Мрамор (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мрамор
Mramor Nis.jpg
Један део Мрамора
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Палилула (Ниш)
Становништво
Становништво
 — (2011) 725
Географске карактеристике
Координате 43°18′32″ СГШ; 21°46′31″ ИГД / 43.309° СГШ; 21.775333° ИГД / 43.309; 21.775333Координате: 43°18′32″ СГШ; 21°46′31″ ИГД / 43.309° СГШ; 21.775333° ИГД / 43.309; 21.775333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 179 м
Мрамор на мапи Србије
Мрамор
Мрамор
Остали подаци
Поштански број 18251
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Мрамор је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на левој обали Јужне Мораве, на око 9,5 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 725 становника (према попису из 1991. било је 683 становника). Ово насеље је са насељима Крушце и Мраморски Поток до 31.12.1992 било у саставу општине Мерошина, 1.1. 1993. године улази у састав Града Ниша, да би од 2004. године постало део градске општине Палилула.

Историја[уреди]

Мрамор је старо, још у средњем веку формирано село. Турски попис 1444/1446. године га затиче као спахилук (тимар) кадије из Ниша, са 17 домова који се „простиру до прелаза“ и с дажбинама у износу 1.555 акчи. Прелаз на Јужној Морави код Мрамора помиње се и 1498. године, с напоменом да се ту убире приход од скеларине.

Наступајуће деценије и векови не дају много података о Мрамору, али је познато да се у другој половини 19. века, уз подршку Турака, вероватно с циљем контроле мраморског моста, на северном крају потеса Гудуре заселило черкеско село звано Чифлик. Односе Мраморчана и Черкеза оптерећивале су размирице, јер су Черкези били прави разбојници. За време бојева око Ниша 1877. године Турци су на висовима изнад Мрамора узалудно покушавали да зауставе продор српске војске у саставу Ибарске дивизије на овом правцу. Мрамор је ослобођен 6/18. децембра 1877. године у 9,30 часова. С повлачењем Турака отишли су из Мрамора и Черкези,[1] а у потесу Гудуре остало је запуштених њихових 50 кућа. Крајем 19. века (1895) Мрамор је село са 47 домаћинстава и 292 становника, а године 1930. у њему је живело 65 домаћинстава и 565 становника.

У атару села су се током турског времена и после ослобођења одиграла велика сукцесивна клижења земљишта на обалском одсеку према Јужној Морави. Тим путем је настао карактеристичан изломљен терен на потесу Гудура. Клижења су се одигравала и у сектору данашњег мраморског насеља и на правцу према Крушцу. Већа клижења забележена су 1911. године, а најновија, на сектору самих насеља Мрамора и Крушца, после Другог светског рата.

По ослобођењу од Турака Мрамор је у читавом низу деценија егзистирао као мање село на обали Јужне Мораве уз Мраморски мост, па је тако и добио четвороразредну основну школу тек 1932/33. године (први учитељ био је Р. Перуновић). Тек после Другог светског рата у њему су се и бројчано и структурално одиграле значајне промене. Најпре су у њему, још пре рата, зачела пијаца која је током рата нагло ојачала, а затим се као сточна пијаца (четвртком) одржала до данас. Мраморски (дрвени) је од 1877. године рушен у свим ратовима, последњи пут се сам срушио 1979. године после чега је, 1980. године, изграђен данашњи бетонски.

Осим бојева децембра 1877. године, око Мраморског моста су се водиле оштре борбе и 1941. односно 1944. године. У складу са поставкама Генералног урбанистичког плана Ниша измештена је из града и 1972/74. године изграђена на десној обали Јужне Мораве фабрика гумених производа „Вулкан“. Истовремено, спонтаном иницијативом знатног броја грађана Ниша, подручје Мраморског брда и Гудура привукло је викенд пажњу. Први је купио парцелу и изградио пољску кућу изнад батушиначког пута 1966/67. године М. Јовановић, пензионисани службеник из Ниша. Одмах за њим, 1969. године, испод батушиначког пута, купили су парцеле и започели градњу Ј. Ћирић, професор и М. Здравковић, службеник, обојица из Ниша. За овим протагонистима, у наредним годинама наступила је експанзија откупа парцела и грађење пољских кућа (викендица), тако да је изграђених и недовршених викенд кућа у 1983. години било укупно 214 (изграђених 120, недовршених 94). Међу овима 15 кућа је било стално засељених. У међувремену изграђена су у овој зони и три радна објекта: складиште „Крајина вино“ и складиште грађевинског материјала „Нови дом“ и „Бисерница“. На сеоској утрини (бившем пијачном простору) направљено је фудбалско игралиште, а дуж главне улице засађен дрворед. Сточна пијаца је дислоцирана у погодније просторе у низводном делу сеоског насеља.

Одсликавајући настале структуралне промене Мрамор је 1971. године имао 39 пољопривредних, 52 мешовита и 68 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди]

До Мрамора се може доћи градском линијом 36 Трг Краља Александра - Насеље 9. Мај - Мрамор и приградским линијама 33 ПАС Ниш - Насеље 9.Мај - Мрамор - Крушце - Лалинске Појате - Сечаница и линијом 36Л ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Мраморско Брдо - Мраморски Поток.

Демографија[уреди]

У насељу Мрамор живи 580 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (40,3 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 248 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 585
1953. 586
1961. 587
1971. 592
1981. 614
1991. 683 673
2002. 725 747
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
704 97,10 %
Бугари
  
5 0,68 %
Чеси
  
1 0,13 %
Хрвати
  
1 0,13 %
Роми
  
1 0,13 %
Македонци
  
1 0,13 %
непознато
  
11 1,51 %


Референце[уреди]

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1. април 1888. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 101.

Спољашње везе[уреди]