Пређи на садржај

Градимир Миловановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Градимир Миловановић
Градимир Миловановић
Лични подаци
Датум рођења(1948-01-02)2. јануар 1948. (78 год.)
Место рођењаЗоруновац, ФНР Југославија
Научни рад
Пољематематика
ИнституцијаЕлектронски факултет Универзитета у Нишу, Електронски факултет Универзитета у Нишу,
АкадемијаСАНУ
МенториДрагослав Митриновић
Познат понумеричка анализа, Теорија апроксимације

Градимир Миловановић (Зоруновац, 2. јануар 1948) српски је математичар, редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) од 2012. године (дописни члан од 2006) и редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу од 1986. године. Од 30.10.2014. године је професор универзитета у пензији.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. јануара 1948. године у Зоруновцу, од мајке Вукадинке (Савић) Миловановић и оца Вукашина Миловановића, Општина Књажевац. У Зоруновцу и Вини је завршио основну школу, а у Књажевцу средњу школу, гимназију природно-математичког смера. На Електронском факултету у Нишу дипломирао је 1971. године [1] (смер рачунарство) и стекао звање дипломирани инжењер електронике и рачунарства. Последипломске студије из области примењене математике завршио је 1974. године[1], одбранивши магистарски рад „О неким методама за убрзавање конвергенције итеративних процеса у Банаховом простору“. Године 1975. одбранио је докторску дисертацију под називом „О неким функционалним неједнакостима“, рађену под руководством професора Драгослава С. Митриновића, и стекао научни степен доктора математичких наука.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након дипломирања (1971) изабран је за асистента при Катедри за обраду података, а 1974.г. за асистента при Катедри за математику Електронског факултета у Нишу. На Електронском факултету у Нишу биран је за доцента (1976), ванредног професора (1982) и редовног професора (1986).[2]

Био је декан Електронског факултета (2002-2004), проректор Универзитета у Нишу (1989-1991), ректор Универзитета у Нишу (2004-2006), декан Факултета за компјутерске науке Мегатренд универзитета (2008-2011), научни саветник Математичког института САНУ у Београду (2011-2014). Био је члан одбора Математичког друштва Србије (2003-2006), председник Научног већа (1997-2010) и председник Управног одбора Математичког института САНУ (2026 - ), потпредседник Научног друштва Србије (2002-2016), председник Националног савета за науку и технолошки развој (2006-2010), председник Научног одбора за математику, рачунарске науке и механику (2010-2016), секретар Одељења за математику, физику и гео-науке у САНУ (2016-2021). Члан је неколико међународних научних удружења.[1]

Организовао је 4 међународне научне конференције и више пута био члан организационих и програмских комитета научних скупова.

Руководио је израдом следећих научних пројеката:

  • Савремени проблеми математике
  • Методи и модели у теоријској, индустријској и примењеној математици
  • Примењени ортогонални системи, конструктивне апроксимације и нумерички методи
  • Интерполациони и квадратурни процеси засновани на теорији ортогоналности (индивидуални пројекат Ф-96 у САНУ)

Научни радови

[уреди | уреди извор]
Академик профеcор др Градимир Миловановић на Универзитету Пердју  САД поред статуе Нила Армстронга

Објавио је преко 450 научних радова, 25 уџбеника, пет монографија код напознатијих светских издавача (Springer, Elsevier, World Scientific), као и више едиторских публикација. Сарађивао је са многим домаћим и светским научницима (W. Gautschi, G. Mastroianni, Th.M. Rassias, R. Agarwal, ...) и био уредник или члан редакције у већем броју истакнутих међународних научних часописа.

Као гост, учесник или предавач боравио је више пута у најразвијенијим научним центрима у САД, Италији, Немачкој, Француској, Великој Британији, Шпанији, Португалу, Русији, Пољској, Аустрији, Мађарској, Данској, Норвешкој, Финској, Грчкој, Јерменији, Турској, Бугарској, Румунији, Алжиру, Мароку, Јужној Африци, Бразилу, Јужној Кореји, као и у свим центрима бивше Југославије.[2][3][4]

Доприноси у науци

[уреди | уреди извор]

Главни доприноси професора Миловановића у науци су у следећим математичким областима: Теорија апроксимација, Нумеричка анализа и Специјалне функције, а посебно у теорији ортогоналности и екстремних проблема:

  • Увођење нових концепата ортогоналности у реалним и комплексним доменима
  • Конструкција С-ортогоналних полинома и квадратуре са вишеструким чворовима
  • „Сплајн“ апроксимације које очувавају максимални број момената апроксимирајуће функције
  • Контрукција квадратурних процеса максималног степена тачности
  • Брзи сумациони процеси засновани на примени квадратура
  • Нови приступи у теорији ортогоналних Минцових система
  • Екстремни проблеми са алгебарским и тригонометријским полиномима [2]

Чланство у стручним удружењима

[уреди | уреди извор]
  • Научно друштво Србије
  • Друштво математичара Србије
  • Америчко математичко друштво, САД (American Mathematical Society, 201 Charles Street Providence, Rhode Island 02904-2213, USA)
  • Друштво за индустријску и примењену математику, САД (Society for Industrial and Applied Mathematics, Philadelphia, PA 19104, USA)
  • Друштво за примењену математику и механику, Немачка (Gesellschaft für Angewandte Mathematik und Mechanik (GAMM), Drezden, Germany)
  • Француско математичко друштво, Француска (Société Mathématique de France (SMF), Paris, France)

Књиге и научни радови

[уреди | уреди извор]

Поред већег броја уџбеника и научних радова из области математике, наводимо следеће научне публикације:

  • „Topics in Polynomials: Extremal Problems, Inequalities, Zeros", World Scientific, Singapore - New Jersey - London - Hong Kong, 1994 (коаутори: D.S. Mitrinović, Th.M. Rassias)
  • „Recent Progress in Inequalities", Kluwer, 1998 [2]
  • „Quadratures with multiple nodes, power orthogonality, and moment-preserving spline approximation", Journal of Computational and Applied Mathematics 127 (1-2) (2001), 267-286
  • „Interpolation Processes - Basic Theory and Applications", Springer Verlag, Berlin - Heidelberg, 2008 (коаутор: G. Mastroianni)
  • „Extremal Problems and Inequalities of Markov-Bernstein Type for Algebraic Polynomials", Elsevier/Academic Press, 2022 (коаутори: R.B. Gardner, N.K. Govil)

Признања и награде

[уреди | уреди извор]
  • Годишња награда Универзитета у Нишу (1985)[1]
  • Награда Ниша за допринос у развоју науке (1995)[1]
  • Златна плакета Универзитета у Нишу (1995)[1]
  • Монографија „Approximation and Computation - In Honor of Gradimir V. Milovanović" (W. Gautschi, G. Mastroianni, Th.M. Rassias, eds.), Springer Verlag (2011)[1]
  • Годишња награда града Београда у области природних и техничких наука (2015)[1]
  • Међународнa научна конференција „The Mediterranean International Conference of Pure & Applied Mathematics and Related Areas, MICOPAM-2018" , October 26-29, 2018, Antalya, Turkey (посвећена професору Градимиру В. Миловановићу поводом 70-те годишњице)[4]
  • Међународнa математичка конференција „AAA 2023: Analysis, Approximation, Applications", јун 21-24, 2023, Врњачка Бања (посвећена академику Градимиру В. Миловановићу поводом 75-те годишњице) [4]
  • Монографија „Analysis, Optimization: Computation and Applications - In Honor of Gradimir V. Milovanović on the Occasion of His 75th Birthday" (M. Stanić, M. Albijanić, D. Đurčić, M. Spalević, eds.), Springer (2025)[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Градимир B. Миловановић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 23. 1. 2024. 
  2. ^ а б в г Научно друштво Србије
  3. ^ „Академија инжењерских наука Србије”. Архивирано из оригинала 17. 08. 2026. г. Приступљено 16. 08. 2026. 
  4. ^ а б в САНУ

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Градимир_Миловановић&oldid=31702729”