Пређи на садржај

Габровац

Габровац
Манастир у Габровцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2022.Пад 1.127
Географске карактеристике
Координате43° 16′ 28″ С; 21° 55′ 25″ И / 43.2745° С; 21.9235° И / 43.2745; 21.9235
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина335 m
Габровац на карти Србије
Габровац
Габровац
Габровац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Габровац је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долинском простору Габровачке реке, у јужном делу Ниша, удаљено 6 км од центра града. Године 1878. село је имало 33 домаћинства и 222 становника (просечно 6,7 по домаћинству) а 1930. године 124 домаћинства и 765 становника. Према попису из 2022. било је 1127 становника (према попису из 1991. било је 1167 становника).

У самом центру је ушће два потока, Вукмановске и Бербатовске реке који чине Габровачку реку - притоку Нишаве. Габровац је познат по једном од најстаријих манастира у Нишавском региону. Ради се о манастиру Свете Тројице који је саграђен у 13. веку и један је од најлепших у околини Ниша. У околини Габровца налазе се такозвани римски и турски шанац. Обе локације сада користе припадници Војске Србије.
Овде се налазе Запис дуд Свете Тројице (Габровац), Запис крст Свете Тројице (Габровац) и Запис липа код цркве (Габровац).

Историја

[уреди | уреди извор]

Преисторијски и антички налази, а затим трагови старохришћанске цркве на локалитету Манастира Свете Тројице, указују на давну историјску насељеност овог простора. Да је Габровац још у средњем веку формирано село показују најранији турски извори, јер га је попис из 1498. године затекао са 84 куће (6 самачких, 8 удовичких) и 3 воденице које мељу пола године, и са приходом села од 10.350 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 10 кућа, 3 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства .[1] Уочи ослобођења од Турака село је било под господарлуком Јусуф-бега из Ниша.

У периоду Србије и међуратне Југославије село постепено губи натуралне карактеристике оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. После 1945. године развој села испољио је двојаке особине: тенденцију исељавања аутохтоног становништва ближе Нишу или у Ниш и привлачност за усељавање становништва других села. У том процесу постепено губи традиционалне пољопривредне карактеристике и од 1950/55. године најпре се трансформисао у приградско мешовито насеље, а од 1970/75. године у радничко-сељачку периферијску месну заједницу.

У структури домаћинстава, према извору прихода, било је 1971. године 45 пољопривредних, 86 мешовитих и 150 непољопривредних домаћинстава. Ширећи се дуж пута у долини Габровачке реке, као и парцелацијом и насељавањем мештана и придошлица на локацијама поред пута, дошло је током 1970-1980. године до физичког споја и срастања Ниша са Габровцем. Осим тога, наступио је после 1970/75. године и интерес Нишлија за откупом земљишта ради рекреације и одмора. Тако је током осме деценије 20. века у долинском простору до манастира Свете Тројице и изнад њега израсла једна од нишких викенд зона.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

До Габровца се може доћи приградским линијама 22 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово - Вукманово, линијом 23 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово, кружном линијом 23К ПАС Ниш - Габровац - Вукманово - Бербатово - Габровац - ПАС Ниш и линијом 23Л ПАС Ниш - Габровац.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Габровац живи 1044 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (45,4 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 455 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,48.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.165
1953. 1.267
1961. 1.282
1971. 1.114
1981. 1.168
1991. 1.167 1.162
2002. 1.189 1.220
2011. 1.238
2022. 1.127
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.130 95,03%
Роми
  
23 1,93%
Црногорци
  
1 0,08%
Хрвати
  
1 0,08%
Немци
  
1 0,08%
непознато
  
33 2,77%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 204 219 275 281 322 343 387


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 56 107 74 87 34 25 3 1 0 0 3,07
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 522 142 338 31 9 2
Женски 525 96 335 74 18 2
УКУПНО 1.047 238 673 105 27 4
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 251 6 0 0 101
Женски 154 8 0 0 43
Укупно 405 14 0 0 144
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 9 28 7 25
Женски 0 1 31 12 6
Укупно 4 10 59 19 31
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 17 4 13
Женски 2 4 7 9 19
Укупно 3 7 24 13 32
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 28
Женски 3 0 0 9
Укупно 8 0 0 37

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 1989, стр. 65

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 23.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]