Хронологија Хладног рата

1940е

1946

јануар: Кинески грађански рат се наставља између комуниста и националиста.
7. јануар: Обновљена је Република Аустрија у границама из 1937, али подељена у четири зоне под контролом САД, Уједињеног Краљевства, Француске и Совјетског Савеза.
11. јануар: Енвер Хоџа проглашава Народну Републику Албанију, а себе за премијера.
9. фебруар: Јосиф Стаљин држи свој изборни говор, у ком истиче да је рат против капитализма и империјализма неизбежан.
22. фебруар: Џорџ Кенан пише свој Дугачки телеграм, описујући своју интерпретацију циљева и намера совјетског руководства.
март: Грчки грађански рат бесни између комуниста и конзервативне грчке Владе.
2. март: Британски војници се повлаче из њихове јужне окупационе зоне Ирана. Совјетски војници остају у свом сектору.
5. март: Винстон Черчил упозорава на спуштање Гвоздене завесе широм Европе.
5. април: Совјетске трупе се повлаче из Ирана након кризе.
4. јул: Филипини добијају независност од САД и почињу борбу са комунистичким Хук побуњеницима.
8. септембар: На референдуму, Бугарска гласа за успостављање Народне републике, збацујући краља Симеона II. Западне земље су одбациле референдум као нелегитиман.
19. децембар: Француска се искрцава у Индокини започињући Први индокинески рат. Њима су се супротставили борци Вијетмина који су желели националну независност.

1947

1. јануар: Америчке и британске окупационе зоне Немачке се уједињују створивши Бизону.
12. март: Председник САД Хари Труман објављује Труманову доктрину. Доктрина наводи да ће се САД посветити задржавању даље комунистичке експанзије. Труман наводи домино ефекат као могућност.
22. мај: САД пружају 400 милиона долара војне помоћи Грчкој и Турској, сигнализирајући своје намере да задрже комунизам у Медитерану.
5. јун: Државни секретар САД Џорџ Маршал прави план за обиман програм економске помоћи ратом разрушеним земљама западне Европе. Он ће постати познат широм света као Маршалов план.
15. август: Индија и Пакистан добијају независност од Уједињеног Краљевства.
14. новембар: Уједињене нације усвајају резолуцију која позива на повлачење страних трупа из Кореје, слободне изборе у свакој од администрација и стварање комисије Уједињених нација посвећене уједињењу полуострва.

1948

25. фебруар: Комунистичка партија преузима власт у Чехословачкој, након што је председник Едвард Бенеш прихватио оставке свих некомунистичких министара.
3. април: Труман потписује Маршалов план. До краја програма, САД су дале 14 милијарди долара економске помоћи европским државама.
10. мај: парламентарни избори у јужној Кореји потврђују Сингмана Рија као председника Републике Кореје, након бојкота левичарских странака.
18. јун: почиње комунистичка побуна у Малаји против снага Уједињеног Краљевства и Комонвелта.
21. јун: Бизона и француска зона усвајају заједничку валуту, немачку марку.
24. јун: совјетски премијер Јосиф Стаљин наређује блокаду свих копнених путева из Западне Немачке у Берлин, у покушају да исцрпи француске, америчке и британске војнике у граду. Као одговор, три западне силе покрећу Берлински ваздушни лифт да из ваздуха помогну цивиле из Берлина.
17. јул: Конституисање Републике Кореје.
9. септембар: Совјетски Савез проглашава Демократску Републику Кореју за легитимну владу целе Кореје, са Ким Ил Сунгом као премијером.

