Горња Врежина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горња Врежина
Gornja Vrezina.jpg
Поглед на Горњу Врежину
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2011.Пад 1147
Географске карактеристике
Координате43°19′26″ СГШ; 21°59′26″ ИГД / 43.323833° СГШ; 21.9905° ИГД / 43.323833; 21.9905Координате: 43°19′26″ СГШ; 21°59′26″ ИГД / 43.323833° СГШ; 21.9905° ИГД / 43.323833; 21.9905
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина295 м
Горња Врежина на мапи Србије
Горња Врежина
Горња Врежина
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Горња Врежина је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у источном квадранту Нишке котлине у подножју Градца и Детљака, на 8,5 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1180 становника (према попису из 1991. било је 1290 становника). У насељу се налазе одвојена одељења свих осам разреда основне школе „Чегар“.

Историја[уреди]

У атарском простору евидентирани су преисторијски и антички налази. На локалитету Занога, изнад десне речне обале Нишаве, а лево од ушћа Суводолског потока, у новориљаним виноградима 1934/35. године нађени су неолитско-бронзани предмети: тврдо печене урне без шара, ћупови, перле, хрбине итд. Исти локалитет, под називом Суводол испитивао је после Другог светског рата и Милутин Гарашанин (археолог), а налазе објавио у делу Преисторија на тлу СР Србије (Београд, 1973). Ниже данашњег сеоског насеља пролазио је римски пут Наисус - Рациариа у римској Дацији. На средњовековну насељеност Горње Врежине посредно указује турски попис 1498. године, евидентирајући је, под истим називом, као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша, са 13 домова, 2 самачка, 1 удовичким домом, са 2 рајинске воденице (које раде целе године) и са дажбинама које износе 2.498 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горња Врезина, а имало је 13 кућа, 3 удовичка домаћинства, 4 самачка домаћинства.[1] О овом селу има података и у вези са нишком буном 1841. године кад је због делимичног паљења добила мање обештећење. Крајем 19. века (1895. године) имала је 96 домаћинстава и 946 становника, а 1930. године у њој је живело 160 домаћинстава и 1.254 становника

После ослобођења од Турака 1878. године, село је почело да јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и виноградарство. Релативна близина Ниша допринела је да се у Горњој Врежини још у капиталистичкој Југославији појави интерес за радничка занимања. После Другог светског рата, нарочито од 1960/62. године, овај интерес се појачао тако да се један број домаћинстава иселио нарочито у Насеље Никола Тесла, већина домаћинстава је прешла на мешовиту привреду, а број чистих пољопривредних домаћинстава се смањио. Од 1970/75. године, Горња Врежина је постала и имиграционо привлачна. У 1971. години, у селу су живела 93 пољопривредна, 170 мешовитих и 13 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди]

До Горње Врежине се може доћи приградским линијама 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, линијом 17 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Пасјача - Ореовац и линијом 17Л ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина, као и линјом ПАС Ниш— Горња Врежина (линија бр. 17Л).

Демографија[уреди]

У насељу Горња Врежина живи 952 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (42,0 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 326 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,52.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.531
1953. 1.560
1961. 1.539
1971. 1.299
1981. 1.298
1991. 1.290 1.278
2002. 1.147 1.193
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.157 98,05 %
Роми
  
16 1,35 %
Црногорци
  
3 0,25 %
Македонци
  
1 0,08 %
Југословени
  
1 0,08 %
непознато
  
2 0,16 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт[уреди]

Фудбалски клуб Слобода из Горње Врежине који је основан 1948. тренутно се такмичи у првој нишкој лиги.

Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2012. Приступљено 15. 7. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 20.

Спољашње везе[уреди]