Горња Врежина је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у источном квадранту Нишке котлине у подножју Градца и Детљака, на 8,5 км од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 1019 становника (према попису из 1991. било је 1290 становника). У насељу се налазе одвојена одељења свих осам разреда основне школе „Чегар“.
У атарском простору евидентирани су преисторијски и антички налази. На локалитету Занога, изнад десне речне обале Нишаве, а лево од ушћа Суводолског потока, у новориљаним виноградима 1934/35. године нађени су неолитско-бронзани предмети: тврдо печене урне без шара, ћупови, перле, хрбине итд. Исти локалитет, под називом Суводол испитивао је после Другог светског рата и Милутин Гарашанин (археолог), а налазе објавио у делу Преисторија на тлу СР Србије (Београд, 1973). Ниже данашњег сеоског насеља пролазио је римски пут Наисус - Рациариа у римској Дацији. На средњовековну насељеност Горње Врежине посредно указује турски попис 1498. године, евидентирајући је, под истим називом, као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша, са 13 домова, 2 самачка, 1 удовичким домом, са 2 рајинске воденице (које раде целе године) и са дажбинама које износе 2.498 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горња Врезина, а имало је 13 кућа, 3 удовичка домаћинства, 4 самачка домаћинства.[1] О овом селу има података и у вези са нишком буном 1841. године кад је због делимичног паљења добила мање обештећење. Крајем 19. века (1895. године) имала је 96 домаћинстава и 946 становника, а 1930. године у њој је живело 160 домаћинстава и 1.254 становника
После ослобођења од Турака 1878. године, село је почело да јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и виноградарство. Релативна близина Ниша допринела је да се у Горњој Врежини још у капиталистичкој Југославији појави интерес за радничка занимања. После Другог светског рата, нарочито од 1960/62. године, овај интерес се појачао тако да се један број домаћинстава иселио нарочито у Насеље Никола Тесла, већина домаћинстава је прешла на мешовиту привреду, а број чистих пољопривредних домаћинстава се смањио. Од 1970/75. године, Горња Врежина је постала и имиграционо привлачна. У 1971. години, у селу су живела 93 пољопривредна, 170 мешовитих и 13 непољопривредних домаћинстава.
До Горње Врежине се може доћи приградским линијама 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, линијом 17 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Пасјача - Ореовац и линијом 17Л ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина, као и линјом ПАС Ниш— Горња Врежина (линија бр. 17Л).
У насељу Горња Врежина живи 952 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (44,3 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 312 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
| ? |
0 |
|
|
1 |
| 80+ |
10 |
|
|
16 |
| 75—79 |
16 |
|
|
35 |
| 70—74 |
35 |
|
|
30 |
| 65—69 |
42 |
|
|
46 |
| 60—64 |
40 |
|
|
33 |
| 55—59 |
35 |
|
|
35 |
| 50—54 |
48 |
|
|
37 |
| 45—49 |
51 |
|
|
49 |
| 40—44 |
41 |
|
|
43 |
| 35—39 |
39 |
|
|
30 |
| 30—34 |
36 |
|
|
34 |
| 25—29 |
38 |
|
|
42 |
| 20—24 |
47 |
|
|
25 |
| 15—19 |
42 |
|
|
31 |
| 10—14 |
37 |
|
|
28 |
| 5—9 |
39 |
|
|
27 |
| 0—4 |
23 |
|
|
19 |
| Просек : |
40,3 |
|
|
44,0 |
|
Фудбалски клуб Слобода из Горње Врежине који је основан 1948. тренутно се такмичи у првој нишкој лиги.
- Црква св Тројице - према тренутно доступним информаација на Нишкој епархији, црква је у фази изградње тако да још увек није званично освештена. Налази се на излазном делу села, брежуљку са кога се пружа поглед ка граду Нишу.[5]
- Споменик НОБ - у самом центру села смештен је споменик посвећен палим борцима у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату (1941 - 1945 године). Сам споменик део је спомен парка. На централном делу налази се мермерна плоча са именима и презименима палих бораца који су животе дали током ових борби. Споменик се редовно одржава.
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Црква св Тројице”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 14. 10. 2024.
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 20.