1949

4. април: НАТО пакт су основале Белгија, Канада, Данска, Француска, Исланд, Италија, Луксембург, Норвешка, Португал, Холандија, Уједињено Краљевство и САД са циљем отпора комунистичкој експанзији.
11. мај: Совјетска блокада Берлина се завршава отварањем путева за Берлин. Ваздушни лифт се наставља до септембра, у случају да Совјети поново успоставе блокаду.
23. мај: Бизона се уједињује са фрнацуском зоном да би створила Савезну Републику Немачку, са Боном као главним градом.
8. јун: Црвена страва достиже свој врхунац именовањем бројних познатих Американаца за чланове Комунистичке партије.
29. август: Совјетски Савез тестира своју прву атомску бомбу. Тест, познат Американцима као Џо 1, успева и СССР постаје друга светска нуклеарна сила.
13. септембар: СССР гласа против чланства у УН Цејлона, Финске, Исланда, Италије, Јордана и Португала.
15. септембар: Конрад Аденауер постаје канцелар Савезне Републике Немачке.
1. октобар: Мао Це Дунг проглашава Народну Републику Кину.
7. октобар: СССР проглашава Немачку Демократску Републику
7. октобар: Николаос Захаријадис, вођа Комунистичке партије Грчке, проглашава крај оружаног устанка. Декларација доноси крај Грчког грађанског рата и прво успешно заустављање комунизма.

1950е

1950

6. јануар: Велика Британија признаје Народну Републику Кину. Република Кина прекида дипломатске односе са Уједињеним Краљевством.
31. јануар: Последњи куоминтаншки војник се предаје у континенталној Кини.
14. фебруар: СССР и Кина потписују пакт о заједничкој одбрани.
1. март: Чанг Кај Шек премешта престоницу у Тајпех, Тајван.
9. мај: Робер Шуман описује своју амбицију уједињене Европе. Позната као Шуманова декларација, означава почетак стварања Европске заједнице.
25. јун: Северна Кореја напада Јужну Кореју, започевши Корејски рат.
27. јун: Уједињене нације гласају за слање трупа у помоћ Јужној Кореји. Совјетски Савез бојкотује Савет Безбедности и не ставља вето. На крају, број земаља које су деловале под заставом УН се повећава на 16: Аустралија, Белгија, Велика Британија, Грчка, Етиопија, Јужноафричка Република, Канада, Колумбија, Луксембург, Нови Зеланд, Тајланд, Турска, Сједињене Америчке Државе, Филипини, Француска, Холандија,
28. јун: Сеул, престоницу Јужне Кореје, заузимају севернокорејске трупе.
5. јул: УН трупе се први пут сукобљавају са снагама Северне Кореје у Осану. Нису успеле да задрже напредовање Северне Кореје и повукле су се јужније, према ономе што ће постати Пусански периметар.
15. септембар: УН снаге се искрцавају код Инчона. Победивши севернокорејске снаге, напредовале су и освојили Сеул.
7. октобар: УН трупе су прешле 38. паралелу и ушле у Северну Кореју.
8. октобар: трупе из Народне Републике Кине се мобилишу дуж реке Јалу.
19. октобар: Пјонгјанг, престоницу Северне Кореје, заузимају УН трупе.
25. октобар: Кина улази у Кореју са 300.000 војника, изненадивши УН. Ипак, оне су се повукле након почетних борби.
26. новембар: УН снаге се приближавају реци Јалу. Као одговор, Кина опет улази у Кореју. Ова офанзива присиљава УН да се повуче назад у Јужну Кореју.

1951

4. јануар: кинески војници заузимају Сеул.
14. март: УН поново освајају Сеул. До краја марта, стигле су до 38. паралеле и успоставиле одбрамбену линију дуж Корејског полуострва.
11. април: председник Труман смењује Дагласа Макартура са места команданта америчких снага у Кореји.
18. април: Европска заједница за угаљ и челик је створена Париским споразумом.
1. септембар: Аустралија, Нови Зеланд и САД потписују АНЗУС споразум. Ово * обавезује три земље да сарађују у питању одбране и безбедности на Пацифику.
20. септембар: Грчка и Турска ступају у НАТО.

1952

28. април: Јапан усваја Споразум из Сан Франциска и Споразум из Тајпеха, званично окончавши период своје окупације и изолације и постаје суверена земља.
21. јун: Поринута прва нуклеарна подморница на свету УСС Наутилус.
30. јун: Маршалов план се окончава, са европском индустријском производњом изнад нивоа из 1938.
26. јун: Гамал Абдел Насер води пуч против краља Фарука.
1. новембар: САД детонирају прву светску хидрогенску бомбу у операцији Бршљан.

1953

20. јануар: Двајт Ајзенхауер постаје председник САД.
5. март: Умире Јосиф Стаљин, чиме је започета борба за власт у Совјетском Савезу.
27. јул: Примирје окончава Корејски рат.
19. август: ЦИА помаже у монархистичком пучу против премијера Ирана Мохамеда Мосадика (операција Ајакс). Пуч је организован због иранске национализације нафтне индустрије и страха да би се Иран могао придружити совјетском блоку.

