Роми

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили насеље у Мексику у општини Конкал, погледајте чланак Роми (Конкал).
Роми
Цигани
Застава Рома, креирана 1933. године, а усвојена 1971. на Светском конгресу Рома
Региони са значајном популацијом
 САД1.000.000
 Турска35.000 - 5.000.000[1]
 Француска1,200,000 - 1,300,000[2]
 Бугарска300.000 - 850.000[3]
 Шпанија600.000 - 1.500.000[4][5]
 Италија150.000[6]
 Мађарска750.000 - 880.000
 Бразил600.000 - 1.000.000
 Румунија850.000[7]
 Србија147.604[8]
 Словачка92.500 - 550.000[9]
 Македонија53.879[10]-197,000 (3.32)[11][12]
 Чешка150.000 - 300.000
Језици
ромски, варијанта пара-ромског језика (и локални језици)
Религија
већином локалне религије хришћанство (католицизам, православље...), ислам, хиндуизам
Роми у Швајцарској, 15. век
Роми у Трансилванији, 19. век
Роми у Бугарској
Ромкиња са дететом у ромској ношњи - Сигишоара.

Роми су народ пореклом из Индије, коју су напустили око 10. века, а данас живе широм света, углавном у Европи.

Рома има у Европи око 8 до 15 милиона[13], од тога у Румунији 621.000[14], Бугарској 325.343[15], Чешкој 245.800, Србији 150.000, Русији 139.000, Ирану 117.000, Словачкој 76.000, Немачкој 55.000, Македонији 54.000, Шпанији 44.000, Турској 42.000, Авганистану 29.000, Канади 22.000, Француској 21.000, Сирији 18.000, Пољској 17.000, Ирској 14.000, Грчкој 10.000, Аустрији 10.000[тражи се извор]. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има православних хришћана и муслимана, као и других вера. Говоре ромским језиком, који припада индијској групи индоевропске породице језика. На Балкану живе и етнички Египћани и Ашкалије и Бањаши, које неки сматрају потомцима румунизованих Рома.

У Србији има Рома који су православци, муслимани а и Рома других верских опредељења.

Име

Роми

Роми себе на свом језику називају Ромима. Назив Цигани је пежоративан.

Тај пежоративни Термин „Цигани“ одомаћио се током вишевековног коришћења. Погрешна је претпоставка да корен именице долази из грчког језика, τσιγγάνοι или ἀτσίγγανοι што значи "недодирљиви" (недодорљив на грчком: ανεπιθύμητη)

Роми су у дубровачким актима означени као: Египћани (Egiptus, Egiupach Jegupach) и као Цигани (Cinganus, Zinganus, Cingalus i Azinganus). На основу овога је изведен закључак да термин Цигани - са лексичким варијацијама - означава првобитно званично име за Роме у средњовековној Бизантији.[16]

Не постоји никаква веза између имена Рома и имена Румуније (Romania).[17]

У енглеском језику се за Роме користи назив „Gypsy“, за који се сматра да је изведен од имена Египат, због некадашњег веровања да су Роми били староседеоци Египта.[18][19]

Већина Рома себе ословљава по генеричком имену Ром, што у преводу значи „човек“, док за припаднике других народа Роми користе назив „гаџе“.[20]

Језик

Застава ромског народа - точак представља номадски живот Рома и честе селидбе.

Већина Рома говори неки од дијалеката ромског језика. Анализа ромског језика је показала да је он блиско повезан са индо-европским језицима који се говоре у северној Индији и Пакистану (Пенџаб). Ова чињеница је важна за утврђивање географског порекла Рома, поготово због тога што позајмљенице у ромском језику омогућавају праћење шеме њихових сеоба ка западу.

Савремена лингвистика је утврдила повезаност ромског језика са пенџапским и потохарским језиком, који се говоре у северној Индији и Пакистану. Сматра се да ромски језик спада у групу централноиндијских језика, у коју између осталих спадају и језици хинду, урду, итд. Међутим, једна студија недавно објављена у магазину Природа,[2] указује да је ромски језик повезан са синхалским језиком, који се говори на Шри Ланки (види фусноту).

Неки Роми су развили специфичне креолске и/или мешане језике, међу којима се издвајају следећи:

Последњих година се појавио покрет који заговара употребу „двоструког р“ при писању имена „РРоми“, пошто у ромском језику „р“ и „рр“ представљају два различита гласа.

