10.350 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 10 кућа, 3 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства .[1] Уочи ослобођења од Турака село је било под господарлуком Јусуф-бега из Ниша.
Живот
[уреди | уреди извор]У периоду Србије и међуратне Југославије село постепено губи натуралне карактеристике оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. После 1945. године развој села испољио је двојаке особине: тенденцију исељавања аутохтоног становништва ближе Нишу или у Ниш и привлачност за усељавање становништва других села. У том процесу постепено губи традиционалне пољопривредне карактеристике и од 1950/55. године најпре се трансформисао у приградско мешовито насеље, а од 1970/75. године у радничко-сељачку периферијску месну заједницу.
У структури домаћинстава, према извору прихода, било је 1971. године 45 пољопривредних, 86 мешовитих и 150 непољопривредних домаћинстава. Ширећи се дуж пута у долини Габровачке реке, као и парцелацијом и насељавањем мештана и придошлица на локацијама поред пута, дошло је током 1970-1980. године до физичког споја и срастања Ниша са Габровцем. Осим тога, наступио је после 1970/75. године и интерес Нишлија за откупом земљишта ради рекреације и одмора. Тако је током осме деценије 20. века у долинском простору до манастира Свете Тројице и изнад њега израсла једна од нишких викенд зона.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]До Габровца се може доћи приградским линијама 22 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово - Вукманово, линијом 23 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово, кружном линијом 23К ПАС Ниш - Габровац - Вукманово - Бербатово - Габровац - ПАС Ниш и линијом 23Л ПАС Ниш - Габровац.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Габровац живи 1044 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (45,4 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 455 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,48.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 204 | 219 | 275 | 281 | 322 | 343 | 387 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 56 | 107 | 74 | 87 | 34 | 25 | 3 | 1 | 0 | 0 | 3,07 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 522 | 142 | 338 | 31 | 9 | 2 |
| Женски | 525 | 96 | 335 | 74 | 18 | 2 |
| УКУПНО | 1.047 | 238 | 673 | 105 | 27 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 251 | 6 | 0 | 0 | 101 |
| Женски | 154 | 8 | 0 | 0 | 43 |
| Укупно | 405 | 14 | 0 | 0 | 144 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 9 | 28 | 7 | 25 |
| Женски | 0 | 1 | 31 | 12 | 6 |
| Укупно | 4 | 10 | 59 | 19 | 31 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 3 | 17 | 4 | 13 |
| Женски | 2 | 4 | 7 | 9 | 19 |
| Укупно | 3 | 7 | 24 | 13 | 32 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 28 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 9 | |
| Укупно | 8 | 0 | 0 | 37 | |
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Манастир Свете Тројице, саграђен током прве половине 19. века на темељима цркве за коју предање каже да је подигнута у 13. веку. Занимљиво је да су у цркви 1875. године живописани ликови Милоша Обилића и цара Лазара, оба као светитељи.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 1989, стр. 65
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 23.