1954

новембар:Насер, египатски националиста, протерује пробританског краља Фарука и уводи диктатуру. Ускоро постаје важан совјетски савезник.
18. јун:Изабрана левичарска гватемалска Влада је збачена у преврату који је подржала ЦИА. Успостављен је нестабилни режим. Опозиција води герилски рат са марксистичким побуњеницима у коме су главна људска права прекршена са обе стране. Ипак, режим се одржао до краја Хладног рата.
Криза у Тајванском мореузу је почела када су кинеске снаге бомбардовале тајванска острва. САД су подржале Тајван и криза се решила сама од себе пошто су обе стране одбиле да преузму акције.
Вијетмин побеђује Французе у бици код Дијен Бијен Фуа. Француска се повлачи из Индокине, остављајући четири независне државе: Камбоџу, Лаос, Северни Вијетнам и Јужни Вијетнам. Женевски преговори траже слободне изборе ради уједињења Вијетнама, али ниједна од страна не жели да се то деси.
Југославија излази из совјетског блока.
Стварање СЕАТО пакта у који улазе Аустралија, Велика Британија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, САД, Филипини, Француска. Као и НАТО, и он је основан да се одупре комунистичкој експанзији, у то време у Филипинима и Индокини.
Хук побуна у Филипинима је угушена.

1955

Западна Немачка улази у НАТО и почиње поново да се наоружава.
Варшавски пакт је основан у источној Европи и у њега су ушле Албанија, Бугарска, Источна Немачка, Мађарска, Пољска, Румунија, Чехословачка и СССР.
Багдадски пакт су основале Иран, Ирак, Пакистан, Турска и Велика Британија. Посвећен је задржавању комунистичке експанзије на Средњем истоку.
СССР почиње да помаже Сирији. Сирија ће остати совјетски савезник до краја Хладног рата.
Аустрија проглашава неутралност и савезничка окупација се завршава.

1956

Насер национализује Суецки канал.

28. јун: У Познању простести радника против комуниста. Борбе у граду.

Суецка криза: Велика Британија, Француска и Израел нападају Египат са циљем уклањања Насера са власти. Дипломатски притисак САД приморава нападаче да се повуку.
Мађарска револуција: мађарски револт против совјетског управљања владом. Њега је угушила Совјетска армија, која је поново успоставила комунистичку владу.

1957

Израелске снаге се повлаче са Синаја ког су окупирали прошле године.
Комунистичка побуна почиње у Јужном Вијетнаму.

1958

Пуч у Ираку уклања пробританског краја. Ирак почиње да прима помоћ од Совјетског Савеза. Ирак ће одржавати блиске везе са Совјетима кроз Хладни рат.
Друга криза у Тајванском мореузу.
Ајзенхауерова доктрина обавезује САД да бране Иран, Пакиста и Авганистан од комунистичког утицаја.

1959

Кубанска револуција; Фидел Кастро постаје вођа нове марксистичке Кубе. Кубански инспирисана герила почиње да се шири широм Латинске Америке.
Формирање Националног Ослободилачког Фронта у Јужном Вијетнаму.
ЦЕНТО пакт је створен да би се заменио Багдадски пакт, који је Ирак напустио.

1960е

1960

Кинеско-совјетски разлаз: Кинези, бесни зато што су млађи партнер Совјетском Савезу, проглашавају да је њихова верзија комунизма супериорнија и почињу да се такмиче са њима за утицај, тиме дајући трећу димензију Хладном рату.
Хималајски рат: Кина напада Индију, тражећи бројна погранична подручја.
Патет Лао побуна почиње у Лаосу.
Комунустички побуњеници у Малаји побеђени.
1. мај: Амерички пилот Френсис Пауерс оборен у свом Локид У-2 шпијунском авиону изнад Совјетског Савеза, тиме изазвавши У-2 кризу.