Историја

Путујућа ромска породица 1837.
Влашки плакат из 1852. године, који оглашава продају робова - Рома

Верује се да су Роми напустили Индију око 1000. године и да су прошли кроз земље које су данас обухваћене границама Авганистана, Ирана (некадашње Персије), Јерменије, и Турске. Део Рома и данас живи на истоку, чак у Ирану, укључујући и неке који су се селили ка Европи и потом се вратили. Почетком 14. века Роми долазе на Балкан, а почетком 16. века се селе све до Шкотске и Шведске. Неки Роми су се селили ка југу кроз Сирију ка северној Африци, долазећи у Европу преко Гибралтара. Оба огранка миграције су се срела у данашњој Француској. Људи слични Ромима и данас живе у Индији, а највероватније су пореклом из пустињске државе Раџастан.

Узроци сеобе Рома су једна од највећих мистерија у историји. Забележено је да је Махмуд од Газнија узео пола милиона заробљеника током турско-персијске инвазије на Синд и Пенџаб у Индији.

Усељавање Рома у Сједињене Државе је почело у колонијална времена у малим групама на подручју Вирџиније и Француске Луизијане. Веће усељавање је почело после 1860. године, са доласком група Ромнишала из Уједињеног Краљевства. Највећи број ромских досељеника је дошао почетком 20. века, углавном преко влашких група и Калдераша. Ове две групе се често не повезују једна са другом. Велики број Рома се такође населио у Средњој Америци.

Ромска популација

Мапа показује процењен број Рома у Европи, који је објавио Савет Европе 2007. године (9,8 милиона)
0%                                10%

Тешко је са сигурношћу утврдити број Рома у свету. Према неким проценама има их око између 8 и 15 милиона у Европи. Највећа концентрација Рома је на Балканском полуострву у југоисточној Европи, у централној Европи, САД, Русији и државама бившег Совјетског Савеза. Мањи број Рома живи широм западне Европе, Блиског истока и северне Африке.

Земље у којима живи преко пола милиона Рома су: Румунија, Бугарска, Мађарска, земље бивше Југославије и Сједињене Америчке Државе. Највећи удео Рома у укупном броју становника има Словачка - од 5.400.000 становника Словачке, 320.000 су Роми.

Роми се међу собом деле по територијалним, културолошким и дијалектолошким разликама на 4 главне групе:


  1. Калдереши (ковачи који су дошли са Балкана у централну Европу, а затим се селили и до Северне Америке). Представљају најбројнију ромску групацију;
  2. Мануши (познати и као Синти), углавном насељавају Алзас и околне регионе Француске и Немачке. Познати су као путујући забављачи и циркусанти;
  3. Ромничали (углавном насељавају Уједињено Краљевство и Северну Америку).

Свака од ових група се даље дели на 2 или више подгрупа у зависности од занимања којим се баве и/или територије са које потичу. Неке од ових подгрупа су: Мачваје, Ловари, Чурари, Синти, Рудари, Бојаши, Лудари, Лури, Шорашаји, Унгарице, Башалде и Ромунгро.




Генетика

Студије о генетичком пореклу бугарских, балтичких и влашких Рома указују да око 50% проучених Y хромозома и митохондријске ДНК припадају мушкој хаплогрупи H и женској хаплогрупи М, хаплогрупама које су широко распрострањене широм јужне и централне Азије. Мушка хапло група R1a1 је ретка међу Ромима, али је има око 50% у мушким Y хромозомима у северној Индији и Пакистану. Остатак гена код проучаваних Рома потиче са Блиског истока или Европе.

Одбацивање и предрасуде

Роми у Риму
Две ромкиње у Клужу.
Ром мечкар на Бановом брду 1980их.

Одувек су постојале предрасуде према Ромима. Оне доводе и дан данас до погрома и покушаја истребљења Рома.

Појава Рома на тлу Европе који комуницирају непознатим језиком је створила низ неспоразума и мисконцепција о Ромима, који их прате и данас.

Кроз векове су Гаџе (нероми) упорно настојали асимилирати Роме, а када то није успевало, неретко су их убијали. Асимилација је вршена на начин да су ромску децу одстрањивали од породица и давали их на усвајање. (У Швајцарској се између 1926 и 1975 стерилизирало Роме и одстрањивала деца из породица у оквиру програма "киндер дер ландштрасе" којег је водила Организације Про Јувентуте)

Прузијски краљ Фредерик Виљам l је године 1725. издао наредбу да се сви Роми старији од 18 година вешају без икаквог разлога. Такође, пракса "лова на Цигане" је у овом периоду била уобичајена.

