Браничево (област)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Браничево
Браничевски управни округ.svg
Област подјељена на општине.
Највећи градовиПожаревац и Голубац
Језиксрпски
Становништво200.503

Браничево је област североисточне Србије ограничена Великом Моравом, Дунавом и планинским венцем који чине Бељаница, Хомољске планине и Северни Кучај, у оквиру које се налази Браничевски округ. Број становника је око 200.500, а највећи град ове области је Пожаревац. Налази се на највећој раскрсници копнених и водених путева југоисточне Европе. Ту се укрштају: дунавска магистрала, која спаја средњеевропски простор са црноморским обалама и Блиским истоком, и моравско-вардарска која повезује исти тај простор са егејским светом на југу. Те две комуникације старе су онолико колико је старо трајање човека на овим просторима.

На том релативно малом простору јасно се издвајају равничарски терени у долини Дунава и Велике Мораве, са Стигом као најплоднијом равицом у долини јужно од Саве и Дунава. Средњи ток Млаве и Пека одликују брдовите области, надморске висине између 200 и 300 метара, погодне за воћарство и сточарство. Изворишни и средњи токови ове две реке чине планинске области Хомоља и Звижда, богате шумом, пашњацима, рудним и минералним благом.

Рељеф[уреди]

Браничево припада југоисточном ободу Панонског басена и у географском смислу представља микрорегију или крај који обухвата слив доњег тока реке Пек. Простире се од Каонске клисуре Пека до његовог ушћа у Дунав. Развођем ка доњој Млави одвојено је од Стига. Рељеф Браничева углавном је изграђен ерозивним деловањем доњег тока Пека. Земљиште је рашчлањено долинама доњег тока Пека и његових притока. Низводно од Каонске клисуре Пек је делом епигенетски усечен. Брежуљкасто земљиште на левој страни доњег Пека изграђено је од леса а оно на десној страни од сарматског пешчара. Земљиште поред Дунава састоји се од живог песка. Део воде Пека упија се у песак па имамо случај да је његов протицај мањи у доњем него у средњем току. Морфолошки је карактеристична Пожеженска пешчара са динама.

Браничево има излаз на Ђердапско језеро а поред њега у њему је вештачко Сребрно (Градиштанско) језеро настало преграђивањем рукавца Дунава.[1]

Општине[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација.