Хронологија Хладног рата

С Википедије, слободне енциклопедије

1940е[уреди | уреди извор]

1946[уреди | уреди извор]

1947[уреди | уреди извор]

1948[уреди | уреди извор]

1949[уреди | уреди извор]

1950е[уреди | уреди извор]

1950[уреди | уреди извор]

1951[уреди | уреди извор]

1952[уреди | уреди извор]

1953[уреди | уреди извор]

1954[уреди | уреди извор]

  • новембар:Насер, египатски националиста, протерује пробританског краља Фарука и уводи диктатуру. Ускоро постаје важан совјетски савезник.
  • 18. јун:Изабрана левичарска гватемалска Влада је збачена у преврату који је подржала ЦИА. Успостављен је нестабилни режим. Опозиција води герилски рат са марксистичким побуњеницима у коме су главна људска права прекршена са обе стране. Ипак, режим се одржао до краја Хладног рата.
  • Криза у Тајванском мореузу је почела када су кинеске снаге бомбардовале тајванска острва. САД су подржале Тајван и криза се решила сама од себе пошто су обе стране одбиле да преузму акције.
  • Вијетмин побеђује Французе у бици код Дијен Бијен Фуа. Француска се повлачи из Индокине, остављајући четири независне државе: Камбоџу, Лаос, Северни Вијетнам и Јужни Вијетнам. Женевски преговори траже слободне изборе ради уједињења Вијетнама, али ниједна од страна не жели да се то деси.
  • Југославија излази из совјетског блока.
  • Стварање СЕАТО пакта у који улазе Аустралија, Велика Британија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, САД, Филипини, Француска. Као и НАТО, и он је основан да се одупре комунистичкој експанзији, у то време у Филипинима и Индокини.
  • Хук побуна у Филипинима је угушена.

1955[уреди | уреди извор]

1956[уреди | уреди извор]

28. јун: У Познању простести радника против комуниста. Борбе у граду.

  • Суецка криза: Велика Британија, Француска и Израел нападају Египат са циљем уклањања Насера са власти. Дипломатски притисак САД приморава нападаче да се повуку.
  • Мађарска револуција: мађарски револт против совјетског управљања владом. Њега је угушила Совјетска армија, која је поново успоставила комунистичку владу.

1957[уреди | уреди извор]

  • Израелске снаге се повлаче са Синаја ког су окупирали прошле године.
  • Комунистичка побуна почиње у Јужном Вијетнаму.

1958[уреди | уреди извор]

  • Пуч у Ираку уклања пробританског краја. Ирак почиње да прима помоћ од Совјетског Савеза. Ирак ће одржавати блиске везе са Совјетима кроз Хладни рат.
  • Друга криза у Тајванском мореузу.
  • Ајзенхауерова доктрина обавезује САД да бране Иран, Пакиста и Авганистан од комунистичког утицаја.

1959[уреди | уреди извор]

1960е[уреди | уреди извор]

1960[уреди | уреди извор]

  • Кинеско-совјетски разлаз: Кинези, бесни зато што су млађи партнер Совјетском Савезу, проглашавају да је њихова верзија комунизма супериорнија и почињу да се такмиче са њима за утицај, тиме дајући трећу димензију Хладном рату.
  • Хималајски рат: Кина напада Индију, тражећи бројна погранична подручја.
  • Патет Лао побуна почиње у Лаосу.
  • Комунустички побуњеници у Малаји побеђени.
  • 1. мај: Амерички пилот Френсис Пауерс оборен у свом Локид У-2 шпијунском авиону изнад Совјетског Савеза, тиме изазвавши У-2 кризу.

1961[уреди | уреди извор]

1962[уреди | уреди извор]

  • Међународним споразумом је успостављена је неутралност Лаоса, али је Северни Вијетнам одбио да повуче своје особље.
  • Кубанска ракетна криза: Совјети су инсталирали базе, укључујући и нуклеарно оружје, на Куби. Кенеди је наредио карантин острва што је изазвало повећање кризе, али су Совјети попустили и сложили су се да повуку своје ракете са Кубе у замену за повлачење сличних америчких ракета из Турске и гарнцију да неће напасти Кастрову власт.
  • Крај Хималајског рата. Кина је окупирала мали појас индијске територије. Рат је утицао на Индију, једног од вођа Покрета несврстаних, да се сврста уз Совјете у деценији.

1963[уреди | уреди извор]

1964[уреди | уреди извор]

  • Инцидент у Тонкиншком заливу: америчке разараче су наводно напала два северновијетнамска патролна чамца, али је накднадни напад контроверзан и несигуран. Бомбардовања Северног Вијетнама у знак одмазде су почела.
  • Почела побуна против португалске власти у Мозамбику.
  • Хрушчова су са места вође Совјетског Савеза сменили ривали у Комунистичкој партији и ставили га у кућни притвор. Леонид Брежњев га је наследио.
  • Кина је испробала своју прву атомску бомбу.

1965[уреди | уреди извор]

  • Други Индијско-пакистански рат.
  • Америчке снаге су напале Доминиканску Републику да би спречили комунистички преврат сличан ономе на Куби.
  • Почели су амерички војни напори да се одбрани Јужни Вијетнам. Северни Вијетнам је такође послао своје снаге у рат. САД почеле бомбардовање Северног Вијетнама.
  • Битка за Ја Дранг – први окршај између америчких војника и регуларних вијетнамских снага.