Роми у доба Тречег рајха

План нациста је у другом светском рату предвиђао нестанак Рома из расних разлога а не као идеолошких противника и непријатеља Немачке.

Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц – Биркенау до 2. Августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме – Зигеунерлагер. Заточени Роми потицали су са територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Зигеунерлагер заточено је више од 23. 000 Рома, од којих је око 20. 000 ликвидирано. У раздобљу између маја 1943. и августа 1944. године, на челу Зигеунерлагера налазио се злогласни  „лекар” Јозеф Менгеле који је вршио организоване експерименте над Ромима, а посебно над децом. Мање је познато да су Роми били приморани да на видном месту на својој гардероби носе ознаке у облику црног троугла. Бивши канцелар Немачке Вили Брант својевремено је изнео податак да је током Другог светског рата побијено пола милиона Рома, али најновији подаци говоре о преко 1, 2 милиона жртава.

Највише Рома побијено је у Немачкој, а затим на подручју Независне државе Хрватске. Процењено је да је на подручју бивше Краљевине Југославије било око 300.000 Рома, од којих је половина побијена пре или у току депортације, као и у концентрационим логорима. У Србији је од нациста страдало око 46.000 Рома, а у НДХ 80 000. Највеће страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату одиграло се током октобра 1941. године када су немачке окупационе снаге, у сарадњи са српским квислиншким властима, спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Краљеву и Крагујевцу у знак одмазде због ликвидације више припадника Вермахта од стране комуниста. Међу више хиљада недужних цивила страдалих у овом масовним злочинима налазио се и велики број Рома. У Холокаусту током Другог светског рата страдало је милион и 200 хиљада Рома, више од половине њиховог тадашњег броја у Европи. Након Јевреја, Роми су били други на списку за нацистичко систематско истребљивање.

Злочини из мржње према Ромима

Упркос свему, Роме и данас често прогањају. Сваки прогон, дискриминација и насиље јесу доказ да свет још није срцем и умом прихватио истину о холокаусту Рома.

У задње време су Роми опет мета десничара, неонациста и неофашиста који не само да их прогањају већ се дешавају убиства, због тога што су Роми као у случају убиства

Душана Јовановића или глумца Драгана Максимовића за кога се мислило да је Ром. Без сумње је да победе партија екстремних десничара у земљама Европе ствара посебну забринутост за Роме и њихову безбедност.

Роми у бившим комунистичким земљама

Луњик IX, једино насеље у Словачкој са апсолутном Ромском већином. Насеље је познато по незапослености, криминалу и нехигијени.

Многе земље чланице бившег Источног блока и бивше Југославије имају знатну ромску популацију. Ниво интеграције Рома у друштво је и даље ограничен. Роми се налазе углавном на маргинама друштва, живећи у насељима која подсећају на гета. Само мали број ромске деце заврши средњу школу. Ромска заједница је углавном занемарена од државе и друштва, што ствара даље препреке њиховој интеграцији.

За време комунизма, Роми су били предмет асимилационих притисака (на пример; званична употреба ромског језика је била забрањена), али је њихова социјална ситуација била релативно добра. У системима планске економије они су углавном били запослени као неквалификована радна снага, али је такав посао због комунистичке идеологије био релативно добро плаћен. Ситуација се променила после распада Совјетског Савеза и распада комунизма у Источној Европи. Роми од тада имају проблема да нађу посао на стандардном тржишту рада углавном због релативно ниског нивоа образовања, ниских квалификација, али и предрасуда послодаваца.

Цитат из Гардијана (8. јануар 2003):

„У Чешкој Републици, 75% ромске деце се образује у школама за особе са тешкоћама у учењу и 70% Рома је незапослено (у поређењу са националним просеком од 9%). У Мађарској, 44% ромске деце похађа специјалне школе, док је 74% мушкараца и 83% жена незапослено. У Словачкој, 28 пута је већа вероватноћа да ће ромска деца бити послата да похађају специјалне школе, него неромска деца; незапосленост се креће око 80%.“ [21]

Роми се и дан данас суочавају са проблемима обесправљености, дискриминације и маргинализације. Како би се повећала инклузија Рома у друштво и побољшао њихов економски и социјални положај, владе Централне и Источне Европе покренуле су међународни програм „Декада Рома 2005 – 2015“.

