Русински језик — разлика између измена

русински језик
русински језик
русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язикје
Говори се у	Украјина; (Закарпатска област); источна Словачка; јужна Пољска; Мађарска; северна Румунија; Србија ( Војводина); источна Хрватска
Број говорника	процењено бар 600.000; Попис становништва: 50.000 (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски балто-словенски словенски источнословенски русински језик; ; ; ;
Писмо	ћирилица (русинска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у	Србија ( Војводина)
Признати мањински језик у	Словачка
Језички кодови
ISO 639-3	rue
	Распрострањеност русинског језика Већински језик Мањински језик

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. децембар 2017. у 11:18

Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язикје) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Пољске и Румуније. Такође, русинским језиком (панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.

Прва граматика Русински језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) ^[3] и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).^[4]

Писмо

Види још

Референце

^ Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.
^
Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
- Словачка - 24.201 [1]
- Србија - 15.626 [2]
- Украјина - 6.725 [3]
- Хрватска - 2.337 [4]
- Пољска - 5.800 [5]
- Мађарска - 1.098 [6]
- Чешка - 1.106 [7], Приступљено 8. 4. 2013.
^ Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland.
^ Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv.

Литература

Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.
Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: русинском). Cleveland.
Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: русинском). Lviv.
Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука.

Спољашње везе

Михајло Фејса: Русински језик у Републици Србији/Војводини

[1] Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.

[2] Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
Словачка - 24.201 [1]

Србија - 15.626 [2]

Украјина - 6.725 [3]

Хрватска - 2.337 [4]

Пољска - 5.800 [5]

Мађарска - 1.098 [6]

Чешка - 1.106 [7], Приступљено 8. 4. 2013.

[3] Словачка - 24.201 [1]

[4] Србија - 15.626 [2]

[5] Украјина - 6.725 [3]

[6] Хрватска - 2.337 [4]

[7] Пољска - 5.800 [5]

[8] Мађарска - 1.098 [6]

[9] Чешка - 1.106 [7], Приступљено 8. 4. 2013.

[3] Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland.

[4] Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{|}}{{друга употреба|Русински}}
+{{друга употреба|Русински}}
 {{Кутијица за језик
 | име          = русински језик
@@ Ред 11: / Ред 11: @@
 * Хрватска - 2.337 [http://www.dzs.hr/default_e.htm]
 * Пољска - 5.800 [http://www.stat.gov.pl/english/]
-* Мађарска - 1.098 [http://www.nepszamlalas.hu/eng/volumes/18/tables/loa[]d1_28.html]
+* Мађарска - 1.098 [http://www.nepszamlalas.hu/eng/volumes/18/tables/load1_28.html]
 * Чешка - 1.106 [http://www.czso.cz/csu/2005edicniplan.nsf/t/D6002FD8F5/$File/kap_I_05.pdf], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 | боја     = Индоевропски
@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 == Писмо ==
 {{главни чланак|Русинска ћирилица}}
-== 1.Прешовски Русински језик -Словачка /Карпато Русински језик,Закарпатски Русински језик-Закарпатје/Закарпатска област/Украјина ==
-А а	Б б	В в	Г г	Ґ ґ	Д д	Е е	Є є	Ё ё	Ж ж	З з	І і
-Ї ї	И и	Ы ы	Й й	К к	Л л	М м	Н н	О о	П п	Р р	С с
-Т т	У у	Ф ф	Х х	Ц ц	Ч ч	Ш ш	Щ щ	Ю ю	Я я	Ьь	Ъъ
-== 2.Лемковски Русински језик -Пољска ==
-А а	Б б	В в	Г г	Ґ ґ	Д д	Е е	Є є	Ж ж	З з	І і
-И и	Ы ы	Й й	К к	Л л	М м	Н н	О о	П п	Р р	С с
-Т т	У у	Ф ф	Х х	Ц ц	Ч ч	Ш ш	Щ щ	Ю ю	Я я	Ьь	Ъъ
-== 3.Војвођански Панонски Русински језик-(Аутономна Покрајина Војводина),Република Србија ==
-А а         Б б         В в 	Г г     Ґ ґ      Д д    Е е     Є є     Ж ж     З з
-Ї ї	 И и     Й й	К к	Л л	М м	Н н	О о	П п     Р р    С с
-Т т	  У у	 Ф ф	Х х	Ц ц	Ч ч	Ш ш	Щ щ	Ю ю	Я я	Ьь
-== Поређење дијалеката русинског језика са руским и украјинским језиком ==
-=== Панонскo Војвођански Русински језик-(АПВојводина),Р Србија ===
-Того року ше одбуло уж друге стретнуце габурчанох по походзеню, хторих у Валалским уряду, у Габури 8. юлия 2006. року, на родней груди привитал староста валалу М. Ющик. Щири слова, подзековносц, пиха и гордосц пре добри глас о своїм валалу, витаня длуго нєвидзеней родзини, здогадованя на давни часи, на Габуру, на родзину и традицию, мали свойо место нє лєм на стретнуцох родзини, алє и на цалей дводньовей културно-уметнїцкей и спортовей програми хтора ше одбувала под назву: «Габура шпива и шпортує»
-Transkripcia:
-Toho roku še odbulo už druhe stretnuce haburčanoh po pohodzenju, htorih u Valalskim urjadu-hiži, u Haburi 8. julija 2006. roku, na rodnej hrudi privital starosta valalu M. Juščik. Ščiri slova, podzekovnosc, piha i hordosc pre dobri hlas o svojim valalu, vitanja dluho njevidzenej rodzini, zdohadovanja na davni časi, na Haburu, na rodzinu i tradiciju, mali svojo mesto nje ljem na stretnucoh rodzini, alje i na calej dvodnjovej kulturno-umetnjickej i sportovej prohrami htora še odvivala pod nazvu: "Habura špiva i športuje".
-=== Најзападнији лемковско прешовско русински  дијалекат кодификован у Словачкој Републици ===
-Того року ся одбыла уж друга стріча габурскых родаків, котрых на Сельскім уряді в Габурі 8. юла 2006, на роднім ґрунті привитав староста села М. Ющик. Слова до душы, подякы і гордости за шыріня доброго хыру о своїм селі, витаня довго невидженых родаків, споминаня на давны часы, на Габуру, на родину і традіції мали свій простор нелем на стрічі родаків але і на цілій дваднёвій културно-сполоченьскій і шпортовій акції, яка ся одбывала під назвов: «Габура співає і шпортує.»
-=== Лемковско горлички  русински  дијалекат кодификован у Пољској===
-Того року одбыла ся уж друга стрича габурскых родаків, котрых на Сільському уряді в Габурі 8. липця 2006, на ридни земли привитав староста села М. Ющік. Щиры слова подякы і гордости за шыриня доброй славы свого села, витаня медже довго невидженыма родаками, спомин давных часив, Габури, родини і традициї были не лем на стричи родаків, але і на цілим дводньовим культурно–суспільним і спортовим сьвяті, яке ся одбыло під назвом «Габура співає і спортує».
-=== Украјински стандардни језик ===
-Цього року відбулася друга зустріч габурських земляків, котрих на Сільському уряді в Габурі 8 липня 2006 року, на рідній землі привітав староста села М. Ющик. Слова до душі, подяки й гордості за поширення доброї слави про своє село, вітання довго не бачених земляків, спомин давніх часів, Габури, родини і традицій мали місце не лише на зустрічі земляків але й на всій дводенній культурно-суспільній і спортивній акції, яка відбувалася під назвою: «Габура співає і спортує»
-=== Руски стандардни  језик ===
-В этом году состоялась вторая встреча габурских земляков, которых на Сельском совете в Габуре 8 июля 2006, на родной земле приветствовал староста села М. Ющик. Душевные слова, благодарность и гордость за распространение хорошей репутации села, приветствие земляков, которых давно не видели, воспоминания старых времён, семьи и традиций имели место не только на встрече земляков, но и на всей двухдневной культурно-общественной акции, которая состоялась под названием: «Габура поёт и занимается спортом»
-Кад упоредимо текстове,видимо да панонски русински има мало заједничког са украјинским за разлику од лемковског у којем ипак видимо утицај словачких речи  рођак-„родак“ (rodák), вест -„хыр“ (chýr), невиђених-„невидженых“ (nevidených) , заједничких-„сполоченьскій“ (spoločenský).
-== Поздрави на закарпатском русински језику ==
-— Добре рано!,Доброй рано! -Добро јутро-
-— Добрый день!,Добрый динь!-Добар дан!
-— Добрый вечур!,Добрый вечӱр! -Добро вече!
-— Добру ніч!-Лаку ноћ!
-— Слава Ісусу Хрісту! (Одповідь: Слава навікы!)-Слава  Исусу Христу! (Слава увек!)
-— Хрістос раждаєт ся! (Одповідь: Славіте єго!)-Христос се роди! (Славимо њега!)
-— Хрістос воскрес! (Одповідь: Воістину воскрес!)-Христос васкресе! (Ваистину вaскресе!)
-— Дай, Боже, щастя! (Одповідь: Дай, Боже, і Вам!)-Дај Боже среће! (Дај Боже и Вама!)
-— Вітай!,Приємаєме! (Одповідь: Дякую!)-Добродошао! (Хвала!)
--Вітайте в нас! (Одповідь: Дякую!/Дякуєме!)Добродошли! (Хвала!)
-— Як ся ма(є)ш? (Одповідь: Дякую, добрї! Дякую, іде то! Дякую, помалы.)-Како си? (Хвала добро)
-— Як ся ма(є)те Вы (вы)?,Як ся маєте? (Одповідь: Дякую/дякуєме, добрї! Дякую/дякуєме, іде то! Дякую/дякуєме, помалы.)-Како сте ви?/Како сте? (Хвала добро!)
-— Я ся маю добрї.-Ја сам добро
-— Я ся маю плано.-Ја имам план
-— Тїшить ня/нас!-Радује ме/нас!
-— І мене тїшить!-И мене радује!
-— Прошу, подьте дале!-Молим те уђи!
-— Няй ся любить!-Изволите!
-— Перебачте!-Извините!
-— Досвіданя!Из Богом!,Будьте здoрові!,Будьте и вы!-Довиђења!,Будите здрави!,Будите и ви!
-— Май ся!-Буди добро!
-— Майте ся добрї!-Будите добро!
-— Збогом!-Збогом!
-— Агой!-Здраво!
-— Чау!-Ћао!
-— Вшытко добре!-Свако добро!
-— Красный день!-Леп дан!
-— Приємный вечур!-Пријатно вече!
-— Вшытко найлїпше!-Све најбоље!
-— Добру забаву!-Добру забаву!
-— Щастливу путь!,Щастливый путь!,Щастливу дорогу!-Срећан пут!
-— Щастливо ся вернийте!-Срећно се вратите!
-— Няй вам смакує!,Посмакуйте собі!/Смачнє!-Пријатно!
-— На здравя!,На здаровля!-Живели,На здравље!
-—Щастливоє народиня!-Срећан рођендан!
-—Веселый новый рӱк!-Срећна Нова Година!
-—Люблю тя,Я тя люблю!-Волим те!
-—Якоє вашоє імня?Як ся кличете?Як вашоє імня?-Како се зовете/зовеш?
-—Ӱдкидь сьте? Ӱдкидь єси?-Одакле сте/си?
-—Єм ӱд..,-Ја сам из...
-—Веля щастя-Пуно среће!
-—Айно/Tак-Да!
-—Ньит/Не/Нет-Не!
 == Види још ==

п р у Словенски језици
Историјски	прабалтословенски прасловенски нагласци старословенски српскохрватски
Западнословенски	горњолужичкосрпски доњолужичкосрпски кашупски полапски пољски поморански словиначки словачки средњепољски старопољски ханански чешки шлески
Источнословенски	белоруски руски (староруски, рутенски) русински украјински
Јужнословенски	бошњачки бугарски македонски словеначки српски старословенски хрватски црногорски
Плански	лидневи пансловенски [en] међусловенски словио славеносрпски црквенословенски рускословенски српскословенски
Посебна наречја и микројезици	балачка банатскобугарски градишћанскохрватски гурали источнословачки западнополески кајкавски канадскоукрајински карпатскорусински лашки мазовски мазурски малопољски моравски панонскорусински прекомурски призренско-тимочки резијански славомолишки суржик трасјанка ћешинскошлески чакавски чехословачки шлески штокавски
Повезано	Декларација о заједничком језику
Изумрли језици су искошени