Славеносрпски језик — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
{{разликовати|[[Српскословенски језик|Српскословенским језиком]]}} |
{{разликовати|[[Српскословенски језик|Српскословенским језиком]]}} |
||
{{Jужнословенски језици}} |
{{Jужнословенски језици}} |
||
'''Славеносрпски језик''' ({{јез-слср|славяносербскій, словенскій}}) је облик [[српски језик|српскога језика]] који је био у доминантној употреби крајем [[18. век|18]]. и почетком [[19. век|19]]. века у образованим слојевима српске [[грађанска класа|грађанске класе]] у [[Војводина|Војводини]] и |
'''Славеносрпски језик''' ({{јез-слср|славяносербскій, словенскій}}) је облик [[српски језик|српскога језика]] који је био у доминантној употреби крајем [[18. век|18]]. и почетком [[19. век|19]]. века у образованим слојевима српске [[грађанска класа|грађанске класе]] у [[Војводина|Војводини]] и српској [[дијаспора|дијаспори]] у осталим крајевима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Позајмљенице из овог језика називају се [[црквенословенизам|црквенословенизми]], иако је овај језик само делимично црквенословенски. |
||
== Употреба == |
== Употреба == |
Верзија на датум 12. октобар 2015. у 00:46
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Јужнословенски језици, наречја и изговори |
---|
Стандардни језици |
Наречја |
Изговори |
Источноштокавски дијалекти |
Западноштокавски дијалекти |
Локални говори, социолекти, жаргон и остало |
Славеносрпски језик (слсрп. славяносербскій, словенскій) је облик српскога језика који је био у доминантној употреби крајем 18. и почетком 19. века у образованим слојевима српске грађанске класе у Војводини и српској дијаспори у осталим крајевима Хабзбуршке монархије. Позајмљенице из овог језика називају се црквенословенизми, иако је овај језик само делимично црквенословенски.
Употреба
Најистакнутији представник славеносрпског је био Захарија Орфелин, а књижевни кодификатор Милован Видаковић.
Славеносрпски језик је, у борби за општесрпски језички стандард, био главним такмац језику који је је уобличио српски језички реформатор Вук Караџић, понајвише на новоштокавском фолклорном идиому. Средином 19. века опсег употребе славеносрпског је почео да се осетно смањује, док је после 1870. потпуно нестао из јавне употребе. С друге стране као верзија црквенословенског језика још увек се користи на службама по Црквама.
Карактеристике и граматика
Пример облика тог славеносрпског језика се може видети из „Славеносербског магазина“ који је уређивао Захарија Орфелин:
„ | Весьма бы мені пріскорбно было, ако бі я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пянство, роскошь, безчініе, і непотребное жітіе. | ” |
Чак је и из једне реченице видљиво да је текст натопљен руским речима (что), руским творбеним облицима (роскошь, а не раскош), а друге особине славеносрпског су и појава –т у 3. лицу множине (нпр. „они могутъ" уместо „они могу").
Литература
- Михаило Стевановић: Граматика српскохрватског језика, Београд 1964.
- Павле Соларић: БꙊква́рь Славе́нскїй трїа́збꙊчный, у Млецима 1812.