Јасеновик (Ниш)
Јасеновик | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| — 2011. |  396 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 21′ 28″ С; 22° 01′ 31″ И / 43.357833° С; 22.025333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 394 m |
.svg)  Јасеновик Јасеновик на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Јасеновик је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Калафата и Грамаде, на око 17 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 416 становника (према попису из 1991. било је 456 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
Јасеновик је још у средњем веку формирано село. Турски попис 1498. године евидентирао га је под истим именом као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша са 19 домова, 12 неожењених, 3 удовичка дома и са дажбинама у износу 4.907 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 30 кућа, 2 удовичка домаћинства, 9 самачка домаћинства.[1] У каснијим вековима једва да има података о овом селу, вероватно зато што је мање и скровито село. После ослобођења од Турака, село је имало око 25 задружних домаћинстава сконцентрисаних у питомом долу под Дебелим делом и Кајицом (675 м).
После ослобођења од Турака већи део атарског земљишта постао је власништво сеоских породичних задруга, а један део је још увек био заједничка својина. Године 1895. Јасеновик је мање село са 39 највећим делом задружних домаћинстава и 377 становника, а 1930. године у њему је живело 68 домаћинстава и 518 становника. Са распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века, одвијао се процес уситњавања поседа, а са постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века, нарочито после изградње железничке пруге Ниш - Зајечар 1922. године, почела је слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска и непољопривредна оријентација. Поједина домаћинства почела су се приближавати друму и железничкој прузи. Овај процес је нарочито дошао до изражаја после Другог светског рата, када су се, осим измештања сеоског насеља, бројна млађа домаћинства окренула према градском запошљавању и мешовитој привреди, а нека су се одселила у Ниш или у поједина насеља у његовој ближој околини.
Године 1971. нови Јасеновик је имао 32 пољопривредна, 72 мешовита и 15 непољопривредних домаћинстава, док је стари остао запуштен.
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Ирина Јовановић, српска игуманија.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До Јасеновика се може доћи приградском линијом 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, као и међуградским линијама за Источну Србију (Сврљиг, Књажевац, Бор, Зајечар, Неготин, Кладово).
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Јасеновик живи 325 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (44,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 13 | ||
| 75—79 | 10 | 8 | ||
| 70—74 | 11 | 22 | ||
| 65—69 | 19 | 17 | ||
| 60—64 | 10 | 16 | ||
| 55—59 | 14 | 3 | ||
| 50—54 | 21 | 16 | ||
| 45—49 | 18 | 16 | ||
| 40—44 | 14 | 9 | ||
| 35—39 | 11 | 12 | ||
| 30—34 | 12 | 11 | ||
| 25—29 | 15 | 8 | ||
| 20—24 | 14 | 13 | ||
| 15—19 | 9 | 6 | ||
| 10—14 | 11 | 16 | ||
| 5—9 | 5 | 9 | ||
| 0—4 | 10 | 13 | ||
| Просек : | 43,6 | 44,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 182 | 42 | 118 | 17 | 5 | 0 |
| Женски | 170 | 12 | 118 | 37 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 352 | 54 | 236 | 54 | 7 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 97 | 10 | 0 | 0 | 39 |
| Женски | 37 | 15 | 0 | 0 | 15 |
| УКУПНО | 134 | 25 | 0 | 0 | 54 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 5 | 3 | 1 | 18 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 4 | 6 | 4 | 2 | 18 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 10 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 10 | 3 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 3 | |
Спорт[уреди | уреди извор]
ФК Јасеновик[уреди | уреди извор]
Клуб је основан 2018. године, у сезони 2018/2019. такмичи се у Другој нишкој лиги.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. pp. 58.