Све земље учеснице Декаде - Бугарска, Мађарска, Македонија, Румунија, Словачка, Србија, Хрватска, Чешка, Црна Гора, Босна и Херцеговина - усвојиле су националне планове рада, у којима су одређени циљеви за сваку од приоритетних области. Материјалну и стручну помоћ за пројекте регионалне сарадње, као и за имплементацију Националних планова, пружају институције Европске Уније, кроз ИПА фондове, те друге међународне организације.

Јуна 2004. године, Ливија Јарока је постала други, а за сада и једини, Ром који је члан Европског парламента, пошто се налазила на изборној листи мађарске десничарске, Фидес партије, у време када је Мађарска приступала Европској унији. Хуан де Диос Рамирез Ередиа, из Шпаније, је био први Ром члан Европског парламента.

Добар пример клишеа и предрасуда о начину живота савремених Балканских Рома може се видети у филмовима чувеног српског редитеља Емира Кустурице.


Роми у Србији

Роми се досељавају на Балкан у 14. веку, када их већ има и у Србији.

Према статистичким подацима од 31. јануара 1921. године, Рома је било: у северној Србији 16.674, у јужној Србији (отприлике данашња Северна Македонија) 14.489, у Банату 3.704, у Бачкој и Барањи 652. За остале покрајине тадашње Краљевине СХС недостају подаци.

Роми су друга по величини национална мањина у Србији која чини око два одсто укупне популације. На основу последњег пописа становништва (из 2011.), у Србији је живело 147.604 Рома. Процене цивилног сектора су да их има и до 500.000, а највећи проценат (39%) живи у југоисточној Србији. Међу општинама са највећим процентом Рома убрајају се Костолац (19,5%), Бојник (14,9%) и Врањска Бања (14,4%).[22].


Ромско друштво

Традиционални Роми веома цене проширену породицу. Невиност је кључна за неудату жену. Роми бракове склапају у оквиру своје националне заједнице, а веома су ретки и појединачни случајеви склапања бракова са припадницима других народа или националних мањина.

Ромска музика

Поред сопствене ромске музике, Роми су имали и још увек имају велики утицај у еволуцији фламенко музике и плеса.

Роми, осим фламенко музике чији су корени у Шпанији, носиоци су и многих праваца у музици и познати су као Чалгије у Турској, Бугарској и Македонији; У Мађарској тамбураши; у јужној Србији трубачи и тамбураши у Војводини.

Прикази Рома у књижевности

Значајни прикази Рома у књижевности: Звонар Богородичине цркве, Виктора Игоа, Звонар Богородичине цркве, Циганчица, Мигела Сервантеса, Thinner Стивена Кинга, Кармен Жоржа Бизеа, и Montoyas y Tarantos, Сауре, Цигани, Пушкина.

У делу Робертсона Дејвиса, Орфејева лира, главни ликови су канадски Роми који чувају своју традицију, укључујући обнову музичких инструмената. Ватре у ноћи од Лујзе Даути је прича о ромским искуствима у Централној Европи током Другог светског рата.

Групе са сличним начином живота

У Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Француској постоје Јениши. Њихов језик је граматички идентичан са осталим немачким дијалектима Швајцарске, али им се речник састоји од великог број речи пореклом из стандардног немачког, ромског и јидиша.

Такође постоји и једна група која живи у Ирској, Уједињеном Краљевству и САД, позната под именом Irish Travellers. Они нису у генетичком сродству са Ромима, али је ромска номадска култура утицала на њих. Њихов језик се углавном заснива на речима пореклом из ирског гаелског језика, и граматици пореклом из енглеског језика, са извесним језичким утицајима из ромског језика.