1966[уреди | уреди извор]

  • Француска се повукла из командне структуре НАТО.

1967[уреди | уреди извор]

1968[уреди | уреди извор]

  • Пет офанзива у Јужном Вијетнаму резултује војним поразом комуниста, али и психолошком победом над Американцима. Џонсон суспендује бомбардовање Северног Вијетнама.
  • Прашко пролеће; реформе у комунистичкој Чехословачкој иазивају да Варшавски пакт интервенише да би их спречио.
  • Убијен Роберт Кенеди.
  • Убијен Мартин Лутер Кинг.

1969[уреди | уреди извор]

  • Ричард Никсон постаје председник САД.
  • САД почиње бомбардовање комунистичких уточишта у Камбоџи.
  • Почиње ”Вијетнамизација” уз повлачење америчких војника из Вијетнама и пребацивањем терета одбране на Јужни Вијетнам.
  • Моамер ел Гадафи збацује либијску монархију и протерује америчко и британско особље. Либија се сврстава уз Совјетски Савез.
  • Гранични сукоби између Совјетског Савеза и Кине.

1970е[уреди | уреди извор]

1970[уреди | уреди извор]

  • Лон Нол преузима власт у Камбоџи. Конунистички Црвени Кмери почињу да нападају нови режим, који је желео да оконча страно присуство у Камбоџи.
  • Америка врши кратак упад у Камбоџу да би уништила комунистичка упоришта. Почињу бомбардовања као подршка Лон Нолу.

1971[уреди | уреди извор]

1972[уреди | уреди извор]

  • Северни Вијетнам напада Јужни Вијетнам, али је одбијен уз велику америчку ваздушну помоћ.
  • САЛТ 1 споразум означава детант између САД и СССР.

Самит серија: серија од осам хокејашких утакмица између Совјета и Канаде. У последњој утакмици, Канађанин Пол Хендерсон је постигао гол који је донео победу Канади.

1973[уреди | уреди извор]

  • Париски мировни споразум означава крај америчког мешања у Вијетнамски рат. Конгрес је прекинуо фондове за бомбардовање Индокине.
  • Јом Кипурски рат: Израел су напали Египат и Сирија, који су поражени уз велике губитке на свим странама.
  • Египат прелази у амерички блок.

1974[уреди | уреди извор]

  • Марксисти су збацили прозападну монархију у Етиопији.

Џералд Форд је постао председник САД након оставке Никсона.

1975[уреди | уреди извор]

  • Северни Вијетнам је напао Јужни Вијетнам. Јужни Вијетнам се предао. Патет Лао преузима власт у Лаосу. Маоистички Црвени Кмери преузимају власту Камбоџи и започињу геноцид.
  • Мајагески инцидент: Црвени Кмери су заузели амерички брод изазивајући америчку интервенцију да ослободе њега и посаду. На крају, посада је пуштена из заробљеништва.
  • Португал се повукао из Анголе и Мозамбика, где су успостављене марксиситичке владе, потоња уз помоћ кубанских војника. Грађански рат је избио у обе земље који је укључивао Анголу, Мозамбик, Јужноафричку Републику у кубу уз суперсиле које су подржавале њихове дотичне идеологије.

1976[уреди | уреди извор]

  • Америчко војно особље се повукло из Тајланда.
  • СЕАТО је распуштен након неуспеха да спречи ширење комунизма у источној Азији.
  • Почео је Огаденски рат када је Сомалија напала Етиопију.

1977[уреди | уреди извор]

1978[уреди | уреди извор]

1979[уреди | уреди извор]

  • 18. јун САЛТ 2 споразум су потписали Леонид Брежњев и Џими Картер.
  • Вијетнам је заузео Камбоџу и почео је да се бори против герилског отпора.
  • Кинеско-вијетнамски рат: Кина је започела казнени напад на Вијетнам да би га казнио због инвазије Камбоџе.
  • Иранска револуција збацује прозападног шаха и успоставља теократију. ЦЕНТО пакт се рапушта.
  • Сандинистички побуњеници збацују Сомозину диктатуру у Никрагви. Контра, контрареволуционарна побуна, почиње.
  • Рат избија у Салвадору између комунистичких побуњеника и владе.
  • Џими Картер потписује прву директиву за тајну помоћ противницима просовјетске владе у Кабулу.
  • СССР напада Авганистан да би сачувао тамошњи режим, означавајући крај детанта.

1980е[уреди | уреди извор]

1980[уреди | уреди извор]

1981[уреди | уреди извор]

1982[уреди | уреди извор]

  • Шпанија приступа у НАТО.
  • Израел напада Либан да би окончао нападе и сукобио се са сиријским трупама које су биле тамо.

1983[уреди | уреди извор]

  • Америчке снаге напале Гренаду да би спречиле изградњу аеродрома који су финансирали Совјети.

1984[уреди | уреди извор]

1985[уреди | уреди извор]

1986[уреди | уреди извор]

1987[уреди | уреди извор]

1988[уреди | уреди извор]

  • СССР се почео повлачити из Авганистана.
  • Јужноафричка Република се повукла из Намибије.

1989[уреди | уреди извор]

1990е[уреди | уреди извор]

1990[уреди | уреди извор]

1991[уреди | уреди извор]