1961

Џон Ф. Кенеди постаје председник САД.
Инвазија у Заливу свиња: инвазија контрареволуционара коју је организовала ЦИА доживљава неуспех.
Почиње Алијанса за напредак помоћ Латинској Америци од САД.
Совјети су саградили Берлински зид да би зауставили људе који су покушали да пребегну из Источне Немачке.
Анголски националисти, укључујући и комунисте, започињу побуну против португалске владавине.

1962

Међународним споразумом је успостављена је неутралност Лаоса, али је Северни Вијетнам одбио да повуче своје особље.
Кубанска ракетна криза: Совјети су инсталирали базе, укључујући и нуклеарно оружје, на Куби. Кенеди је наредио карантин острва што је изазвало повећање кризе, али су Совјети попустили и сложили су се да повуку своје ракете са Кубе у замену за повлачење сличних америчких ракета из Турске и гарнцију да неће напасти Кастрову власт.
Крај Хималајског рата. Кина је окупирала мали појас индијске територије. Рат је утицао на Индију, једног од вођа Покрета несврстаних, да се сврста уз Совјете у деценији.

1963

Линдон Џонсон постаје председник САД након убиства Кенедија.

1964

Инцидент у Тонкиншком заливу: америчке разараче су наводно напала два северновијетнамска патролна чамца, али је накднадни напад контроверзан и несигуран. Бомбардовања Северног Вијетнама у знак одмазде су почела.
Почела побуна против португалске власти у Мозамбику.
Хрушчова су са места вође Совјетског Савеза сменили ривали у Комунистичкој партији и ставили га у кућни притвор. Леонид Брежњев га је наследио.
Кина је испробала своју прву атомску бомбу.

1965

Други Индијско-пакистански рат.
Америчке снаге су напале Доминиканску Републику да би спречили комунистички преврат сличан ономе на Куби.
Почели су амерички војни напори да се одбрани Јужни Вијетнам. Северни Вијетнам је такође послао своје снаге у рат. САД почеле бомбардовање Северног Вијетнама.
Битка за Ја Дранг – први окршај између америчких војника и регуларних вијетнамских снага.

1966

Француска се повукла из командне структуре НАТО.

1967

Израел, подржан од стране Америке, устаљује нападе против арапских суседа које је подржавао СССР. За 6 дана Израел стиче победу, окупиравши Западну обалу, Синај и Голанску висораван.

1968

Пет офанзива у Јужном Вијетнаму резултује војним поразом комуниста, али и психолошком победом над Американцима. Џонсон суспендује бомбардовање Северног Вијетнама.
Прашко пролеће; реформе у комунистичкој Чехословачкој иазивају да Варшавски пакт интервенише да би их спречио.
Убијен Роберт Кенеди.
Убијен Мартин Лутер Кинг.

1969

Ричард Никсон постаје председник САД.
САД почиње бомбардовање комунистичких уточишта у Камбоџи.
Почиње ”Вијетнамизација” уз повлачење америчких војника из Вијетнама и пребацивањем терета одбране на Јужни Вијетнам.
Моамер ел Гадафи збацује либијску монархију и протерује америчко и британско особље. Либија се сврстава уз Совјетски Савез.
Гранични сукоби између Совјетског Савеза и Кине.

1970е

1970

Лон Нол преузима власт у Камбоџи. Конунистички Црвени Кмери почињу да нападају нови режим, који је желео да оконча страно присуство у Камбоџи.
Америка врши кратак упад у Камбоџу да би уништила комунистичка упоришта. Почињу бомбардовања као подршка Лон Нолу.

1971

Јужновијетнамске снаге улазе у Лаос да накратко пресеку Хо Ши Минов пут.
Трећи Индијско-пакистански рат. Бангладеш постаје независтан од Пакистана.

1972

Северни Вијетнам напада Јужни Вијетнам, али је одбијен уз велику америчку ваздушну помоћ.
САЛТ 1 споразум означава детант између САД и СССР.

Самит серија: серија од осам хокејашких утакмица између Совјета и Канаде. У последњој утакмици, Канађанин Пол Хендерсон је постигао гол који је донео победу Канади.

1973

Париски мировни споразум означава крај америчког мешања у Вијетнамски рат. Конгрес је прекинуо фондове за бомбардовање Индокине.
Јом Кипурски рат: Израел су напали Египат и Сирија, који су поражени уз велике губитке на свим странама.
Египат прелази у амерички блок.