Види још

Референце

  1. ^ „AB ülkeleriyle ortak bir noktamız daha ÇİNGENELER”. Kelebek. Приступљено 30. 8. 2017. 
  2. ^ „Situation of Roma in France at crisis proportions - report”. European Information on Security. Приступљено 1. 2. 2010. 
  3. ^ По задњем попису из 2001. 370.908 становника Бугарске се определило као Роми (Résultats officiels Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2009)). По процени из 1992. било их је 313.000 (Elena Marushiakova, Vesselin Popov, The Gypsies of Bulgaria: Problems of the Multicultural Museum Exhibition (1995) Patrin Web Journal)
  4. ^ „Spain - The Gypsies”. U.S. Library of Congress. 
  5. ^ 1.500.000 по процени Друштва за угрожене народе [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ „La mappa dei rom in Italia”. ilsole24ore.com. Приступљено 29. 9. 2015. 
  7. ^ „Rumänien sieht Ende starker Auswanderung”. Neue Zürcher Zeitung AG. 
  8. ^ http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf
  9. ^ „The World Factbook - Central Intelligence Agency”. Cia.gov. 
  10. ^ „Census of Population in the Republic of Macedonia, 2002” (PDF). Republic of Macedonia State Statistical Office. 
  11. ^ „Roma and Travellers Team. Estimates on Roma population in European countries” (PDF)Council of Europe Roma and Travellers Division 
  12. ^ „The 2002-census reported 53,879 Roma and 3,843 'Egyptians'”. Republic of Macedonia, State Statistical Office. Архивирано из оригинала 21. 6. 2004. г. Приступљено 17. 9. 2010. 
  13. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Najveća manjina u Evropii | DW”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 1. 8. 2019. 
  14. ^ Romani people in Romania (на језику: енглески), 2020-04-02, Приступљено 2020-04-10 
  15. ^ Romani people in Bulgaria (на језику: енглески), 2020-04-05, Приступљено 2020-04-10 
  16. ^ Milardović, Anđelko (2000). Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 45. стр. 72. 
  17. ^ Hancock, Ian (2002). We are the Romani People. стр. 21. 
  18. ^ Soulis, G (1961), The Gypsies in the Byzantine Empire and the Balkans in the Late Middle Ages, Dumbarton Oaks Papers, Trustees for Harvard University, стр. 15, 141–65
  19. ^ White, Karin (1999). „Metal-workers, agriculturists, acrobats, military-people and fortune-tellers: Roma (Gypsies) in and around the Byzantine empire”. Golden Horn. 7 (2). Архивирано из оригинала 20. 3. 2001. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  20. ^ „Romi u Vojvodini”. www.cink.rs. CINK. Приступљено 31. 1. 2019. 
  21. ^ Gary Younge investigates the plight of the Roma | World news | The Guardian
  22. ^ „Школа, посао, успех – прича о Ромима : Инклузија”. socijalnoukljucivanje.gov.rs. Приступљено 2020-04-10. 

Литература

  • Дробњаковић, Боривоје (1927). „Роми”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 
  • Тих. Ђорђевић, О Ромима уопште и о њиховом досељавању (Српски Књижевни Гласник, 16/3 1904);
  • Тих. Ђорђевић, Језик Цигана Краљевине Србије (Српски Књижевни Гласник, 16/9 1907);
  • Тих. Ђорђевић, Бели Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, 1/2 1909);
  • Тих. Ђорђевић, Влашки Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, л и 16/10 1911);
  • Тих. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша (Становништво-насеља, 1914, 114—137);
  • Миле Недељковић, Лексикон народа света, Београд, 2001;
  • Marushiakova, E., Popov, V. (2001) Romi u Turskom Carstvu. Subotica: Čikoš Holding.
  • Marushiakova, E. and All. (2001) Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Sofia: "Studii Romani". [3][мртва веза]
  • Gresham, D; et al. (2001). "Origins and divergence of the Roma (Gypsies). American Journal of Human Genetics. 69 (6), 1314-1331. [4][мртва веза];
  • Luba Kalaydjieva; et al. (2001). "Patterns of inter- and intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages. European Journal of Human Genetics. 9, 97-104. [5];
  • Gresham,Underhill "et al." (2001)."Origins and Divergence of the Roma (Gypsies)". [6];
  • Achim, Viore (2004). The Roma in Romanian History. Budapest: Central European University Press. ISBN 978-963-9241-84-8. ;
  • McDowell, Bart (1970). "Gypsies, Wanderers of the World". National Geographic Society. ISBN 978-0-87044-088-5; Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). 
  • "Gypsies, The World's Outsiders. National Geographic, April 2001, 72-101.
  • Ђурић, Рајко; Милетић, Антун (2008). Историја холокауста Рома. Београд: Политика. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роми&oldid=23052305”