Габровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Габровац
Gabrovac.jpg
Габровац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2011.Раст 1.238
Географске карактеристике
Координате43°16′28″ СГШ; 21°55′25″ ИГД / 43.2745° СГШ; 21.9235° ИГД / 43.2745; 21.9235Координате: 43°16′28″ СГШ; 21°55′25″ ИГД / 43.2745° СГШ; 21.9235° ИГД / 43.2745; 21.9235
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина335 м
Габровац на мапи Србије
Габровац
Габровац
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Габровац је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долинском простору Габровачке реке, у јужном делу Ниша, удаљено 6 км од центра града. Године 1878. село је имало 33 домаћинства и 222 становника (просечно 6,7 по домаћинству) а 1930. године 124 домаћинства и 765 становника. Према попису из 2002. било је 1189 становника (према попису из 1991. било је 1167 становника).

У самом центру је ушће два потока, Вукмановске и Бербатовске реке који чине Габровачку реку - притоку Нишаве. Габровац је познат по једном од најстаријих манастира у Нишавском региону. Ради се о манастиру Свете Тројице који је саграђен у 13. веку и један је од најлепших у околини Ниша. У околини Габровца налазе се такозвани римски и турски шанац. Обе локације сада користе припадници Војске Србије.
Овде се налазе Запис дуд Свете Тројице (Габровац), Запис крст Свете Тројице (Габровац) и Запис липа код цркве (Габровац).

Историја[уреди]

Преисторијски и антички налази, а затим трагови старохришћанске цркве на локалитету Манастира Свете Тројице, указују на давну историјску насељеност овог простора. Да је Габровац још у средњем веку формирано село показују најранији турски извори, јер га је попис из 1498. године затекао са 84 куће (6 самачких, 8 удовичких) и 3 воденице које мељу пола године, и са приходом села од 10.350 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 10 кућа, 3 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства .[1] Уочи ослобођења од Турака село је било под господарлуком Јусуф-бега из Ниша.

Живот[уреди]

У периоду Србије и међуратне Југославије село постепено губи натуралне карактеристике оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. После 1945. године развој села испољио је двојаке особине: тенденцију исељавања аутохтоног становништва ближе Нишу или у Ниш и привлачност за усељавање становништва других села. У том процесу постепено губи традиционалне пољопривредне карактеристике и од 1950/55. године најпре се трансформисао у приградско мешовито насеље, а од 1970/75. године у радничко-сељачку периферијску месну заједницу.

У структури домаћинстава, према извору прихода, било је 1971. године 45 пољопривредних, 86 мешовитих и 150 непољопривредних домаћинстава. Ширећи се дуж пута у долини Габровачке реке, као и парцелацијом и насељавањем мештана и придошлица на локацијама поред пута, дошло је током 1970-1980. године до физичког споја и срастања Ниша са Габровцем. Осим тога, наступио је после 1970/75. године и интерес Нишлија за откупом земљишта ради рекреације и одмора. Тако је током осме деценије 20. века у долинском простору до манастира Свете Тројице и изнад њега израсла једна од нишких викенд зона.

Саобраћај[уреди]

До Габровца се може доћи приградским линијама 22 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово - Вукманово, линијом 23 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово, кружном линијом 23К ПАС Ниш - Габровац - Вукманово - Бербатово - Габровац - ПАС Ниш и линијом 23Л ПАС Ниш - Габровац.

Демографија[уреди]

У насељу Габровац живи 1044 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (44,4 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 399 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.165
1953. 1.267
1961. 1.282
1971. 1.114
1981. 1.168
1991. 1.167 1.162
2002. 1.189 1.220
2011. 1.238
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.130 95,03 %
Роми
  
23 1,93 %
Црногорци
  
1 0,08 %
Хрвати
  
1 0,08 %
Немци
  
1 0,08 %
непознато
  
33 2,77 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знаменитости[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 1989, стр. 65

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 23.

Спољашње везе[уреди]