1974

Марксисти су збацили прозападну монархију у Етиопији.

Џералд Форд је постао председник САД након оставке Никсона.

1975

Северни Вијетнам је напао Јужни Вијетнам. Јужни Вијетнам се предао. Патет Лао преузима власт у Лаосу. Маоистички Црвени Кмери преузимају власту Камбоџи и започињу геноцид.
Мајагески инцидент: Црвени Кмери су заузели амерички брод изазивајући америчку интервенцију да ослободе њега и посаду. На крају, посада је пуштена из заробљеништва.
Португал се повукао из Анголе и Мозамбика, где су успостављене марксиситичке владе, потоња уз помоћ кубанских војника. Грађански рат је избио у обе земље који је укључивао Анголу, Мозамбик, Јужноафричку Републику у кубу уз суперсиле које су подржавале њихове дотичне идеологије.

1976

Америчко војно особље се повукло из Тајланда.
СЕАТО је распуштен након неуспеха да спречи ширење комунизма у источној Азији.
Почео је Огаденски рат када је Сомалија напала Етиопију.

1977

Џими Картер је постао председник САД.

1978

Огаденски рат је завршен сомалијским поразом.

1979

18. јун САЛТ 2 споразум су потписали Леонид Брежњев и Џими Картер.
Вијетнам је заузео Камбоџу и почео је да се бори против герилског отпора.
Кинеско-вијетнамски рат: Кина је започела казнени напад на Вијетнам да би га казнио због инвазије Камбоџе.
Иранска револуција збацује прозападног шаха и успоставља теократију. ЦЕНТО пакт се рапушта.
Сандинистички побуњеници збацују Сомозину диктатуру у Никрагви. Контра, контрареволуционарна побуна, почиње.
Рат избија у Салвадору између комунистичких побуњеника и владе.
Џими Картер потписује прву директиву за тајну помоћ противницима просовјетске владе у Кабулу.
СССР напада Авганистан да би сачувао тамошњи режим, означавајући крај детанта.

1980е

1980

Амерички мушки хокејашки тим побеђује совјетски тим на зимским олипијским играма.
САД бојкотују летње олимпијске игре 1980. у Москви.

1981

Роналд Реган постаје председник САД.
САД почињу да подржавају антисандинистичку Контру.
Инцидент у заливу Сидра: Либијски авиони су напали америчке авионе у заливу Сидра који је Либија припојила. Два либијска авиона су оборена, није било америчких жртава.
Побуна Солидарности у Пољској.

1982

Шпанија приступа у НАТО.
Израел напада Либан да би окончао нападе и сукобио се са сиријским трупама које су биле тамо.

1983

Америчке снаге напале Гренаду да би спречиле изградњу аеродрома који су финансирали Совјети.

1984

Маргарет Тачер и британска Влада развијају план којим би се отворили нови канали за дијалог са кандидатима за совјетско руководство, срећући се и повезујући се са Михаилом Горбачовом.
Совјетски Савез бојкотује Олимпијске игре 1984. у Лос Анђелесу.

1985

Михаил Горбачов постаје вођа Совјетског Савеза.

1986

Операција Кањон Ел Дорадо: Амерички авиони бомбардују Либију као одговор на либијско подржавање тероризма.
скандал Иран-Контра: Реганова администрација је продавала оружје Ирану да би ослободио таоце и пребацивала профит Контра побуњеницима.

1987

Почела битка код Куито Канавале.

1988

СССР се почео повлачити из Авганистана.
Јужноафричка Република се повукла из Намибије.

1989

Џорџ Х. В. Буш постаје председник САД.
Револуције у источној Европи. Совјетске реформе и банкротство њихове државе је дозволило источној Европи да се побуни против комунистичких влади. Берлински зид је срушен.
Совјетске трупе су се повукле из Авганистана.
Протесте на тргу Тјенамен је угушила кинеска влада.
Вијетнамске трупе су се повукле из Камбоџе.
Демократија је поново успостављена у Чилеу.

1990е

1990

Сандинистичка влада у Никарагви је збачена на изборима.
Немачка је поново уједињена.

1991

Совјетске републике проглашавају независност. Совјетски Савез се распушта. Хладни рат је готов.