Јасеновик (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јасеновик
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2011.Пад 396
Географске карактеристике
Координате43°21′28″ СГШ; 22°01′31″ ИГД / 43.357833° СГШ; 22.025333° ИГД / 43.357833; 22.025333Координате: 43°21′28″ СГШ; 22°01′31″ ИГД / 43.357833° СГШ; 22.025333° ИГД / 43.357833; 22.025333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина394 м
Јасеновик на мапи Србије
Јасеновик
Јасеновик
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Јасеновик је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Калафата и Грамаде, на око 17 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 416 становника (према попису из 1991. било је 456 становника).

Историја[уреди]

Јасеновик је још у средњем веку формирано село. Турски попис 1498. године евидентирао га је под истим именом као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша са 19 домова, 12 неожењених, 3 удовичка дома и са дажбинама у износу 4.907 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 30 кућа, 2 удовичка домаћинства, 9 самачка домаћинства.[1] У каснијим вековима једва да има података о овом селу, вероватно зато што је мање и скровито село. После ослобођења од Турака, село је имало око 25 задружних домаћинстава сконцентрисаних у питомом долу под Дебелим делом и Кајицом (675 м).

После ослобођења од Турака већи део атарског земљишта постао је власништво сеоских породичних задруга, а један део је још увек био заједничка својина. Године 1895. Јасеновик је мање село са 39 највећим делом задружних домаћинстава и 377 становника, а 1930. године у њему је живело 68 домаћинстава и 518 становника. Са распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века, одвијао се процес уситњавања поседа, а са постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века, нарочито после изградње железничке пруге Ниш - Зајечар 1922. године, почела је слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска и непољопривредна оријентација. Поједина домаћинства почела су се приближавати друму и железничкој прузи. Овај процес је нарочито дошао до изражаја после Другог светског рата, када су се, осим измештања сеоског насеља, бројна млађа домаћинства окренула према градском запошљавању и мешовитој привреди, а нека су се одселила у Ниш или у поједина насеља у његовој ближој околини.

Године 1971. нови Јасеновик је имао 32 пољопривредна, 72 мешовита и 15 непољопривредних домаћинстава, док је стари остао запуштен.

Саобраћај[уреди]

До Јасеновика се може доћи приградском линијом 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, као и међуградским линијама за Источну Србију (Сврљиг, Књажевац, Бор, Зајечар, Неготин, Кладово).

Демографија[уреди]

У насељу Јасеновик живи 325 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (44,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 607
1953. 616
1961. 621
1971. 534
1981. 478
1991. 456 456
2002. 416 416
2011. 396
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
409 98,31 %
Роми
  
5 1,20 %
Црногорци
  
1 0,24 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт[уреди]

ФК Јасеновик[уреди]

Клуб је основан 2018. године, у сезони 2018/2019. такмичи се у Другој нишкој лиги.

Референце[уреди]

  1. ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 15, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. pp. 58.

Спољашње везе[уреди]