Иранска криза 1946.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (10. 2024) |
| Иранска криза1946. | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Хладног рата | |||||||||
_Azerbaijan.png) Карта совјетске марионетске државе Махабад на северу Ирана | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
.svg){kind=small} ИранПотпомогнуте од стране:  Уједињено Краљевство Сједињене Државе |
 Република Махабад[1] НР АзербејџанПотпомогнуте од стране:  СССР | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
М. Реза Пахлави Али Размара |
Гази Мухамед  Мустафа Барзани[1] Ахмед Барзани (РЗ) Џафар Пишевари Ахмед Кордари Салахудин Казимов[1][2] | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| Непознато |
• 12.750 курдских пешмерга, • хиљаде азерских сепаратиста • совјетски инструктори и официри | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| на стотине мртвих | око 2.000 мртвих[3] | ||||||||
Иранска криза 1946. је настала услед одбијања Совјета да предају иранске територије које је током Другог светског рата окупирала Црвена армија. Савезници су сумњали да би шах Ирана, Реза Шах Пахлави, могао да се сврста на страну сила Осовине, па су након осовинске инвазије на СССР 1941, Уједињено Краљевство и Совјетски Савез окупирали Иран како би спречили да се ово евентуално догоди. Шах је збачен са власти и послат у егзил на Маурицијус, а његов син, Мохамед Реза Пахлави је постао нови краљ. Током остатка рата, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе су користиле територију Ирана као важну линију преко које су дотурали помоћу Совјетском Савезу за борбу против национал-социјалистичке Немачке.
Планирано је да се окупација Ирана оконча након предаје Немачке. Међутим, када се рат завршио 1945, совјетски вођа, Јосиф Стаљин је одбио да повуче своје снаге са иранске територије. Штавише, покушао је да распарча Иран и успостави две социјалистичке републике на овој територији, Азербејџанску Народну Републику под вођством саједа Џафара Пишеварија и курдску Републику Махабад под вођством председника Казија Мухамеда.[1]
Услед снажног притиска САД, Совјетски Савез је био принуђен да повуче Црвену армију из Ирана. Иранска војска је поново заузела Махабад и Персијски Азербејџан. Вође Азербејџанске Народне Републике су пребегле у Азербејџанску ССР, а вођама курдске републике је суђено, и обешени су 1947.
Иранска криза представља једну од првих епизода Хладног рата.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Lortz, Michael G.. „Introduction”. The Kurdish Warrior Tradition and the Importance of the Peshmerga (PDF). стр. 27—29. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. Приступљено 16. 10. 2014.
- ^ Ahmadoghlu, Ramin (2019). . „Azerbaijani National Identity in Iran, 1921–1946: Roots, Development, and Limits”. The Journal of the Middle East and Africa. 10 (3): 253—278. S2CID 204368556. doi:10.1080/21520844.2019.1656455.
- ^ „CSP – Major Episodes of Political Violence, 1946–2012”. Архивирано из оригинала 21. 1. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Fontaine, André (2004). La guerre froide 1917-1991. Editions de la Martinière. ISBN 978-2-84675-139-1.
- George Lenczowski (јануар 1947). . „The Communist Movement in Iran”. Middle East Journal (1): 29—45.
- Archie Roosevelt, Jr (јул 1947). . „The Kurdish Republic of Mahabad”. Middle East Journal (1): 247—69.
- William Linn Westermann (1945—1946). . „Kurdish Independence and Russian Expansion”. Foreign Affairs. 24: 675—686.
