Смедеревски крај у Другом светском рату
| Смедеревски крај у Другом светском рату | |
|---|---|
 Насловна страна књиге | |
| Настанак | |
| Аутор | Немања Девић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Тема | Други светски рат у Југославији |
| Издавање | |
| Издавач | Институт за савремену историју |
| Број страница | 508 |
| Превод | |
| Датум издавања | 2015. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7403-200-8 |
Смедеревски крај у Другом светском рату је историјска монографија историчара Немање Девића.
Опис[уреди | уреди извор]
Књига представља измењену и допуњену верзију мастер рада "Смедеревски округ 1938-1946", који је Немања Девић одбранио у септембру 2014. године на Катедри за историју Југославије Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Књига се најпре појавила 2015. године у издању Института за савремену историју из Београда[1], а потом је изашла 2016. године у издању Музеја жртава геноцида.[2] Рецензенти су били директор Института за савремену историју др Момчило Павловић и др Бојан Димитријевић, научни сарадник Института за савремену историју.
Централна промоција је организована 20. октобра 2015. године у великој сали Задужбине Илије М. Коларца, а говорили су научни сарадник Института за савремену историју др Срђан Цветковић, мр Слободан Гавриловић и редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду др Мира Радојевић.
Садржај[уреди | уреди извор]
Аутор у књизи анализира стање у смедеревском крају пред и након окупације, формирање четничког и партизанског покрета на овом терену, затим формација попут Српског добровољачког корпуса, почетак грађанског рата и даљи четничко-партизански сукоб, долазак Црвене армије и ослобођење Смедерева, као и период револуционарног терора непосредно после рата. Иако задржава објективан приступ у проучавању извора и интерпретацији догађаја, Девић највећи део књиге посвећује управо снагама Југословенске војске у Отаџбини, пре свега Смедеревском корпусу - Горски штаб 74 и његовом команданту капетану Живану Лазовићу.
За представљање општег погледа на рат, аутор се послужио монографијама Бранка Петрановића Србија у Другом светском рату, др Косте Николића Историја Равногорског покрета и Стевана К. Павловића Хитлеров нови антипоредак, Други светски рат у Југославији. Потом, служио се радовима др Срђана Цветковића Између српа и чекића: политичка репресија у Србији 1944-1953, др Момчила Павловића За Тита или за краља, Бојана Димитријевића Ваљевски Равногорци, Милоша Тимотијевића и Горана Давидовића Затамњена прошлост, историја чачанских равногораца... Користио се и мемоарском грађом преживелих учесника и сведока рата, попут Божидарке Дамњановић-Марковић Кике, али и грађом Војног архива Министарства одбране Републике Србије у Београду, Архива Југославије, Архива Безбедносно-информативне агенције, Историјског архива Београда, Државног архива Србије, Историјског архива у Смедереву и Историјског архива "Верослав Вељановић" у Смедеревској Паланци.[3]
Девић је прикупио и око 200 усмених извора, односно изјава преживелих сведока, учесника рата и њихових потомака у Азањи, Баничину, Великој Плани, Великом Орашју, Винчи, Водицама, Водње, Врбовцу, Глибовцу, Голобоку, Горњој Трнави, Добром Долу, Коларима, Крагујевцу, Крњеву, Кусатку, Ландолу, Липама, Лозовику, Лугавчини, Малој Плани, Малом Орашју, Марковцу, Милошевцу, Михајловцу, Наталинцима, Новом Селу, Осипаоници, Паризу, Петријеву, Пударцима, Радовању, Ракинцу, Ратарима, Саранову, Сеонама, Смедеревској Паланци, Смедереву, Сремским Карловцима, Старом Селу, Тополи, Торонту, Удовицама, Хамилтону, Херцег Новом, Церовцу и Чикагу.[4]
На почетку књиге налази се цитат Иве Андрића:
Само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непрелазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек некад мислио, осећао и радио, нераскидљиво уткано у ово што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости.
— Иво Андрић
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Девић, Немања (2015). Смедеревски крај у Другом светском рату. Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-200-8.
- ^ Девић, Немања (2016). Смедеревски крај у Другом светском рату. Београд: Музеј жртава геноцида. ISBN 978-86-86831-26-2.
- ^ Девић, Немања (2015). Смедеревски крај у Другом светском рату. Београд: Институт за савремену историју. стр. 12—16. ISBN 978-86-7403-200-8.
- ^ Девић, Немања (2015). Смедеревски крај у Другом светском рату. Београд: Институт за савремену историју. стр. 500—504. ISBN 978-86-7403-200-8.