Пређи на садржај

Горња Врежина

Координате: 43° 19′ 26″ С; 21° 59′ 26″ И / 43.323833° С; 21.9905° И / 43.323833; 21.9905
С Википедије, слободне енциклопедије
Горња Врежина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2022.Пад 1.019
Географске карактеристике
Координате43° 19′ 26″ С; 21° 59′ 26″ И / 43.323833° С; 21.9905° И / 43.323833; 21.9905
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина295 m
Горња Врежина на карти Србије
Горња Врежина
Горња Врежина
Горња Врежина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Горња Врежина је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у источном квадранту Нишке котлине у подножју Градца и Детљака, на 8,5 км од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 1019 становника (према попису из 1991. било је 1290 становника). У насељу се налазе одвојена одељења свих осам разреда основне школе „Чегар“.

Историја

[уреди | уреди извор]

У атарском простору евидентирани су преисторијски и антички налази. На локалитету Занога, изнад десне речне обале Нишаве, а лево од ушћа Суводолског потока, у новориљаним виноградима 1934/35. године нађени су неолитско-бронзани предмети: тврдо печене урне без шара, ћупови, перле, хрбине итд. Исти локалитет, под називом Суводол испитивао је после Другог светског рата и Милутин Гарашанин (археолог), а налазе објавио у делу Преисторија на тлу СР Србије (Београд, 1973). Ниже данашњег сеоског насеља пролазио је римски пут Наисус - Рациариа у римској Дацији. На средњовековну насељеност Горње Врежине посредно указује турски попис 1498. године, евидентирајући је, под истим називом, као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша, са 13 домова, 2 самачка, 1 удовичким домом, са 2 рајинске воденице (које раде целе године) и са дажбинама које износе 2.498 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горња Врезина, а имало је 13 кућа, 3 удовичка домаћинства, 4 самачка домаћинства.[1] О овом селу има података и у вези са нишком буном 1841. године кад је због делимичног паљења добила мање обештећење. Крајем 19. века (1895. године) имала је 96 домаћинстава и 946 становника, а 1930. године у њој је живело 160 домаћинстава и 1.254 становника

После ослобођења од Турака 1878. године, село је почело да јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и виноградарство. Релативна близина Ниша допринела је да се у Горњој Врежини још у капиталистичкој Југославији појави интерес за радничка занимања. После Другог светског рата, нарочито од 1960/62. године, овај интерес се појачао тако да се један број домаћинстава иселио нарочито у Насеље Никола Тесла, већина домаћинстава је прешла на мешовиту привреду, а број чистих пољопривредних домаћинстава се смањио. Од 1970/75. године, Горња Врежина је постала и имиграционо привлачна. У 1971. години, у селу су живела 93 пољопривредна, 170 мешовитих и 13 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

До Горње Врежине се може доћи приградским линијама 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, линијом 17 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Пасјача - Ореовац и линијом 17Л ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина, као и линјом ПАС Ниш— Горња Врежина (линија бр. 17Л).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Горња Врежина живи 952 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (44,3 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 312 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.531
1953. 1.560
1961. 1.539
1971. 1.299
1981. 1.298
1991. 1.290 1.278
2002. 1.147 1.193
2022. 1.019
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 1.157 98,05%
Роми
  
 16 1,35%
Црногорци
  
 3 0,25%
Македонци
  
 1 0,08%
Југословени
  
 1 0,08%
непознато
  
 2 0,16%
Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 0
  
  
 1
80+ 10
  
  
 16
75—79 16
  
  
 35
70—74 35
  
  
 30
65—69 42
  
  
 46
60—64 40
  
  
 33
55—59 35
  
  
 35
50—54 48
  
  
 37
45—49 51
  
  
 49
40—44 41
  
  
 43
35—39 39
  
  
 30
30—34 36
  
  
 34
25—29 38
  
  
 42
20—24 47
  
  
 25
15—19 42
  
  
 31
10—14 37
  
  
 28
5—9 39
  
  
 27
0—4 23
  
  
 19
Просек : 40,3 44,0
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 227 251 283 276 301 324 342


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 34 77 72 78 38 32 8 1 2 0 3,45
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 520 137 344 30 9 0
Женски 487 62 344 76 5 0
УКУПНО 1.007 199 688 106 14 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 291 78 0 0 122
Женски 213 125 0 0 41
Укупно 504 203 0 0 163
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 15 25 0 15
Женски 0 0 17 6 2
Укупно 5 15 42 6 17
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 6 4 9
Женски 1 1 1 2 13
Укупно 1 2 7 6 22
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 6
Женски 3 0 0 1
Укупно 8 0 0 7

Спорт

[уреди | уреди извор]

Фудбалски клуб Слобода из Горње Врежине који је основан 1948. тренутно се такмичи у првој нишкој лиги.

Споменици културе

[уреди | уреди извор]
  • Црква св Тројице - према тренутно доступним информаација на Нишкој епархији, црква је у фази изградње тако да још увек није званично освештена. Налази се на излазном делу села, брежуљку са кога се пружа поглед ка граду Нишу.[5]
  • Споменик НОБ - у самом центру села смештен је споменик посвећен палим борцима у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату (1941 - 1945 године). Сам споменик део је спомен парка. На централном делу налази се мермерна плоча са именима и презименима палих бораца који су животе дали током ових борби. Споменик се редовно одржава.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Улаз у Цркву Св Тројице
    Улаз у Цркву Св Тројице
  • Црква Св Тројице
    Црква Св Тројице
  • Чема у порти Цркве
    Чема у порти Цркве
  • Звоник Цркве СВ Тројице
    Звоник Цркве СВ Тројице
  • Споменик НОБ - централни поглед
    Споменик НОБ - централни поглед
  • Споменик НОБ - мермерне плоча са именима и презименима
    Споменик НОБ - мермерне плоча са именима и презименима

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ „Црква св Тројице”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 14. 10. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 20.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горња_Врежина&oldid=30959111”